Матеј 8
1 А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.
Jisu kong nawa dat khoom raaha di, miloong ah heh lilih ih roong phankhoom rumta.
2 И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.
Eno engam wasiit heh jiinni thok taha, heh lakuh di kottong ano, Jisu suh baatta, “Chuupha, an ih jen tenthet hang bah, ngah ah saasiit weehang.’’
3 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.
Jisu ih heh lak ah janghaat ano taajota. Eno liita “Ngah ih saasiit et ha.” “Sa uh!” Erah jengta damdam mih ah laan de ruh eta.
4 И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.
Eno Jisu ih heh suh baatta, “Boichaat uh! O suh uh nak baat uh, erah nang ih bah phangla romwah re nah wang uno heh ih toomhuk soksam ho; erah dowa ih ba an ede etu ih warep ih jat ho, eno Moses ih baatta jun ih an khosa lakkot ah koh ih wan uh.”
5 А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га
Jisu Kapernum hadaang ni wang adi, Roman hate Apit nawa saahaap wasiit chomui ra taha eno heh lasih joh damdi baatta:
6 И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.
“Chuupha, nga laksuh ah nok ni emoh uh lami moh ih satla.”
7 А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.
“Jisu ih ngaakbaatta, Ngah ih deesiit ih raahang.”
8 И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
“Apit nawa saahaap rah ih liita, emah tah angka, Chuupha.” “Ngah ih an nga nok nah jen poon theethe tah angkang. An aadoh jeng udoh ju de ruh eah.
9 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
Ngah, uh, esiit nga saahaap lathong ni tonglang, eno ngah di uh sipaahi loong nga lalih ni eje. Ngah ih, ‘Kah uh!’ et baat ang bah ekaat eah; ‘Wang ho!’ ih poon ang bah uh heh wang eha erah damdoh nga laksuh asuh, ‘Arah re uh!’ ih baat ang bah heh re eah.”
10 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.
Jisu ih erah chaat ano paatja eta, eno heh dam dowa miloong asuh baat rumta, “Ngah ih baat rumhala, Ngah ih Ijirel hani arah wah tuungmaangla likhiik maani uh tataat tupkang.
11 И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:
Ngah ih amiitiit baat rumhala warep mina saadong saanop nawa thok haano Abraham, Isak nyia Jaakob loong damdoh Rangmong hasong nah sadung thengnah roongtong ah.
12 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Enoothong o mina erah Hasong adoh wangjih taat angte loong ah laamang nah dok haatkaat ah, erah doh neng ih neng pha ah phak ano huung rum ah.”
13 А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
Eno Jisu ih saahaap asuh baatta, “An nok nah kah uh, eno marah raang ih an tuungmaang laalomlu rah elang eah, eno erah baatta damdam saahaap laksuh ah laan de ruh eta.
14 И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.
Jisu Pitar nok ni wangta, eno erah ni Pitar hopnuh ah sokwi ih sat arah tup wangta.
15 И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.
Eno Jisu ih heh lak adi taajoh damdam ih heh khoisat ah laan de ruh eta, eno saat ano Jisu suh phak asat roong sokboita.
16 А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:
Rangja ko ih hoon damdam, warep ih chiithih laakhah pan ang arah Jisu jiinni thoksiit rum taha. Eno Jisu ih erah chiithih laakhah loong ah heh jengkhaap nawa ih dokphan rumta eno khoisatte loong ah de ih rumta.
17 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
Heh ih erah loong ah khowah Isaia ih banbaatta ah amiisak toom ang raaha ih reeta, Khowah Isaia ih amet baatta: “Heh teeteewah ih seng khoisat toonhui ano deesiit tahe.”
18 А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.
Jisu ih miloong ih kookchap halang ih jat ano, heliphante loong suh juungsitum saangko adoh daan kaat suh baat rumta.
19 И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
Hootthe nyootte Jisu jiinni thok ano baatta, “Nyootte,” “Ngah an maanah kah uh erah doh roong ra suh banban ih tonglang.”
20 Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.
Jisu ih ngaakbaatta, “Maaut loong di neng luung jeela, phih awoh di neng tep jeela, enoothong Mina Sah adi bah heh khowi theng taan uh tajeeka.”
21 А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.
Heliphante dowa wasiit ih liita, “Chuupha, Jaakhoh ngah ih sengwah mang ah chaak beng wang ang.”
22 А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.
“Jisu ih ngaakbaatta, Nga lih thong phanhang etekte ih neng mang ah neng bengbeng et ah.”
23 И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.
Jisu ah khoonkhuung ni duungtong wang kano heliphante loong anep roongtong wang rumta.
24 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.
Eno baphuk ih juungsitum adi pong ah pong ra haano, khoonkhuung ah elekmot nanah angta. Jisu ah erah tokdi emokjup eta.
25 И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.
Heliphante loong ah heh reeni karum ano saatsiit rumta. Eno neng ih li rumta, “Pang weehe, Teesu!” “Seng ah etek nanah angli!”
26 И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.
“Sen erathan mame choolan?” Jisu ih ngaak li rumta. “Sen tuungmaang ah amasah uh laje mameela. Eno heh ah saat ano pong aphaat asuh baatta, erah damdam pong aphaat ah laan semruh eta.
27 А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?
Eno warep paatja rumta. “Arah tumjaat mih ah?” neng ih liita. “Pong aphaat ih nep heh jeng chaat ha!”
28 А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним.
Jisu Gadara hadaang juungsitum saang ni thok adi, erah di mih wanyi mangrut nawa wang nyu arah chomuita. Erah wanyi sak adi micho miphaan Juungbaan pan ang nyuuta eno erah lam adi o uh takah naan khoom rumta.
29 И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?
Erah damdam nyi ah riinghuung nyu ano li nyuuta, “Rangte Sah an ih, sek tumjih et chung hali tih? Saapoot rook maangliika doh chamthuk suh tam raahalu?”
30 А далеко од њих пасаше велико крдо свиња.
Wakjook rumta dowa ih neng ah haloot ni tah angta.
31 И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња.
Erah thoih chiithih laakhah loong ih Jisu lasih ah joh rum ano li rumta, “An ih seng ah edokphan jaatjaat et he bah therah wak loong sak adoh nopkaat thuk weehe.”
32 И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води.
“Kah an,’ Jisu ih baatta; eno laathih loong ah wak sak loong adi nop karumta. Eno wak loong ah juungsitum kaang ko ih soon karum ano juung adi chum lupdat karumta.
33 А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне.
Eno wak riimte loong ah hadaang ko ih soonwang rum ano, emok wanyi sak nawa chiithih laakhah loong dokphanta tiit ah mirep suh baatwan rumta.
34 И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја.
Eno samthung dowa miloong ah Jisu jiinni chomui wang rum ano, neng juungkhuung dowa dokkhoom raangtaan ih heh lasih joh karumta.
