Матеј 6
1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
“Mulikali weri namwiza kutenda matendu genu gagamfiriziya Mlungu kulongolu kwa wantu su mfira wakuloleni. Handa pamtenda hangu, Tati gwenu kakumpindi hapeni kawapanani mafupu.
2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
“Su, pagumpanana vintu muhushu nagulibwera, nagutenda gambira wafyangu ntambu yawatenda mnumba za Mlungu na munjira wantenda hangu su wantu wawakwisi. Nukugambirani nakaka, wantu awa wapata kala mafupu gawu goseri.
3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
Kumbiti gwenga pagumpanana vintu muhushu, gutendi ntambu ayi ata ganja gwaku nakavimana shagutenda.
4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Shilii shagutenditi hashiweri muubada. Tati gwaku yakawona muubada, hakakupi lifupu.
5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
“Pamluwa Mlungu namtenda gambira wafyangu! Womberi wafira kugoloka na kumluwa Mlungu pakati pa numba za Mlungu na pakati pa mbwega za njira su wantu wawaloli. Nukugambirani nakaka, womberi wapata kala mafupu gawu goseri.
6 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Kumbiti gwenga pagumluwa Mlungu, gwingiri mushumba shaku, gutati mlyangu, shakapanu gumluwi Tati gwaku yakawoneka ndiri. Na Tati gwaku yakawona vintu vya muubada, hakakupanani lifupu.
7 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
“Pamumluwa Mlungu, nambotanga gambira wantu yawamumana ndiri Mlungu. Womberi walihola kuwera milungu yawu hayiwapikaniri toziya ya visoweru vyawu vivuwa.
8 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
Namuwera gambira womberi. Tati gwenu kavimana kala galii gamfira pamberi pa kumluwa.
9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
Su, hangu ndo ntambu yamfiruwa kumluwa Mlungu, ‘Tati gwetu gwa kumpindi, Litawu lyaku likwiswi.
10 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
Ufalumi waku wizi, Shagufira shitendeki pasipanu gambira kumpindi.
11 Хлеб наш потребни дај нам данас;
Gutupanani leru shiboga shetu sha kila lishaka.
12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
Gutulekiziyi vidoda vya twenga, ntambu yatuwalekeziyiti yawatutendiriti vidoda.
13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
Nagutwingiziya mukujerwa, Kumbiti gutulopoziyi kulawa kwa Mkondola ulii’.
14 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
“Toziya pamuwalekeziya wantu vidoda vyawu, Tati gwenu gwa kumpindi hakawalekiziyani mwenga.
15 Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
Kumbiti pamuwalekeziya ndiri wantu vidoda vyawu, Tati gwenu hapeni kawalekiziyi mwenga vidoda vyenu.
16 А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
“Pamleka kuliya, namhinginika kusheni ntambu yawatenda wafyangu. Womberi wahinginika kusheni kwawu, su kila muntu kamloli handa woya kuliya. Nuwagambirani nakaka, womberi wapata kala mafupu gawu.
17 А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
Kumbiti gwenga pagoya kuliya, guliswagi mtuwi gwaku lipaki na gunawi sheni shaku,
18 Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Su, muntu yoseri nakavimana handa gwoya kuliya, Su gumanikani hera Tati gwaku yakawonekana ndiri. Na Tati gwaku yakawona shagutenda muubada, hakakupanani lifupu.
19 Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
“Namlitulira luhanja pasipanu, wameyi na kutu vihalibisiya na vimpegu wabomolanga na kwiwa.
20 Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
Mlituliri luhanja lwenu kumpindi, kweni wamehi na kutu hapeni waluharibisii na vimpegu hapeni wabomolangi na kwiwa.
21 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
Toziya palii paluwera luhanja lwaku, ndo haguweri moyu gwaku.
22 Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
“Lisu ndo limuliku lya nshimba. Handa lisu lyaku ndo likomu, nshimba yaku yoseri hayiweri mugulangala.
23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
Handa lisu lyaku palilwala, nshimba yaku yoseri hayiweri muntiti. Su, gulangala waguwera mngati mwaku ndo ntiti, su ayi ndo ntiti ya kulyogisiya nentu!
24 Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
“Kwahera muntu yakaweza kuwatendera watuwa wawili, toziya hakamkalaliri yumu na kumfira yumonga, ama hakamjimiri yumu na kumbeza yumonga. Hapeni mumtenderi Mlungu na mpiya.
25 Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
“Ndo mana nuwagambirani, namtira kuusu shiboga na shilandwa vyamfira su mulikali, ama hamvali shishi. Hashi, makaliru ndo shiboga hera ama nentu? Na nshimba hashi handa nentu ndiri ya nguwu?
26 Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
Muwaloli wampongu wa muntundu, wayala ndiri mbeyu na wabena ndiri, wala wahera luwanja loseri. Ata hangu, Tati gwenu gwa kumpindi kawaliyiziya! Hashi, mwenga mwamana ndiri kuliku wampongu awa?
27 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
Ndo gaa muwamu mwenu yakawera na lyoga kaweza kwongera shipindi sha kulikala pasipanu?
28 И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
“Ntambu gaa mulihola kuusu nguwu? Mloli uluwa wa muntundu ntambu yawukula, utenda ndiri lihengu pota na kupota.
29 Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
Kumbiti nuwagambirani, ata Mfalumi Selemani mweni na ulunda wakuwi woseri wamvalisiya ndiri nguwu ziherepa gambira uluwa awu.
30 А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
Payiwera, Mlungu kaluvalusiya luhamba lwa mlushi hangu lweni leru lwa palaa na shirawu lwaswa mumotu. Hashi, hakawatenderi mwenga nentu? Mwenga wantu mwana moyu mdidini!
31 Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
“Su, namwera na lyoga, ‘Shiboga shangu hashilawi koshi? Ama hatulandi shishi? Ama hatuvali shishi?’
32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
Vyoseri avi, wantu yawamumana ndiri Mlungu wavisakula. Tati gwenu gwa kumpindi kavimana kuwera mfira vintu vyoseri avi.
33 Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
Su, mtendiwuti Ufalumi wa Mlungu na galii gakafira Mlungu na aga goseri hakakupanani nyongeru.
34 Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
Su, namwana lyoga kuusu shirawu, shirawu hailiholi yeni. Magaziwu ga lishaka limu gankuwatosha kwa lishaka ali.
