< Матеј 6 >
1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
Habet acht, daß ihr euer Almosen nicht gebet [Nach and. Les.: eure Gerechtigkeit nicht übet] vor den Menschen, um von ihnen gesehen zu werden; wenn aber nicht, so habt ihr keinen Lohn bei eurem Vater, der in den Himmeln ist.
2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
Wenn du nun Almosen gibst, sollst du nicht vor dir her posaunen lassen, wie die Heuchler tun in den Synagogen und auf den Straßen, damit sie von den Menschen geehrt werden. Wahrlich, ich sage euch, sie haben ihren Lohn dahin.
3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
Du aber, wenn du Almosen gibst, so laß deine Linke nicht wissen, was deine Rechte tut;
4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
damit dein Almosen im Verborgenen sei, und dein Vater, der im Verborgenen sieht, wird dir vergelten.
5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
Und wenn du betest, sollst du nicht sein wie die Heuchler; denn sie lieben es, in den Synagogen und an den Ecken der Straßen stehend zu beten, damit sie von den Menschen gesehen werden. Wahrlich, ich sage euch, sie haben ihren Lohn dahin.
6 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
Du aber, wenn du betest, so gehe in deine Kammer und, nachdem du deine Tür geschlossen hast, bete zu deinem Vater, der im Verborgenen ist, und dein Vater, der im Verborgenen sieht, wird dir vergelten.
7 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
Wenn ihr aber betet, sollt ihr nicht plappern wie die von den Nationen; denn sie meinen, daß sie um ihres vielen Redens willen werden erhört werden.
8 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
Seid ihnen nun nicht gleich; denn euer Vater weiß, was ihr bedürfet, ehe ihr ihn bittet.
9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
Betet ihr nun also: Unser Vater, der du bist in den Himmeln, geheiligt werde dein Name;
10 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
dein Reich komme; dein Wille geschehe, wie im Himmel also auch auf Erden.
11 Хлеб наш потребни дај нам данас;
Unser nötiges Brot [O. tägliches Brot, od.: unser Brot für [od. bis] morgen] gib uns heute;
12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
und vergib uns unsere Schulden, wie auch wir unseren Schuldnern vergeben;
13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
und führe uns nicht in Versuchung, sondern errette uns von dem Bösen. -
14 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
Denn wenn ihr den Menschen ihre Vergehungen vergebet, so wird euer himmlischer Vater auch euch vergeben;
15 Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
wenn ihr aber den Menschen ihre Vergehungen nicht vergebet, so wird euer Vater auch eure Vergehungen nicht vergeben.
16 А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
Wenn ihr aber fastet, so sehet nicht düster aus wie die Heuchler; denn sie verstellen ihre Angesichter, damit sie den Menschen als Fastende erscheinen. Wahrlich, ich sage euch, sie haben ihren Lohn dahin.
17 А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
Du aber, wenn du fastest, so salbe dein Haupt und wasche dein Angesicht,
18 Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
damit du nicht den Menschen als ein Fastender erscheinest, sondern deinem Vater, der im Verborgenen ist; und dein Vater, der im Verborgenen sieht, wird dir vergelten.
19 Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
Sammelt euch nicht Schätze auf der Erde, wo Motte und Rost zerstört, und wo Diebe durchgraben und stehlen;
20 Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
sammelt euch aber Schätze im Himmel, wo weder Motte noch Rost zerstört, und wo Diebe nicht durchgraben noch stehlen;
21 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
denn wo dein Schatz ist, da wird auch dein Herz sein.
22 Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
Die Lampe des Leibes ist das Auge; wenn nun dein Auge einfältig ist, so wird dein ganzer Leib licht sein;
23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
wenn aber dein Auge böse ist, so wird dein ganzer Leib finster sein. Wenn nun das Licht, das in dir ist, Finsternis ist, wie groß die Finsternis!
24 Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
Niemand kann zwei Herren dienen; denn entweder wird er den einen hassen und den anderen lieben, oder er wird einem anhangen und den anderen verachten. Ihr könnet nicht Gott dienen und dem Mammon.
25 Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
Deshalb sage ich euch: Seid nicht besorgt für euer Leben, was ihr essen und was ihr trinken sollt, noch für euren Leib, was ihr anziehen sollt. Ist nicht das Leben mehr als die Speise, und der Leib mehr als die Kleidung?
26 Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
Sehet hin auf die Vögel des Himmels, daß sie nicht säen noch ernten, noch in Scheunen sammeln, und euer himmlischer Vater ernährt sie. Seid ihr nicht viel vorzüglicher als sie?
27 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
Wer aber unter euch vermag mit Sorgen seiner Größe [O. viell.: Lebenslänge] eine Elle zuzusetzen?
28 И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
Und warum seid ihr um Kleidung besorgt? Betrachtet die Lilien des Feldes, wie sie wachsen: sie mühen sich nicht, auch spinnen sie nicht.
29 Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
Ich sage euch aber, daß selbst nicht Salomon in all seiner Herrlichkeit bekleidet war wie eine von diesen.
30 А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
Wenn aber Gott das Gras des Feldes, das heute ist und morgen in den Ofen geworfen wird, also kleidet, nicht vielmehr euch, Kleingläubige?
31 Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
So seid nun nicht besorgt, indem ihr saget: was sollen wir essen? oder: was sollen wir trinken? oder: was sollen wir anziehen?
32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
denn nach allem diesem trachten die Nationen; denn euer himmlischer Vater weiß, daß ihr dies alles bedürfet.
33 Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
Trachtet aber zuerst nach dem Reiche Gottes und nach seiner [d. i. Gottes] Gerechtigkeit, und dies alles wird euch hinzugefügt werden.
34 Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
So seid nun nicht besorgt auf den morgenden Tag, denn der morgende Tag wird für sich selbst sorgen. Jeder Tag hat an seinem Übel genug.