< Матеј 22 >
1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 Јер су многи звани, али је мало избраних.
15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20 И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26 А тако и други, и трећи, све до седмог.
27 А после свих умре и жена.
28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 Ово је прва и највећа заповест.
39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
