Матеј 22
1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
Yesu kawa anin lira nani nin tinan kuguldo tutung, abenle,
2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
“Kilari tigo Kutelle masin umon unit na awa su usaune ubuki ni lumga.
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
A too a cin me idi yicila ale na a wa duru nani ilumge idak, na ida ba.
4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
tutung a too among a cin, abenle nani, 'Benlang ale na ina duru nani ilumge, “Yenen, mmalu kanju imonle. Ina nan niyin nighe i malu basu, vat nimong nmalu zuru. Dan kiti nilumge.”'
5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
Bara nani na anit an nda ba. Among kpila udu anenmene kagisine kpila udu kitin lesu nin sesu mene.
6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
Amen ta acin me imancing, inin molo nani.
7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Bara nani ugowe nana ayi. A too anang likum me idi mulsu nani, inin juju kagbire.
8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
Anin woro na cin me, 'Ilumge din cinu, uzuru tutung ale na ina belin nani na ida ba.
9 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
Bara nani can kitene tibau idi beleng vat ule na iyeneghe adok kitin nilumge.'
10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
A cine do kitenen libauwe idi yicila va nle na iyeneghe, anit a acine nin na le na idi acine ba, bara nani kutii nilumge wa kula gbem nin nanit.
11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
Bara nani na ugowe nda aba da yenu ale na ida kutii nilumge, a yene umun ule na awa shon kultuk nilumghe ba.
12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
Ugowe woroghe, 'Udundun, utiza iyiziyari upira kikane sa kulutuk nilumge?' unite yisina nin kutike.
13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Ugowe nin woro na cin me, 'Teren unit ulele nacara nin nabunu i tuughe ndas nanyan nsirti, kika na ama gilu nin talu nayini.'
14 Јер су многи звани, али је мало избраних.
Bara na anit gbardang na iwa yicila nani ma cunghari ina fere.”
15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
A Farasiyawa non do idi mune atee ikye inda na ima kifu Yesu nanyan nliru me.
16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
Inin too ghe nono katwa mene, ligowe nan na Hirudiyawa. I woro Yesu ku, “Kumalami, ti yiru fe unan kidegenari unin din dursuzu tibau Kutelle nanya kidegene, tutung na umong ma wantinfi ubenlu kibinai fe ba, na udin feru anit ba.
17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
Bara nani benle nari iyanghari udin kpilizu? Ukari i ugandu kitin Kaisar ra sa babu?”
18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
Bara nani Yesu yino nibinai ni nanzan mene anin woro, “Iyarin ta idin dumuzuni, anu anan kinuu?
19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
Duruni fikurfunghe.” Inin da nin fikurfunghe kiti me.
20 И рече им: Чији је образ овај и натпис?
Yesu woro nani, “Kuyelin ghari nin lisa di kiteme fikurfunghe?”
21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
Iworoghe, “Kaisar.” Yesu nin woro nani, “Bara nani nang kaisar ku imon ile na idi Kaisar, in Kutelle tutung imon ile na idi in Kutelle.”
22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
Na ilanza nani, ikifo ti nuu mene. Inin sunghe iya.
23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
Liri lole amon a Sandukiyawa da kitime, ale na ina woro na ufitun kul duku ba. I tiringhe,
24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
i woro, “Kumalami, Musa naworo, 'Unit wa ku na amara go ba, gwane yira uwane a se nono ku bara gwane.'
25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
Linwana kuzir wa duku, unan burne ku na asu ilumge, na ase nono ba. A suna gwane uwane.
26 А тако и други, и трећи, све до седмог.
Unan mbe ta nafo ame, nanere unan tat udu unang zure.
27 А после свих умре и жена.
Kimal mine vat, uwane da kuu.
28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
Nene lirin fitun nyii, uwanin ghari ba yitu nanya mene? Bara na vat mene wa yininghe nafo uwani.”
29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
Bara nani Yesu kawa a woro nani, “I tana bara na iyiru uliru Kutelle sa likara me ba.
30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
Bara na nin fitu nanan kull, na ilumga ma yitu ba a na ima nizu ilumga ba. Nnu nani, ima yiti nafo anan kadura Kutelle kitene kane.
31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
Bara ubelen nfitu nanan kull, na isa yene nanya niyerte ile imon na i wa beleng minu nuzu Kutelle,
32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
'Mere Kutellen Ibrahim, Kutellen Ishaku, nin Kutellen Yakub'? Kutelle na Kutelle na beari ba, bara na Kutelle nanang nlai yari.”
33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
Na ligozin na nite nlanza nani, ikifo tinuu nin ma dursuzu dursuzu me.
34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
Bara na a Farisiyawan nlanza au Yesu ntursu ti nuu na Sandukiyawa, i pitirino ati mene kiti kirum.
35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
Umon nanya mene, ulauya, tiringhe a dumunghe-
36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
“Kumallami, lome liduari lidya nanya na du fe?”
37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Yesu woroghe, “'U ma ti usu ncif Kutelle nin kibinaife, nin kidowe fe vat nin kibinai fe.'
38 Ово је прва и највећа заповест.
Uleleunare udyawe nin unburne.
39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
Un be masin ulele-'Uma ti usun nang kupoo fe nafo litife.'
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
Kitene na le adu abere uduke sosin ku nin liru nin nuu Kutelle.”
41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
Nene na a Farisiyawa wadu kiti kirum, Yesu tirino nani.
42 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
A woro, “Iyanghari idin kpilizu nin Kristi? Gonon ghari ame?” I woroghe, “Gonon Dauda.”
43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
Yesu woro nani, “iyarin nta Dauda nanyan Ruhu din yecughe ucef, a benle,
44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
'Ucef uworon ncef nin, “Suu ncara uleme ning, saide nta anan nari fe imon patilu na bunu fe.'”
45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
Andi Dauda din yicu Kristi ku 'Ucif', a ta iyiziari a so Gonon Dauda?”
46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
Na umong ula kawughe imon ba, na umong kuru a tiringhe imomon tutung ba uworu lire.
