Матеј 21
1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
And, when they drew near unto Jerusalem, and came unto Bethphage, unto the Mount of Olives, then, Jesus sent forth two disciples;
2 Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
saying unto them—Be going into the village that is over against you, and, straightway, ye shall find an ass, bound, and a colt with her, —loose them, and lead them unto me.
3 И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
And, if anyone, unto you, say aught, ye shall say—Their Lord, hath, need, —and, straightway, he will send them.
4 А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
But, this, hath come to pass, that it might be fulfilled, which was spoken through the prophet, saying:
5 Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
Tell ye the daughter of Zion, Lo! thy King, is coming unto thee, meek and mounted upon an ass, and upon a colt the foal of a toiling ass.
6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
And the disciples, went, and did as Jesus directed them;
7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
and led the ass and the colt, and laid upon them their garments, and he took his seat upon them.
8 А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
And, the chief multitude, spread their own mantles in the way, and, others, were cutting off young branches from the trees, and spreading them in the way;
9 А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
and the multitudes, they who were going before him and they who were following after, were crying aloud, saying—Hosanna! to the Son of David, Blessed is he that is coming in the name of the Lord, Hosanna in the highest.
10 И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
And, when he entered into Jerusalem, all the city was startled, saying—Who is this?
11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
And, the multitudes, were saying—This, is the prophet Jesus, —He from Nazareth of Galilee.
12 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
And Jesus entered into the temple, and cast out all who were selling and buying in the temple, —and, the tables of the money-changers, he overthrew, and the seats of them who were selling doves;
13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
and saith unto them—It is written, My house, a house of prayer, shall be called; but, ye, are making it, A den of robbers!
14 И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
And there came unto him blind and lame, in the temple, and he cured them.
15 А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
But the Chief-priests and the Scribes, seeing, the marvels that he wrought, and the boys who were crying aloud in the temple, and saying, Hosanna to the Son of David! were greatly displeased;
16 И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
and said unto him—Hearest thou what these are saying? And, Jesus, saith unto them—Yea: Have ye never read, Out of the mouth of babes and sucklings, hast thou prepared praise?
17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
And, leaving them behind, he went forth outside the city into Bethany, and spent the night there.
18 А ујутру, враћајући се у град, огладне.
And, early, returning into the city, he hungered;
19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. (aiōn g165)
and, seeing one fig-tree by the way, he came up to it, and nothing, found he thereon, save leaves only, —and he saith unto it—No more, from thee, let fruit spring forth, unto times age-abiding, —and the fig-tree, instantly withered away. (aiōn g165)
20 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
And the disciples, seeing it, marvelled, saying—How instantly, did the fig-tree wither away.
21 А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
And Jesus, answering, said unto them—Verily, I say unto you, If ye have faith, and do not doubt, not only, this of the fig-tree, shall ye do, —but, even if, unto this mountain, ye shall say, Be lifted up, and be cast into the sea, it shall be done.
22 И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
And, all things whatsoever ye shall ask in prayer, believing, ye shall receive.
23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
And, when he, entered, the temple, the Chief-priests and the Elders of the people, came unto him as he was teaching, saying, By what authority, these things, art thou doing? and, who, to thee, gave, this authority?
24 А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
And, making answer, Jesus said unto them—I also, will ask, you, one thing, —which if ye tell me, I also, will tell, you, by what authority, these things, I am doing: —
25 Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
The immersion by John, whence was it? Of heaven, or of men? But, they, began to deliberate among themselves, saying—If we say, Of heaven; He will say unto us, Wherefore then did ye not believe him?
26 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
But, if we say, Of men, we fear the multitude, for, all, as a prophet, are holding John.
27 И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
And, making answer to Jesus, they said—We know not. He also, said unto them—Neither do, I, tell, you, by what authority, these things, I am doing.
28 Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
But how, to you, doth it seem? A man, had two sons: coming unto the first, he said, Son! go thy way, to-day, be working in the vineyard.
29 А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
And, he, answering, said, I, sir! and went not;
30 И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
And, coming unto the second, he spake, in like manner, —and, he, answering, said, I will not: afterwards, smitten with regret, he went.
31 Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
Which of the two, did the will of the father? They say, The latter. Jesus saith unto them—Verily, I say unto you, the tax-collectors and the harlots, are going before you, into the kingdom of God;
32 Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
For John came unto you, in a way of righteousness, and ye believed him not, —but, the tax-collectors and the harlots, believed him; and, ye, seeing it, were not even smitten with regret, afterwards, so as to believe him.
33 Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
Another parable, hear ye: —A man there was, a householder, who planted a vineyard, and, a wall around it, placed, and digged in it a wine-vat, and built a tower, and let it out to husbandmen, —and left home.
34 А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
And, when the season of fruits drew near, He sent forth his servants unto the husbandmen to receive his fruits.
35 И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
And the husbandmen, taking his servants, one, indeed, they beat, and, another, slew, —and, another, stoned.
36 Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
Again, sent he forth other servants, more than the first, and they did unto them, likewise.
37 А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
Afterwards, however, he sent forth unto them his son, saying, —They will pay deference unto my son!
38 А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
But, the husbandmen, seeing the son, said among themselves, —This, is, the heir: Come on! Let us slay him, and have his inheritance.
39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
And, taking him, they cast him forth outside the vineyard, —and slew him.
40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
When therefore the master of the vineyard shall come, what will he do unto those husbandmen?
41 Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
They say unto him—Miserable men! Miserably, will he destroy them; and will let out, the vineyard, to other husbandmen, who will render unto him the fruits in their seasons.
42 А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
Jesus saith unto them—Have ye, never, read in the Scriptures, A stone which the builders rejected, the same, hath become, head of the corner: From the Lord, hath this come to pass, and is marvellous in our eyes.
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
Wherefore I say unto you, The kingdom of God, will be taken away from you, and given to a nation bringing forth the fruits thereof:
44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
[And, he that falleth on this stone, will be sorely bruised; but, on whomsoever it may fall, it will utterly destroy him.]
45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
And the Chief-priests and the Pharisees, hearing his parables, took note, that, concerning them, he was speaking.
46 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
And, seeking to secure him, they feared the multitudes; since, for a prophet, were they holding him.
