Матеј 21
1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
When they drew near to Jerusalem, and came to Bethphage, to the Mount of Olives, then Jesus sent two disciples,
2 Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
saying to them, "Go into the village that is opposite you, and immediately you will find a donkey tied, and a colt with her. Untie them, and bring them to me.
3 И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
And if anyone says anything to you, you are to say, 'Because the Lord needs them,' and he will send them at once."
4 А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
This took place that it might be fulfilled which was spoken through the prophet, saying,
5 Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
Say to the daughter of Zion, "Look, your King comes to you, humble, and riding on a donkey, on a colt, the foal of a donkey."
6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
The disciples went, and did just as Jesus directed them,
7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
and brought the donkey and the colt, and placed their clothes on them; and he sat on them.
8 А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
A very large crowd spread their clothes on the road. Others cut branches from the trees, and spread them on the road.
9 А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
The crowds who went before him, and who followed kept shouting, "Hosanna to the son of David. Blessed is he who comes in the name of the Lord. Hosanna in the highest."
10 И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
When he had come into Jerusalem, all the city was stirred up, saying, "Who is this?"
11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
The crowds said, "This is the prophet Jesus, from Nazareth of Galilee."
12 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
Jesus entered into the temple, and drove out all of those who sold and bought in the temple, and overthrew the money changers' tables and the seats of those who sold the doves.
13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
He said to them, "It is written, 'My house will be called a house of prayer,' but you have made it a den of robbers."
14 И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
The blind and the lame came to him in the temple, and he healed them.
15 А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
But when the chief priests and the scribes saw the wonderful things that he did, and the children crying out in the temple and saying, "Hosanna to the son of David." they were indignant,
16 И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
and said to him, "Do you hear what these are saying?" Jesus said to them, "Yes. Did you never read, 'Out of the mouth of children and infants you have prepared praise?'"
17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
He left them, and went out of the city to Bethany, and lodged there.
18 А ујутру, враћајући се у град, огладне.
Now in the morning, as he returned to the city, he was hungry.
19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. (aiōn g165)
Seeing a fig tree by the road, he came to it, and found nothing on it but leaves. He said to it, "Let there be no fruit from you forever." Immediately the fig tree withered away. (aiōn g165)
20 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
When the disciples saw it, they were amazed, saying, "How did the fig tree immediately wither away?"
21 А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
Jesus answered them, "Truly I tell you, if you have faith, and do not doubt, you will not only do what was done to the fig tree, but even if you told this mountain, 'Be taken up and cast into the sea,' it would be done.
22 И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
All things, whatever you ask in prayer, believing, you will receive."
23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
When he had come into the temple, the chief priests and the elders of the people came to him as he was teaching, and said, "By what authority do you do these things? Who gave you this authority?"
24 А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
Jesus answered them, "I also will ask you one question, which if you tell me, I likewise will tell you by what authority I do these things.
25 Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
The baptism of John, where was it from? From heaven or from people?" They reasoned with themselves, saying, "If we say, 'From heaven,' he will ask us, 'Why then did you not believe him?'
26 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
But if we say, 'From people,' we fear the crowd, for all hold John as a prophet."
27 И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
They answered Jesus, and said, "We do not know." He also said to them, "Neither will I tell you by what authority I do these things.
28 Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
But what do you think? A man had two sons, and he came to the first, and said, 'Son, go work today in the vineyard.'
29 А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
He answered, 'I will not,' but afterward he changed his mind, and went.
30 И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
And he came to the other, and said the same thing. And he answered and said, 'I go, sir,' but he did not go.
31 Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
Which of the two did the will of his father?" They said, "The first." Jesus said to them, "Truly I tell you that the tax collectors and the prostitutes are entering into the Kingdom of God before you.
32 Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
For John came to you in the way of righteousness, and you did not believe him, but the tax collectors and the prostitutes believed him. When you saw it, you did not even repent afterward, that you might believe him.
33 Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
"Hear another parable. There was a landowner who planted a vineyard, set a hedge about it, dug a winepress in it, built a tower, leased it out to tenant farmers, and went on a journey.
34 А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
When the season for the fruit drew near, he sent his servants to the tenants, to receive his fruit.
35 И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
The tenants took his servants, beat one, killed another, and stoned another.
36 Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
Again, he sent other servants more than the first: and they treated them the same way.
37 А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
But afterward he sent to them his son, saying, 'They will respect my son.'
38 А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
But the tenants, when they saw the son, said among themselves, 'This is the heir. Come, let us kill him, and have his inheritance.'
39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
So they took him, and threw him out of the vineyard, and killed him.
40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
When therefore the lord of the vineyard comes, what will he do to those tenants?"
41 Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
They told him, "He will utterly destroy those evil men, and will lease out the vineyard to other tenants, who will give him the fruit in its season."
42 А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
Jesus said to them, "Did you never read in the Scriptures, 'The stone which the builders rejected, the same was made the head of the corner. This was from the Lord. It is marvelous in our eyes?'
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
"Therefore I tell you, the Kingdom of God will be taken away from you, and will be given to a nation bringing forth its fruit.
44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
He who falls on this stone will be broken to pieces; but on whomever it will fall, it will crush him."
45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
When the chief priests and the Pharisees heard his parables, they perceived that he spoke about them.
46 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
When they sought to seize him, they feared the crowds, because they considered him to be a prophet.
