Матеј 20

1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

“He ʻoku tatau ʻae puleʻanga ʻoe langi mo e tangata ko e ʻeiki ʻoe fale, ʻaia naʻe ʻalu atu hengihengi pe, ke unga ʻae kau ngāue ki heʻene ngoue vaine.

2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

Pea kuo nau alea mo e kau ngāue ko e ʻaho mo e tenali ʻe taha, naʻa ne fekau ʻakinautolu ki heʻene ngoue vaine.

3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

Pea ʻalu atu ia ʻi hono tolu ʻoe feituʻulaʻā, ʻo mamata ki he niʻihi ʻoku tutuʻu noa ai pe ʻi he potu fakatau.

4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, ‘ʻAlu ʻakimoutolu foki ki he ngoue vaine, pea ko ia ʻoku totonu, te u ʻoatu kiate kimoutolu.’ Pea nau ʻalu.

5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

Pea toe ʻalu atu ia ʻi hono ono mo hono hiva ʻoe feituʻulaʻā, ʻo ne [toe ]fai pehē.

6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

Pea ʻi hono hongofulu ma taha ʻoe feituʻulaʻā naʻe ʻalu atu ia, ʻo ne ʻilo ʻae niʻihi ʻoku tutuʻu noa ai pe, ʻo ne pehē kiate kinautolu, ‘Ko e hā ʻoku mou tutuʻu noa ai pe ʻi heni ʻi he ʻaho kotoa?’

7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

Pea nau pehē kiate ia, ‘Koeʻuhi kuo ʻikai unga ʻakimautolu ʻe ha taha.’ Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, ‘ʻAlu ʻakimoutolu foki ki he ngoue vaine; pea ko ia ʻoku totonu, te mou maʻu.’

8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

“Pea kuo efiafi, pea pehē ʻe he ʻeiki ʻoe ngoue vaine ki heʻene tauhi koloa, ‘Ui ʻae kau ngāue, ʻo ʻoatu kiate kinautolu ʻenau totongi, ʻo fua fai ki he mui mai ʻo aʻu ki he muʻomuʻa mai.’

9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

Pea haʻu ʻakinautolu [naʻe unga ]ʻi hono hongofulu ma taha ʻoe feituʻulaʻā, pea maʻu taki taha ʻe he tangata ʻae tenali.

10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

Pea ʻi he omi ʻae kau muʻomuʻa mai, naʻa nau ʻamanaki ke maʻu ʻo lahi hake; ka naʻe maʻu ʻekinautolu taki taha foki ʻae tenali.

11 И примивши викаху на господара.

Pea ʻi heʻenau maʻu ia, naʻa nau lāunga ki he ʻeiki ʻoe fale,

12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

‌ʻO nau pehē, ‘Ko e feituʻulaʻā pe taha kuo ngāue ai ʻae kau muimui mai ni, pea kuo ke fakatatau ʻakinautolu kiate kimautolu kuo katekina ʻae ngāue ʻoe ʻaho, mo hono pupuha.’

13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

Ka naʻe lea ia ki honau tokotaha, ʻo pehēange, ‘Kāinga, ʻoku ʻikai te u fai hala kiate koe: ʻikai naʻa ta alea ki he tenali?’

14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

Toʻo ʻaia ʻoku ʻaʻau, pea ke ʻalu: te u ʻoatu ki he mui mai ni, ʻo hangē pe ko koe.

15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

‌ʻIkai ʻoku ngofua kiate au ke fai ʻeku faʻiteliha ki he meʻa ʻaʻaku? ʻOku kovi ho mata, koeʻuhi ʻoku ou angalelei?’

16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

Ko ia ko e muimui ʻe muʻomuʻa, pea ʻe muʻomuʻa ʻae muimui: he ʻoku ui ʻae tokolahi, ka ʻoku fili ʻae tokosiʻi.”

17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

Pea ʻi he ʻalu hake ʻa Sisu ki Selūsalema, naʻa ne fakaafe ʻae kau ākonga ʻe toko hongofulu ma toko ua ʻi he hala, ʻo ne tala kiate kinautolu,

18 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

“Vakai, ʻoku tau ʻalu hake ki Selūsalema; pea ʻe lavakiʻi ʻae Foha ʻoe tangata ki he kau taulaʻeiki lahi mo e kau tangata tohi; pea te nau fakamaau ia ke mate;

19 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

pea ʻe tukuange ia ki he Senitaile ke manukiʻi, mo haha, mo tutuki ki he ʻakau: pea ʻe tuʻu hake ia ʻi hono ʻaho tolu.”

20 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

Pea haʻu ai kiate ia ʻae faʻē ʻae fānau ʻa Sepeti mo ʻene ongo tama, ʻo hū, mo ne holi ki he meʻa ʻe taha meiate ia.

21 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

Pea pehē ʻe ia kiate ia, “Ko e hā ho loto?” Pea pehē mai ʻe ia kiate ia, “Tuku ke nofo ʻeku ongo tama ni, ko e tokotaha ki ho nima toʻomataʻu, mo e tokotaha ki ho toʻohema, ʻi ho puleʻanga.”

22 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

Ka naʻe leaange ʻa Sisu, ʻo pehē, “ʻOku ʻikai te mou ʻilo ʻaia ʻoku mou kole. ʻOku mou faʻa fai ke inu ʻi he ipu te u inu ai, pea ke papitaiso ʻi he papitaiso ko ia te u papitaiso ai?” Pea na talaange kiate ia, “ʻOku ma mafai pe.”

23 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

Pea pehēange ʻe ia kiate kinaua, “ʻE inu moʻoni ʻekimoua ʻi heʻeku ipu, pea papitaiso ʻi he papitaiso ko ia te u papitaiso ai: ka ko e nofo ki hoku nima toʻomataʻu, mo hoku toʻohema, ʻoku ʻikai ʻaʻaku ia ke foaki, ka kiate kinautolu pē kuo teuteu ia ki ai ʻe heʻeku Tamai.”

24 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

Pea ʻi he fanongo ki ai ʻae toko hongofulu, naʻe tupu ai ʻenau ʻita ki he ongo kāinga.

25 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

Ka naʻe ui ʻakinautolu ʻe Sisu, ʻo ne pehē, “ʻOku mou ʻilo ko e houʻeiki ʻoe Senitaile ʻoku nau faʻa puleʻi ʻa kinautolu, pea ko kinautolu ʻoku lahi ʻoku nau faʻa pule mālohi kiate kinautolu.

26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

Ka ʻe ʻikai pehē ʻiate kimoutolu: ka ko ia ʻoku loto ke lahi ʻiate kimoutolu, ke hoko ia ko homou tauhi.

27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

pea ko ia ʻoku loto ke ʻeiki ʻiate kimoutolu, ʻe hoko ia ko hoʻomou tamaioʻeiki:

28 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

‌ʻIo, ʻo hangē ko e Foha ʻoe tangata, naʻe ʻikai haʻu ia ke tauhia ia, ka ke tauhi, pea ke foaki ʻene moʻui ko e huhuʻi ʻoe tokolahi.”

29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

Pea ʻi heʻenau ʻalu ʻi Seliko, naʻe muimui ʻiate ia ʻae kakai tokolahi.

30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

Pea vakai, naʻe nonofo ʻae ongo tangata kui ʻi he veʻe hala, pea kuo na fanongo ʻoku ʻalu ange ʻa Sisu, naʻa na kalanga, ʻo pehē, “ʻE ʻEiki, Foha ʻo Tevita, ʻaloʻofa mai kiate kimaua.”

31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

Pea lolomi ʻakinaua ʻe he kakai, ke na fakalongo pē: ka naʻe ʻāsili ai ʻena tangi, ʻo pehē, “ʻE ʻEiki, Foha ʻo Tevita, ʻaloʻofa mai kiate kimaua.”

32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

Pea tuʻu mai ʻa Sisu, ʻo ui kiate kinaua, ʻo pehē, “Ko e hā ho mo loto ke u fai kiate kimoua?”

33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

Pea na talaange kiate ia, “ʻEiki, ke ʻā homa mata.”

34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

Pea ʻaloʻofa ʻa Sisu, ʻo ne tuhuʻi hona mata; pea ʻā ai leva hona mata, ʻo na muimui ʻiate ia.