Матеј 20
1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
“Porque el Reino de los Cielos es semejante a un hombre, dueño de una casa, que salió de madrugada a contratar obreros para su viña.
2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
Cuando se puso de acuerdo con los obreros por un denario al día, los envió a su viña.
3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
Salió a eso de la tercera hora, y vio a otros que estaban ociosos en la plaza.
4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
Les dijo: “Id también vosotros a la viña, y os daré lo que sea justo. Y ellos se fueron.
5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
Volvió a salir hacia la hora sexta y la novena, e hizo lo mismo.
6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
A la hora undécima salió y encontró a otros que estaban parados. Les dijo: “¿Por qué estáis aquí todo el día sin hacer nada?
7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
“Le dijeron: ‘Porque nadie nos ha contratado’. “Les dijo: ‘Id también vosotros a la viña, y recibiréis lo que sea justo’.
8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
“Cuando llegó la noche, el señor de la viña dijo a su administrador: “Llama a los obreros y págales su salario, empezando por los últimos hasta los primeros”.
9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
“Cuando llegaron los que habían sido contratados hacia la hora undécima, recibieron un denario cada uno.
10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
Cuando llegaron los primeros, supusieron que iban a recibir más; y también ellos recibieron cada uno un denario.
11 И примивши викаху на господара.
Cuando lo recibieron, murmuraron contra el dueño de la casa,
12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
diciendo: ‘¡Estos últimos han gastado una hora, y los has hecho iguales a nosotros, que hemos soportado la carga del día y el calor abrasador!’
13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
“Pero él respondió a uno de ellos: ‘Amigo, no te hago ningún mal. ¿No te has puesto de acuerdo conmigo por un denario?
14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
Toma lo que es tuyo y sigue tu camino. Es mi deseo dar a este último tanto como a ti.
15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
¿No me es lícito hacer lo que quiero con lo que poseo? ¿O acaso tu ojo es malicioso, porque yo soy bueno?’
16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
Así, los últimos serán los primeros, y los primeros los últimos. Porque muchos son los llamados, pero pocos los elegidos”.
17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
Mientras Jesús subía a Jerusalén, tomó aparte a los doce discípulos, y en el camino les dijo:
18 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
“He aquí que subimos a Jerusalén, y el Hijo del Hombre será entregado a los sumos sacerdotes y a los escribas, y lo condenarán a muerte,
19 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
y lo entregarán a los gentiles para que lo escarnezcan, lo azoten y lo crucifiquen; y al tercer día resucitará.”
20 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
Entonces la madre de los hijos de Zebedeo se acercó a él con sus hijos, arrodillándose y pidiéndole una cosa.
21 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
Él le dijo: “¿Qué quieres?” Ella le dijo: “Ordena que estos dos hijos míos se sienten, uno a tu derecha y otro a tu izquierda, en tu Reino”.
22 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
Pero Jesús respondió: “No sabes lo que pides. ¿Eres capaz de beber el cáliz que yo voy a beber, y ser bautizado con el bautismo con el que yo soy bautizado?” Le dijeron: “Podemos”.
23 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
Les dijo: “Ciertamente, beberéis mi copa y seréis bautizados con el bautismo con el que yo soy bautizado; pero sentarse a mi derecha y a mi izquierda no me corresponde a mí, sino a quien ha sido preparado por mi Padre.”
24 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
Cuando los diez lo oyeron, se indignaron con los dos hermanos.
25 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
Pero Jesús los convocó y les dijo: “Sabéis que los jefes de las naciones se enseñorean de ellas, y sus grandes ejercen su autoridad sobre ellas.
26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
No será así entre ustedes, sino que el que quiera hacerse grande entre ustedes será su servidor.
27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
El que quiera ser el primero entre vosotros será vuestro siervo,
28 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
así como el Hijo del Hombre no ha venido a ser servido, sino a servir, y a dar su vida en rescate por muchos.”
29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
Al salir de Jericó, le seguía una gran multitud.
30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
He aquí que dos ciegos sentados junto al camino, al oír que pasaba Jesús, gritaron: “¡Señor, ten piedad de nosotros, hijo de David!”
31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
La multitud los reprendió, diciéndoles que se callaran, pero ellos gritaron aún más: “¡Señor, ten piedad de nosotros, hijo de David!”
32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
Jesús se detuvo, los llamó y les preguntó: “¿Qué quieren que haga por ustedes?”
33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
Le dijeron: “Señor, que se nos abran los ojos”.
34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Jesús, compadecido, les tocó los ojos; y al instante sus ojos recibieron la vista, y le siguieron.
