Матеј 20
1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
Khan qam taw dum ak takung thlang pynoet ing a dum khuiawh bi ak bi aham thlang ak sui na mymcang hqit awh ak cet ing myih hy.
2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
Bibikungkhqi mi hypoet kutphu denari pynoet peek aham awi ta unawh, cekkhqi ce misur dum na tyi khqi hy.
3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
“Khawnoek pathum tluk awh cet nawh, ik-oeih ami zawihnaak hyn awh ikaw awm amak sai thlangkhqi ce hu hy.
4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
A mingmih a venawh, nangmih awm cet unawh kai a misur dum awh bibi lah uh, a ting a tawk taw ni pek khqi bit kawng, tinak khqi hy.
5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
Cedawngawh a mingmih ce cet uhy.” Cekcoengawh khawnoek paquk ingkaw pakow tluk awh cet tlaih bai nawh, ce amyihna tina tlaih bai hy.
6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
Khawnoek pahqa hlaioet tluk awh cet bai nawh, ak dyi mailai thlangkhqi ce hu bai hy. A mingmih a venawh, 'kawtih ikaw awm a sai kaana vawh khawnghi zung naming dyih?' tinak khqi hy.
7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
Cekkhqi ing a venawh, 'u ingawm kaimih ve amni ceei khqi nawh ni,' tina uhy. Anih ing cekkhqi venawh, 'Nangmih awm cet unawh kai a misur dum awh bibi law lah uh,' tinak khqi hy.
8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
”Khaw a my awhtaw, misur dum ak takung ing, tangka ak khoemkungkhqi venawh, 'A hu dyt awhkawng ak lamma dy awh bibikungkhqi ce khy nawh amik thaphu ce pe lah uh,' tinak khqi hy.
9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
Khawnoek hlaioet awhkawng bi ak bikhqi ce law unawh amik thaphu denari pynoet ce hu qip uhy.
10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
Lamma na bi ak bikhqi ce law unawh ak doem bet hu kawng unyng, tina poek uhy. Cehlai cekkhqi awm denari pynoet qip ni ami huh lawt hy.
11 И примивши викаху на господара.
Tangka ami huh boeih coeng awhtaw, dum ak takung ak khan awh saai bi uhy.
12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
“Ahu na na law pyikhqi ing khawnoek pynoet khui doeng ni bi ami bi hy, hypoet khui khawk hlawk anglakawh bi ka mik bi kaimih mi ang amyihna na taak paqap,” tina uhy.
13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
Cehlai anih ing a mingmih ak khui awhkaw thlang pynoet a venawh, 'ka pyi, amak thym na nak khan awh ik-oeih am sai nyng, Denari pynoet nani awi ni taak ka ti my?
14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
Namah a bibi phu ce lo nawhtaw cet hlah. Nang a venawh ka ni peek lawt amyihna ahu na bi ak bi thlang a venawh awm pe lawt kawng nyng.
15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
Ka tangka ak khan awh ka ngaihnaak amyihna saithainaak am ka ta hly nawh nu? Kai ka khawboe a leek awh nang ing nani yt nawh nu? tina hy.
16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
Cedawngawh ak hukhqi ce ma kawm usaw ak maakhqi ce hu kawm uh. Ak khy taw doem kawmsaw ak tyk taw zawi kaw,” tinak khqi hy.
17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
Jesu ing Jerusalem na a hang ceh awh, a hubat thlang pahqa hlaihih ce cehpyi nawh a mingmih a venawh,
18 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
“Tuh Jerusalem na ni hang cet kawm uh, thlanghqing Capa taw khawsoeih boeikhqi ingkaw anaa awi cawngpyikungkhqi venawh pe kawm uh, a mingmih ing thih sak aham thawlh sak kawm uh,
19 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
qaihnaak na sai aham Gentelkhqi kut awh pe kawm uh. Am thum nyn awh tho tlaih kaw,” tina hy.
20 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
Cawh Zebedi a cakhqi a nu ing a ca qawi ce Jesu a venna law pyi nawh, khuk sym doena ak kawngaih pynoet sai sak aham qeennaak thoeh hy.
21 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
Jesu ing a venawh, “Ikaw na ngaih?” tina hy. Cawhkaw nu ing, “vawhkaw ka capa qawi pakhih ve na ram khuiawh pynoet ve nak tang ben awh pynoet ce nak cawng ben awh ngawih law sak lah,” tina hy.
22 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
Cehlai Jesu ing a venawh, “Na thoeh ve am sim hy nik ti. Kai ing ka aawk hly kawi khuikha huhnaak boet ve na nik aw hly thai lawt nu? Baptisma ka huh hly kawi ve na nik hu hly thai lawt nu?” tina hy.
23 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
Jesu ing cekqawi a venawh, “Kai a khuikha huhnaak boet ve aw hly thai tang tang nih nawh Baptisma ka huh hly kawi ve awm hu thai kawm nik ti, cehlai kai ak tang ben awh ngawih sak thainaak ingkaw cawng ben awh ngawih sak thainaak taw, kai a peek kawi am ni. Ka pa ing a hoep peek ce thlangkhqi venawh pe kaw,” tina hy.
24 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
Ce ak awi ce thlang pahqa tloek ing a ming zaak awh, cekqawi cingna ak khan awh amik kaw so hy.
25 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
Cehlai Jesu ing cekkhqi ce a venna khy khqi boeih nawh, “Gentelkhqi ingtaw a mimah khqik khan awh uknaak ce ta unawh, ukkungkhqi ing a mingmih ak khan awh uk thainaak ce ta uhy.
26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
Cehlai nangmih anglakawhtaw ce myihna am awm kaw. Nangmih ak khuiawh ak bau soeih na awm ak ngaih ingtaw nangmih a bi ak bikung na awm seh,
27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
u awm nangmih anglakawh lamma cyk na awm ak ngaih taw nangmih a tamnaa na awm seh;
28 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
Thlanghqing Capa ing thlang bibi sak aham am law nawh, thlang a bibi peek aham nani a law, thlang khawzah thaawngnaak aham a hqingnaak ak pe hamna ni a law,” tinak khqi hy.
29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
Jesu ingkaw a hubatkhqi ing Jeriko khaw ce ami cehtaak awh thlang kqeng ing ahu awh hquut uhy.
30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
Cawh mikhyp thlang pakhih ce lam keng awh ngawi hy nih, Jesu a ceh awi ce a ning zaak awh, “Bawipa, David Capa, kainih ve nim qeen qawi lah!” tinawh khy hy nih.
31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
Thlang kqeng ing cekqawi ce a ni awmnaak dym aham zyi uhy, cehlai cekqawi ing khawteh khqoet na, “Bawipa, David Capa, kainih ve nim qeen qawi lah!” tinawh khy khqoet hy nih.
32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
Cawh Jesu ce dyi nawh cekqawi ce khy hy. “Ikaw sai sak aham nu nani ngaih?” tinawh doet qawi hy.
33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
Cekkqawi ing, “Bawipa, mik dai aham ngaih nih nyng,” tina hy nih.
34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Jesu ing cekqawi ce qeen nawh cekqawi a mik ce bi pehy. Cawh cekqawi ce ani mik dai pahoei nawh ahu awh bat pahoei hy nih.
