Матеј 20
1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
Khankhaw Pe cun capyit ngvawng taki khyang mat am tängki ni. Ngawi mat üng a ngvawnga nghlawh khaie a jah ngvah vai sui hüki.
2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
Mhnüp at üng tangka mat hlawhei khaia khyang he jah hmuh lü a capyit ngvawnga a jah tüih.
3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
Khawpyanga va cit hü lü ngnam k'uma amdanga veeikie jah va hmuh lü,
4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
“Nangmi pi ka capyit ngvawnga cit lü va nghlawh hnga ua, ka ning jah khyeng khai,” ti se, citkie.
5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
Naji xaleinghngih mhnüpngsung ja mkeng naji kthum üng va cit lü pi acukba bäa jah va hmuh lü a ngvawnga a jah nghlawhsak.
6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
Acunüng naji mhma bang üng pi va cit hü lü amdamnga veeikie a jah hmuh üng, “Ivaia ahikba amdanga nami veeikie ni?” a ti.
7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
Acun he naw, “Jah ngvatki u am ve se va,” ami ti, acunüng ngvawngmah naw “Nangmi pi ngvawnga cit lü va nghlawh hnga ua” a ti.
8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
Acunüng khaw a mü law üng, ngvawngmah naw a lo ngängki üng, “Nghlawhkie ami van jah khü lü, anghnu säih üng cutei lü akma säih üng dütkia kami ngkheng jah pea,” a ti.
9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
Acunüng, mülam naji mhma üng cuteikie cun law u lü, ami khüi khen tangka mat ci do lawki he.
10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
Khüi makie cun law u lü khawhah yah khai hea ngai u se pi acukba bäa tangka mat ci däk yah hngakie.
11 И примивши викаху на господара.
Acukba tangka mat däk ci ami do law hnga üng ngvawngmaha veia mtai law u lü,
12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
“Anghnua lawki hine naji mat däk va khüikie, amhnüpa khawngling khamei lü kami khüikie am angteha na jah kheng,” ami ti.
13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
Ngvawngmah naw mat üng, “Ngaia ka püi, am ning mhlei nawng. Mhnüp mat khüi lü tangka mat hlawhei vai na jumki cen ta.”
14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
Na ka ceh lü na ima cita. Hina anghnua lawki he üng pi nang üng ka pet kän ka pe hlüki.
15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
Ka ngui cun kamäta ngjak hlüa am ka pawh thei khai aw? Käh ngvang na lü ka ning jah peta phäh na na mkeiki aw?
16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
Acunakyase, akmae hnu u lü, hnukie hma law khaie” a ti.
17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
Jesuh Jerusalem da cit lü axüisaw he xaleinghngih lam peia jah khü lü,
18 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
“Ngai ua, Jerusalem da mi cit khai, acuia Khyanga Capa cun ktaiyü he ja thumksingea kut üng msuma kya khai. Amimi naw thi khaia mkatei khaie.
19 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
Khyanga Capa cun yaihei u lü, kpai acun he, kutlamktung üng ami hnim vaia khyang mjü kce hea kut üng msum acun he. Acunüngpi amhnüp kthum üng tho be khai,” ti lü a jah mtheh.
20 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
Acunüng, Zebedea khyu, a cakpa xawi maha Jesuha veia lawki. A mkhuk üng ngdäng lü iyaw täeiki.
21 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
Jesuh naw, “I ja na ngjak hlü?” a ti. Nghnumi naw, “Hina ka cakpa xawi, Sangpuxanga na thawn law üng, mat na khet da, mat na kcawng da ngaw khai xawia bekhüt na pea,” a ti.
22 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
Jesuh naw, “I nami tä hman am ksing niki. Ka awk law vaia khawt, nani aw khawh khai aw? Baptican ka khan law vai, nani khan khawh khai aw?” ti se, “Ä, yah khai,” ani ti.
23 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
Jesuh naw, “Ka awk vaia khawt na awk khawh üng pi, ka khet da ja kcawng da nani ngawh vai cun keia xü thei am ni. Ahina ngawhnak cun ka Pa naw a jah xüea phäha kyaki ni,” a ti.
24 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
Axüisawe xa naw ami ngjak üng, acuna ngbengna xawi cun jah thüinakie.
25 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
Jesuh naw axüisaw he alanga jah khü lü, “Nami ksinga mäiha, khyang mjü kce hea bawie cun khyang hea khana aktäa bawi u lü, aktäa ami ana sumeikie.”
26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
Cunsepi, ahina mäih nangmi üng käh ve se, nangmi üngka mat a kyäp säih vai ngja hlüki ta nami mpyaa kya se.
27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
Nangmi üngka mat akma säih vai ngja hlüki ta nami mpyaa thawn se.
28 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
Khyanga Capa cun khyanga khüih vaia am law; khyang khüih lü a xünnak jah pe lü khyang khawkän jah thawng khaia a lawa mäiha, nami ve vai,” a ti.
29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
Jesuh ja axüisaw he Jerikho mlüh üngka naw ami ceh üng khyangpänu naw jah läki he.
30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
Amikmüki nghngih lam peia ngawhki xawi naw Jesuh lam üng citki tia ani ngjak üng ngpyang ni lü, “Davita Capa, Bawipa aw, jah mpyeneia,” ti lü ngpyangki xawi.
31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
Khyangpänu naw käh ani ngpyang ti vaia jah mtheh u sepi, aksetama, “Davita Capa, Bawipa aw, jah mpyeneia,” ti lü ngpyang dämdämki xawi.
32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
Jesuh naw ngdüi lü, “I ka ning jah pawh pet vai ni nani hlüei,” a ti.
33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
Anini naw, “Bawipa aw, kani mika vai be vai ngaih ve ning,” ani ti.
34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Jesuh naw jah mpyenei lü ani mik a jah hneh pet. Acunja ani mik vai law be se, Jesuh läki xawi.
