Матеј 18
1 У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
E kindeno jopuonjre nobiro ir Yesu mopenje niya, “En ngʼa maduongʼ moloyo e pinyruodh polo?”
2 И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
To noluongo nyathi moro matin mi okete ochungʼ e diergi.
3 И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
Eka nowacho niya, “Awachonu adier ni ka ok ulokoru ma uchalo gi nyithindo matindo, to ok ubi donjo e pinyruodh polo ngangʼ.
4 Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
Emomiyo ngʼato angʼata mobolore kaka nyathini e ngʼat maduongʼ moloyo e pinyruodh polo.
5 И који прими такво дете у име моје, мене прима.
Kendo ngʼato angʼata morwako nyathi machal kama e nyinga to an ema orwaka.
6 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
“To ka ngʼato omiyo achiel kuom jomatindo moyie kuomagi odonjo e richo to dibed maber ka otwene pongʼ marangʼongo e ngʼute bangʼe onyumego e chuny nam.
7 Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
“Piny none malit nikech gik mamiyo ji donjo e richo! Ochuno ni gik makamagi nyaka bedie, to okwongʼ ngʼatno makelo gigo!
8 Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни. (aiōnios g166)
Ka lweti kata tiendi miyo idonjo e richo to ngʼade oko kendo iwite mabor. Ber moloyo kidonjo e ngima ka ionge lweti kata kingʼol moloyo bedo gi lwetegi ariyo kata tiendeni ariyo to owiti e mach manyaka chiengʼ. (aiōnios g166)
9 И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени. (Geenna g1067)
Kamano bende ka wangʼi miyo itimo richo to lodhe oko kendo iwite mabor. Ber moloyo kidonjo e ngima gi wangʼ achiel kar bedo gi wenge ariyo to owiti e mach mar Gehena. (Geenna g1067)
10 Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
“Neuru ni ok uchayo achiel kuom jomatindogi. Nimar anyisou ni malaikegi manie polo osiko ka ngʼiyo wangʼ Wuora manie polo. [
11 Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
Nikech Wuod Dhano osebiro mondo owar joma olal.]
12 Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
“Uparo nade? Ka ngʼato nigi rombe mia achiel, to achiel kuomgi olal, donge ngʼatno diwe piero ochiko gochikogo mi odhi omany achiel molalno?
13 И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
To awachonu adier ni ka oyude to obedo mamor kuom rombo achielno, moloyo kuom piero ochiko gochiko mane ok olal.
14 Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
Machalre gi mano, wuonu manie polo ok dwar ni kata achiel kuom jomatindogi olal.
15 Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
“Ka owadu ochwanyi to dhi kendo inyise kethone, mana e kindu kode ji ariyo. Ka ochikoni ite mowinjo to mano iseloso kindi gi owaduno.
16 Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
To ka otamore winji to kaw ngʼato achiel kata ji ariyo idhi iwuogo kode, mondo, wach moro mantie e kind ji nyaka ngʼere malongʼo ka nitiere joneno ariyo kata adek.
17 Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
Kodagi winjogi, to nyis kanisa wachno; to kodagi winjo nyaka kanisa, to kawe kaka dikaw ngʼat ma japiny kata jasol osuru.
18 Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
“Awachonu adier ni gimoro amora mutweyo e piny-ka notwe e polo bende, kendo gimoro amora mugonyo e piny-ka nogony e polo bende.
19 Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
“Awachonu bende ni ka ji ariyo kuomu e piny-ka owinjore kuom gimoro amora mukwayo to Wuora manie polo notimnugo.
20 Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
Nimar kama ji ariyo kata adek ochokoree e nyinga to an kodgi kanyo.”
21 Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
Eka Petro nobiro ir Yesu mopenje niya, “Ruoth, owinjore awe ne owadwa ndalo adi kokethona? Nyaka ndalo abiriyo koso?”
22 Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
Yesu nodwoke niya, “Awachoni ni ok nyadibiriyo to nyadi piero abiriyo nyadibiriyo.
23 Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
“Mano emomiyo pinyruodh polo chal gi ruoth mane dwaro nono kaka jotichne osetiyo gi pesane.
24 И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
Kane ochako timo nonrono, ngʼat moro mane nigi gope moromo silingʼ tara gi tara ne okel e nyime.
25 И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
To kaka ne ok onyal chulo gopeno, ruodhe nogolo chik mondo en kaachiel gi chiege gi nyithinde, kod gik moko duto mane en-go ousi mondo ochul gowino.
26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
“To jatijno nogoyo chonge piny e nyime, moywagorene ni, ‘Yie ihorina mos, abiro chuli gopino duto.’
27 А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
Ruodh jatijno nokeche mi owene gopeno kendo ogonye odhi.
28 А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
“To bangʼ ka jatijno nosedhi, noyudo achiel kuom jotich wetene mane nigi gope moromo dinari mia achiel. Nomake matek mochako deye, kowachone ni, ‘Chula gopa ma in-go sani!’
29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
“Jatich wadgino nogoyo chonge piny e nyime moywagorene ni, ‘Yie itimna ngʼwono, abiro chuli gopi.’
30 А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
“To nodagi. Kar timo kamano to noa kanyo mi oloso wach mondo orwak ngʼatno e od twech nyaka chop ochul gowino.
31 Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
Kane jotich mamoko oneno gima notimoreno, chunygi nodoko malit ahinya kendo negidhi mi ginyiso ruodhgi gik moko duto mane osetimore.
32 Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
“Eka ruodhno noluongo jatichneno ire, mowachone ni, ‘An ne aweni gopa mane in-go duto nikech ne iywagorina mondo atim kamano.
33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
Angʼo momiyo in to ne itamori kecho jatich wadu kaka an bende ne akonyi?’
34 И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
Ruodhe ne mirima omako kode mi nochiwe e lwet jo-jela mondo orodhe maonge kech, nyaka chop ochul gowi duto mane en-go.
35 Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
“Kamano e kaka Wuora manie polo biro timo ne ngʼato ka ngʼato ka ok oweyo ne nyawadgi gie chunye.”
