Матеј 16
1 И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.
Mararah Phirasi nyia Sadusi loong Jisu jiinni wangte loong ah Jisu jeng ah mat et deenjoot suh phate rumta, erah thoidi neng suh epaatjaajih mootkaat noisok baat rumta, heh ah Rangte mina elang tam talangka erah dongjat suh ah.
2 А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.
Enoothong Jisu ih ngaakbaatta, “Rangsa lup adi rangtang ah saangdat kano, sen ih liihan, ‘Rang bah rangse ang ajoh, tumeah rangtang ah esaang ela eah.
3 И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?
Eno rangkhano di we liihan, ‘Rangphaatte joh, tumeah rang ah saangtek damdi nakdatla.’ Sen ih rangko ih sok anno rangmi rangphaat emi danjat ehan, enoothong ahaangwa saapoot tiit sin ah sen ih tami punbaat kan!
4 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.
Ahaangwa mina loong ah tumthan ethih nyia rangmuh ang rumla! Sen ih epaatjaajih noisok kabaat hali? Emah tah angka! Jona ih noisok tahan epaatjaajih ah ba choh an sen ah.” Eno neng jiin nawa dokkhoom kata.
5 И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.
Heliphante loong ah juungsitum jooko ih daan karum adi, neng ih baanlo hui ah beehaat rumta.
6 А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
Jisu ih baat rumta, “Phirasi nyia Saddusi loong to nawa pui suh; sen tenthun naririh ih banthun anjoh.”
7 А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.
Eno neng jaachi ni waan rumta, “Seng ih phaksat lahui koke no baat hali.”
8 А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?
Jisu ih neng waantiit ah jat ano cheng rumta, “Sen phaksat lahui thoidi tume thaam roongwaan lan? Sen tuungmaang ah ehin mamah ang lan!
9 Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
Amadi uh sen ih taba samjat kan? Ngah ih haajaat banga miloong suh baanlo banga jen phe korumtang ah, tanih jen samthun kan? Erah di hedak sen ih hong mathan meesak tan?
10 Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
Nyia baanlo lo sinet dowa haajaat baji mina suh mamet kotang? Erah di sen ih hong mathan meesak tan?
11 Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?
Ngah ih sen suh baanlo tiit labaat et rum taha rah mamah lasamjat ettan? Pharasi nyia Sadusi loong to nawa epui suh sen teeteewah naririh thong ih ban sok an!”
12 Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.
Eno ba heliphante loong ah ih kok samjat rumta heh ih baanlo ni mooktheng to asuh taboh liika, Phirasi nyia Saddusi loong tiitkhaap nyootsoot rumha dowa ah pui tiit boh baat ha eah.
13 А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?
Jisu Kaiseria Philippi hadaang reeko ih kata, erah di heliphante loong asuh chengta, “Miloong ih Mina Sah asuh o kah ih liirum ah?”
14 А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.
“Mararah ih Juungtemte Joon et liiha, “neng ih ngaakbaat rumta. “Rukho ih Elija et li ha, rukho ih Jerimia nyia khowah et li ha.”
15 Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?
“Sen ih aleh tumjih li hali?” heh ih cheng rumta.
16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.
Simoon Pitar ih ngaakbaatta, “An ah ething Rangte Sah, Kristo.”
17 И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.
“Joona sah Simoon, an raangtaan ah ese!” Jisu ih ngaakbaatta. “Arah amiisak jengkhaap an sak ni mina tajeng raara, Rangmong nawa sengwah ih jeng thuk halu.
18 А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. (Hadēs g86)
Eno ngah ih baat hala Pitar: an ah jong, eno erah jong khoh adoh ngah ih nga chaas ah hoon ang, eno erah etek ih uh tajenka. (Hadēs g86)
19 И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.
Ngah ih an suh Rangmong hasong saabi ah koha; an ih mongrep nah marah haam uh rangmong nah uh ehaam et ah, nyia mongrep nah an ih marah tamiit ko erah rangmong nah uh tamiitka ang ah.”
20 Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.
Erah lidi Jisu ih heliphante loong suh heh ah Kristo ih o suh labaat theng ih baat rumta.
21 Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
Erah sa dowa ih Jisu ih heh tiit ah heliphante loong suh jaatrep dokbaat korumta, “Ngah Jerusalem nah ekaatjih jaatjaat, erah nah ngah ngoong awang nyia romwah phokhoh, nyia Hootthe nyootte loong lak nah rapne ih chamnaang thukte ang halang. “Ngah etek haat et rumhang, enoothong sa jom lidoh we ngaakthing eang.”
22 И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.
Pitar ih hiiksiit ano kanjaata. “Teesu, Rangte ih pang et ho!” Heh ih liita, “Erah likhiik an sak nah naktoom taangmaang ha!”
23 А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.
Jisu ih leksok ano Pitar suh liita, “Soitaan, nga re nawa soon eh uh! An ah nga lam tangte, an tenthun ah Rangte jiin nawa tah angka, mina dang ajang tenthun nawa.”
24 Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.
Eno Jisu ih heliphante loong asuh baatta, “Sen o ang anbah uh nga lih nah roongkhoom thunhan bah, sen ih senteewah ah beehaat jaatjaat etjih, eno sen bangphak ah hui, eno ngah lilih ih roongkhoom jih.
25 Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
Tumeah sen ih sen teeteewah roidong puipang thun anbah, emat haat et an; enoothong nga tungthoidoh sen roidong ah mat haat anbah, sen ih echojam et an.
26 Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?
Mongrep dowa jaatrep ah choh ano sen roidong ah mat haat anbah tumjih dong choh an? Tumjih tachokan! Sen roidong we ngaak chosuh tumjih uh tajen dong kokan.
27 Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.
Tumeah Mina Sah ah heh Wah rangka damdoh rangsah loong ah siit ano, ngaak ra saapoot ah chang ela, erah doh ba mina loong tumjih re rumta thaang ah kojaha.
28 Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.
Ngah ih ami tiit baat rumhala amadi arah dung dowa rukho ah maang tek ang an, Mina Sah ah luungwang ih hoon ano raaha ah maang japtuptup ah.”
