Матеј 15
1 Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
Pea toki haʻu ʻae kau tangata tohi mo e Fālesi ʻo Selūsalema, kia Sisu, ʻonau pehē,
2 Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
“Ko e hā ʻoku liʻaki ai ʻe hoʻo kau ākonga ʻae talatupuʻa ʻae kau mātuʻa? He ʻoku ʻikai te nau fanofano honau nima ʻoka nau ka kai mā.”
3 А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
Ka naʻe lea ia, ʻo pehēange kiate kinautolu, “Ko e hā ʻoku mou liʻaki ai foki ʻae fekau ʻae ʻOtua ʻi hoʻomou talatupuʻa?
4 Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
He kuo fekau ʻe he ʻOtua, ʻo pehē, ‘Fakaʻapaʻapa ki hoʻo tamai mo [hoʻo ]faʻē:’ pea, ‘Ko ia ʻe kapeʻi [ʻene ]tamai pe ko [ʻene ]faʻē, tuku ke mate tāmateʻi ia.’
5 А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
Ka ʻoku pehē ʻekimoutolu, ‘Ko ia ʻe pehē ki heʻene tamai pe ko ʻene faʻē, “Kuo fakatapui ʻaia kotoa pē ʻoku ou faʻa ʻaonga ai kiate koe,”
6 Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
pea ʻoku ʻikai toe fakaʻapaʻapa ia ki heʻene tamai pe ko ʻene faʻē, [ʻe ʻataʻatā ia].’ Ko ia ʻoku mou fakataʻeʻaongaʻi ʻae fekau ʻae ʻOtua ʻaki hoʻomou talatupuʻa.
7 Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
ʻAe kau mālualoi! Neʻineʻi lea ʻa ʻIsaia kiate kimoutolu, ʻo pehē,
8 Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
‘ʻOku ʻunuʻunu mai ʻae kakai ni kiate au ʻaki honau ngutu, ʻo fakaʻapaʻapa kiate au ʻaki honau loungutu; ka ʻoku mamaʻo honau loto ʻiate au.
9 Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
Ka ʻoku taʻeʻaonga ʻenau hū kiate au, ʻo akonaki ʻaki ʻae ngaahi fekau ʻae tangata pe.’”
10 И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
Pea ui ia ki he kakai, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “Fanongo, pea tokanga:
11 Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
ʻOku ʻikai fakaʻuli ki he tangata ʻaia ʻoku ʻalu ki he ngutu; ka ko ia ʻoku haʻu mei he ngutu, ʻoku ne fakaʻuliʻi ʻae tangata.”
12 Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
Pea toki haʻu ai ʻene kau ākonga, ʻonau pehē kiate ia, “ʻOku ke ʻilo naʻe tūkia ʻae kau Fālesi, ʻi heʻenau fanongo ki he lea ko ia?”
13 А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
Ka naʻe lea ia, ʻo pehēange, “Ko e ʻakau kotoa pē naʻe ʻikai tō ʻe heʻeku Tamai ʻoku ʻi he langi, ʻe taʻaki fuʻu hake ia.
14 Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
Tuku ai pe ʻakinautolu: ko e kau takimuʻa kui ʻoe kui ʻakinautolu. Pea kapau ʻoku tataki ʻae kui ʻe he kui, ʻe tō fakatouʻosi pe ki he luo.”
15 А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
Pea lea ʻa Pita, ʻo pehēange kiate ia, “Fakamatala kiate kimautolu ʻae fakatātā ni.”
16 А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
Pea pehēange ʻe Sisu, “ʻOku mou kei taʻeʻilo foki?
17 Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
ʻOku teʻeki ai te mou ʻilo, ko e meʻa kotoa pē ʻoku ʻalu ʻi he ngutu, ʻoku ʻalu ia ki he kete, pea toki ʻalu hifo kituʻa?
18 А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
Ka ko e ngaahi meʻa ko ia ʻoku ʻalu atu ʻi he ngutu, ʻoku haʻu mei he loto: pea ko ia ia ʻoku fakaʻuliʻi ʻae tangata.
19 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
He ʻoku haʻu mei he loto ʻae mahalo kovi, mo e fakapō, mo e tono fefine, mo e feʻauaki, mo e kaihaʻa, mo e fakamoʻoni loi, mo e lea kovi:
20 И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
Ko eni ʻae ngaahi meʻa ʻoku fakaʻuliʻi ʻae tangata: ka ko e kai taʻefanofano nima, ʻoku ʻikai fakaʻuliʻi ia ʻae tangata.”
21 И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
Pea toki ʻalu mei ai ʻa Sisu, ki he ngaahi potu ʻo Taia mo Saitone.
22 И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
Pea vakai, naʻe haʻu ʻae fefine Kēnani mei he potu ko ia, ʻo tangi kiate ia, ʻo pehē, “ʻAloʻofa mai kiate au, ʻe ʻEiki, ko e foha ʻo Tevita; ko ʻeku taʻahine ʻoku mamahi lahi ʻi he tēvolo.”
23 А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
Ka naʻe ʻikai siʻi te ne lea kiate ia. Pea haʻu ʻene kau ākonga, ʻo kole kiate ia, ʻo pehē, “Fekau ia ke ʻalu; he ʻoku ne tangi toupili mai kiate kitautolu.”
24 А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
Ka naʻe lea ia, ʻo pehēange, “ʻOku ʻikai fekau au ka ki he fanga sipi he ʻoe fale ʻo ʻIsileli.”
25 А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
Pea toki haʻu ia, ʻo hū kiate ia, ʻo pehē, “ʻEiki, tokoniʻi au.”
26 А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
Ka naʻe lea ia, ʻo pehēange, “ʻOku ʻikai lelei ke toʻo ʻae mā ʻae fānau, pea lī ki he fanga kulī.”
27 А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
Pea pehē ʻe ia, “Ko e moʻoni, ʻEiki: ka ʻoku kai ʻe he fanga kulī ʻae momoʻi [meʻakai ]ʻoku ngangana mei he keinangaʻanga ʻa honau ʻeiki.”
28 Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
Pea toki lea ʻa Sisu, ʻo pehēange kiate ia, “ʻE fefine, ʻoku lahi hoʻo tui: ke hoko kiate koe ʻo hangē ko ho loto.” Pea moʻui ʻene taʻahine ʻi he feituʻulaʻā ko ia.
29 И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
Pea ʻalu mei ai ʻa Sisu, pea haʻu ia, ʻo ofi ki he tahi ʻo Kaleli; pea ʻalu hake ia ki he moʻunga, ʻo nofo ai.
30 И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
Pea haʻu ʻae kakai tokolahi kiate ia, pea nau ʻomi ʻae pipiki, mo e kui, mo e noa, mo e lavea, mo e tokolahi kehe, ʻo tuku ʻakinautolu ki he vaʻe ʻo Sisu; pea fakamoʻui ʻe ia ʻakinautolu:
31 Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
Ko ia naʻe ofo lahi ai ʻae kakai, ʻi heʻenau mamata kuo fakalea ʻae noa, pea fakahaohaoa ʻae lavea, pea fakaʻeveʻeva ʻae pipiki, pea fakaʻā ʻae kui: pea nau fakamālō ki he ʻOtua ʻo ʻIsileli.
32 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
Pea ui ʻa Sisu ke ʻalu ange ʻene kau ākonga kiate ia, ʻo ne pehē, “ʻOku ou ʻofa mamahi ki he kakai, koeʻuhi ʻoku ʻaho tolu ʻenau ʻiate au, pea ʻoku ʻikai haʻanau meʻa ke kai: pea ʻe ʻikai te u faʻa fekau ke nau ʻalu ʻaukai pe, telia naʻa nau pongia ʻi he hala.”
33 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
Pea lea ʻene kau ākonga kiate ia, “Te tau maʻu mei fē ʻi he toafa ni ʻae mā lahi, ke fakamākona ʻaki ʻae fuʻu kakai pehē ni?”
34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
Pea pehēange ʻe Sisu kiate kinautolu, “ʻOku fiha hoʻomou foʻi mā?” Pea nau pehē, “ʻOku fitu, mo e fanga kihiʻi ika.”
35 И заповеди народу да поседају по земљи.
Pea fekau ʻe ia ki he kakai ke nofo ki he kelekele.
36 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
Pea toʻo ʻe ia ʻae foʻi mā ʻe fitu mo e ngaahi ika, pea fai ʻae fakafetaʻi, pea tofitofi ia, ʻo ʻoatu ki heʻene kau ākonga, pea [tufaki ]ʻe he kau ākonga ki he kakai.
37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
Pea naʻa nau kai kotoa pē, pea mākona ai: pea nau tānaki ʻae toenga kai pea fonu ai ʻae kato ʻe fitu.
38 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
Pea ko kinautolu naʻe kai, ko e tangata ʻe toko fā afe, kaeʻumaʻā ʻae kau fefine mo e tamaiki.
39 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Pea fekau ʻe ia ʻae kakai ke nau ʻalu, pea heka vaka ia ʻo folau ki he potu ʻo Makitala.
