Матеј 13
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
En aquel día, Jesús salió de la casa y se sentó a la orilla del mar.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
Y se le unió un gran número de personas, de modo que subió a un bote; y la gente se sentó junto al mar.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
Y les dio enseñanza en forma de historia, diciendo: Él sembrador salió a poner semilla en la tierra;
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
Y mientras lo hacía, algunas semillas cayeron junto al camino, y los pájaros vinieron y los tomaron como alimento:
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
Y parte de la semilla cayó entre las piedras, donde no tenía mucha tierra, y de inmediato surgió porque la tierra no era profunda;
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
y cuando el sol estaba alto, fue quemada; y debido a que no tenía raíz, se secó y murió.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
Y algunas semillas cayeron entre espinas, y las espinas crecieron y la ahogaron,
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
Y otras, cayendo sobre la tierra buena, dieron fruto, algunas ciento, algunas sesenta, y otras treinta veces más.
9 Ко има уши да чује нека чује.
El que tiene oídos, que oiga.
10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
Y vinieron los discípulos y le dijeron: ¿Por qué les dices cosas en forma de historias?
11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
Y les respondió: A ustedes se les ha dado a conocer los secretos del reino de los cielos, pero a ellos no se les ha dado.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
Porque a cualquiera que tiene, se le dará, y tendrá más; pero el que no tiene, incluso lo que tiene le será quitado.
13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
Por esta razón, puse cosas en forma de historias; porque viendo no ven, y oyendo no oyen ni entienden.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
Y para ellos, las palabras de Isaías se han cumplido, aunque oigas, no entenderás; y viendo, verán y no percibirán.
15 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
Porque el corazón de este pueblo se ha engrosado, y sus oídos oyen despacio, y tienen los ojos cerrados; por temor a que vean con sus ojos y escuchen con sus oídos y se vuelvan sabios en sus corazones y vuelvan a mí, para que yo los sane.
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
Pero bendecidos sus ojos que ven, y oídos, que oyen.
17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
Porque en verdad es digo que los profetas y los hombres rectos deseaban ver lo que ven, y no lo vieron; y oír lo que oyen sus oídos, y no lo oyeron.
18 Ви пак чујте причу о сејачу:
Escuchen, pues, la historia del sembrador que puso la semilla en la tierra.
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
Cuando la palabra del reino llega a cualquiera, y no la entiende, entonces viene el Maligno, y rápidamente quita lo que fue puesto en su corazón. Éste es la semilla que cayó en el camino.
20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
Y lo que fue sobre las piedras, este es el que, al oír la palabra, de inmediato la toma con alegría;
21 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
Pero no teniendo raíz en sí mismo, continúa por un tiempo; y cuando viene la persecución o el dolor, debido a la palabra, luego tropieza, rápidamente y se llena de dudas.
22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
Y lo que cayó entre espinos, éste es el que oye la palabra; y los cuidados y afanes de esta vida, y los engaños de la riqueza, detienen el crecimiento de la palabra y no da fruto. (aiōn g165)
23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
Y la semilla que fue puesta en buena tierra, éste es el que escucha la palabra, y entienden; y quien da fruto, unos cien, unos sesenta, unos treinta veces más.
24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
Y él les contó otra historia, diciendo: El reino de los cielos es semejante al hombre que puso buena semilla en su campo;
25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
Pero mientras los hombres dormían, vino uno que tenía odio por él y puso malas semillas entre el grano, y se fue.
26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
Pero cuando el tallo verde subía y daba fruto, las malas plantas se veían al mismo tiempo.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
Y vinieron los siervos del señor de la casa, y le dijeron: Señor, ¿no has puesto buena semilla en tu campo? ¿cómo es que tiene malas plantas?
28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
Y él dijo: Alguien ha hecho esto con odio. Y los sirvientes le dicen: ¿Quiere usted que arranquemos la mala hierba?
29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
Pero él dice: No, no sea que, por casualidad, mientras arrancan la hierba mala, puedan arrancar el trigo con ellas.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
Que crezcan juntos hasta la siega del grano; y luego diré a los obreros: “recogan primero la hierba mala, y ponganla en manojos para quemar; pero recojan el trigo en mi granero”.
31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
Y les contó otra historia, diciendo: El reino de los cielos es semejante al grano de mostaza que un hombre tomó y puso en su campo;
32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
El cual es más pequeño que todas las semillas; pero cuando ha crecido, es más grande de las hortalizas, y se convierte en un árbol, de modo que las aves del cielo vienen y hacen sus lugares de descanso en sus ramas.
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
Otra historia les dio: El reino de los cielos es semejante a la levadura que tomó una mujer, y puso en tres medidas de harina, hasta que todo fue fermentado.
34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
Todas estas cosas que Jesús dijo a la gente en forma de historias; y sin una historia no les dijo nada:
35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
Para que se haga realidad lo que dijo el profeta, Hablare por medio de parábolas; Daré conocimiento de cosas guardadas en secreto desde la fundación del mundo.
36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
Entonces él se fue del pueblo y entró en la casa; y sus discípulos se acercaron a él y le dijeron: “Haznos saber la historia de la cizaña en el campo”.
37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
Y él respondió y dijo: El que pone la buena semilla en la tierra es el Hijo del hombre;
38 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
Y el campo es el mundo; y la buena semilla son los hijos del reino; y las semillas malas son los hijos del Maligno;
39 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
Y el que los puso en la tierra es Satanás; y la siega del grano es el fin del mundo; y los segadores son los ángeles. (aiōn g165)
Así como la planta mala se juntan y se queman con fuego, así será en el fin del mundo. (aiōn g165)
41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
El Hijo del Hombre enviará a sus ángeles, y sacarán de su reino todos los que son causa de tropiezo, y a todos los que hacen mal,
42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
Y los pondrán en el fuego; habrá llanto y gritos de dolor y crujir de dientes.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
Entonces los rectos brillarán como el sol en el reino de su Padre. El que tiene oídos, que oiga.
44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
El reino de los cielos es como un tesoro escondido en un campo, que un hombre encontró y volvió a esconder; y en su alegría va y vende todo lo que tiene, para obtener ese campo.
45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
Una vez más, el reino de los cielos es como un comerciante en busca de hermosas perlas.
46 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
Y habiéndose encontrado con una perla de gran precio, fue y vendió todo lo que tenía a cambio de ella.
47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
Otra vez, el reino de los cielos es como una red, que fue puesta en el mar y tomó todo tipo de peces;
48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
Cuando estaba llena, la ponen sobre la arena; y sentados allí, ponen lo bueno en cestas, pero lo malo echan fuera.
Así será en el fin del mundo: los ángeles vendrán y sacarán lo malo de entre los justos, (aiōn g165)
50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
Y los pondrán en el fuego; allí habrá llanto y crujir de dientes.
51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
Jesús les dijo ¿Están todas estas cosas ahora claras para ustedes? Ellos le dicen, sí.
52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
Y él les dijo: Por esta razón, todo escriba que se ha hecho discípulo del reino de los cielos es como el dueño de una casa, que saca de su tesoro cosas nuevas y cosas viejas.
53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
Y cuando Jesús llegó al final de estas historias, se fue de allí.
54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
Y entrando en su tierra, les dio enseñanza en su sinagoga, y se sorprendieron grandemente, y dijeron: ¿De dónde sacó este hombre esta sabiduría y estos milagros?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
¿No es este el hijo del carpintero? ¿No es su madre llamada María? y sus hermanos Santiago y José y Simón y Judas?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
Y sus hermanas, ¿no están todas con nosotros? ¿De dónde, entonces, tiene todas estas cosas?
57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
Y ellos no creyeron en él. Pero Jesús les dijo: Un profeta no está en ninguna parte sin honor, sino en su país y entre su familia.
58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Y los milagros que hizo allí eran pocos en número porque no tenían fe.
