Матеј 13
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
In that day, Jesus, departing from the house, sat down beside the sea.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
And such great crowds were gathered to him that he climbed into a boat and he sat down. And the entire multitude stood on the shore.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
And he spoke many things to them in parables, saying: “Behold, a sower went out to sow seed.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
And while he was sowing, some fell beside the road, and the birds of the air came and ate it.
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
Then others fell in a rocky place, where they did not have much soil. And they sprung up promptly, because they had no depth of soil.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
But when the sun rose up, they were scorched, and because they had no roots, they withered.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
Still others fell among thorns, and the thorns increased and suffocated them.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
Yet some others fell upon good soil, and they produced fruit: some one hundred fold, some sixty fold, some thirty fold.
9 Ко има уши да чује нека чује.
Whoever has ears to hear, let him hear.”
10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
And his disciples drew near to him and said, “Why do you speak to them in parables?”
11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
Responding, he said to them: “Because it has been given to you to know the mysteries of the kingdom of heaven, but it has not been given to them.
12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
For whoever has, it shall be given to him, and he shall have in abundance. But whoever has not, even what he has shall be taken away from him.
13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
For this reason, I speak to them in parables: because seeing, they do not see, and hearing they do not hear, nor do they understand.
14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
And so, in them is fulfilled the prophecy of Isaiah, who said, ‘Hearing, you shall hear, but not understand; and seeing, you shall see, but not perceive.
15 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
For the heart of this people has grown fat, and with their ears they hear heavily, and they have closed their eyes, lest at any time they might see with their eyes, and hear with their ears, and understand with their heart, and be converted, and then I would heal them.’
16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
But blessed are your eyes, because they see, and your ears, because they hear.
17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
Amen I say to you, certainly, that many of the prophets and the just desired to see what you see, and yet they did not see it, and to hear what you hear, and yet they did not hear it.
18 Ви пак чујте причу о сејачу:
Listen, then, to the parable of the sower.
19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
With anyone who hears the word of the kingdom and does not understand it, evil comes and carries away what was sown in his heart. This is he who received the seed by the side of the road.
20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
Then whoever has received the seed upon a rocky place, this is one who hears the word and promptly accepts it with joy.
21 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
But he has no root in himself, so it is only for a time; then, when tribulation and persecution occur because of the word, he promptly stumbles.
22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
And whoever has received the seed among thorns, this is he who hears the word, but the cares of this age and the falseness of riches suffocate the word, and he is effectively without fruit. (aiōn g165)
23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
Yet truly, whoever has received the seed into good soil, this is he who hears the word, and understands it, and so he bears fruit, and he produces: some a hundred fold, and another sixty fold, and another thirty fold.”
24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
He proposed another parable to them, saying: “The kingdom of heaven is like a man who sowed good seed in his field.
25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
But while the men were sleeping, his enemy came and sowed weeds amid the wheat, and then went away.
26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
And when the plants had grown, and had produced fruit, then the weeds also appeared.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
So the servants of the Father of the family, approaching, said to him: ‘Lord, did you not sow good seed in your field? Then how is it that it has weeds?’
28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
And he said to them, ‘A man who is an enemy has done this.’ So the servants said to him, ‘Is it your will that we should go and gather them up?’
29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
And he said: ‘No, lest perhaps in gathering the weeds, you might also root out the wheat together with it.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
Permit both to grow until the harvest, and at the time of the harvest, I will say to the reapers: Gather first the weeds, and bind them into bundles to burn, but the wheat gather into my storehouse.’”
31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
He proposed another parable to them, saying: “The kingdom of heaven is like a grain of mustard seed, which a man took and sowed in his field.
32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
It is, indeed, the least of all seeds, but when it has grown, it is greater than all the plants, and it becomes a tree, so much so that the birds of the air come and dwell in its branches.”
33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
He spoke another parable to them: “The kingdom of heaven is like leaven, which a woman took and hid in three measures of fine wheat flour, until it was entirely leavened.”
34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
All these things Jesus spoke in parables to the crowds. And he did not speak to them apart from parables,
35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
in order to fulfill what was spoken through the prophet, saying: “I will open my mouth in parables. I will proclaim what has been hidden since the foundation of the world.”
36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
Then, dismissing the crowds, he went into the house. And his disciples drew near to him, saying, “Explain to us the parable of the weeds in the field.”
37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
Responding, he said to them: “He who sows the good seed is the Son of man.
38 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
Now the field is the world. And the good seeds are the sons of the kingdom. But the weeds are the sons of wickedness.
39 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
So the enemy who sowed them is the devil. And truly, the harvest is the consummation of the age; while the reapers are the Angels. (aiōn g165)
Therefore, just as weeds are gathered up and burned with fire, so shall it be at the consummation of the age. (aiōn g165)
41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
The Son of man shall send out his Angels, and they shall gather from his kingdom all who lead astray and those who work iniquity.
42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
And he shall cast them into the furnace of fire, where there shall be weeping and gnashing of teeth.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
Then the just ones shall shine like the sun, in the kingdom of their Father. Whoever has ears to hear, let him hear.
44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
The kingdom of heaven is like a treasure hidden in a field. When a man finds it, he hides it, and, because of his joy, he goes and sells everything that he has, and he buys that field.
45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
Again, the kingdom of heaven is like a merchant seeking good pearls.
46 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
Having found one pearl of great value, he went away and sold all that he had, and he bought it.
47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
Again, the kingdom of heaven is like a net cast into the sea, which gathers together all kinds of fish.
48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
When it has been filled, drawing it out and sitting beside the shore, they selected the good into vessels, but the bad they threw away.
So shall it be at the consummation of the age. The Angels shall go forth and separate the bad from the midst of the just. (aiōn g165)
50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
And they shall cast them into the furnace of fire, where there will be weeping and gnashing of teeth.
51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
Have you understood all these things?” They say to him, “Yes.”
52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
He said to them, “Therefore, every scribe well-taught about the kingdom of heaven, is like a man, the father of a family, who offers from his storehouse both the new and the old.”
53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
And it happened that, when Jesus had completed these parables, he went away from there.
54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
And arriving in his own country, he taught them in their synagogues, so much so that they wondered and said: “How can such wisdom and power be with this one?
55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
Is this not the son of a workman? Is not his mother called Mary, and his brothers, James, and Joseph, and Simon, and Jude?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
And his sisters, are they not all with us? Therefore, from where has this one obtained all these things?”
57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
And they took offense at him. But Jesus said to them, “A prophet is not without honor, except in his own country and in his own house.”
58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
And he did not work many miracles there, because of their unbelief.
