< Марко 9 >

1 И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
तैखन यीशुए तैन सेइं ज़ोवं, “अवं तुसन सेइं सच़ ज़ोतईं कि ज़ैना इड़ी खड़े आन, तैन मरां किछ मैन्हु एरे आन कि ज़ांतगर तैना परमेशरेरे राज़्ज़ेरी शक्ति न हेरेले, तांतगर तैना न मरेले।”
2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
शेइ दिहाड़ना बाद, यीशु अपने चेले पतरस, याकूब त कने यूहन्ना सेइं साथी एक्की पहाड़े पुड़ च़ढ़ो, ज़ेड़ी कोई भी न थियो। तैड़ी तैन केरे सामने यीशुएरी शकल बेदलोई जेई।
3 И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
तैसेरां लिगड़ां हियूंवेरां ज़ेरां बड़ां चमकने लग्गां कि एत्रे छ़ित्तां भुआं कि धेरती पुड़ कोई भी लिगड़ां धोनेबालो एरां ज़ेरां छ़ित्तां न केरि सके।
4 И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
तैखन तैड़ी मूसा नबी त कने एलिय्याह भी यीशु सेइं साथी लेइहोए। ते तैना यीशु सेइं गल्लां केरने लग्गे।
5 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
ज़ैखन पतरसे एन हेरू, त तैनी यीशु सेइं ज़ोवं, “हे गुरू, इश्शू इड़ी रानू रोड़ू आए! एल्हेरेलेइ, अस ट्लाई डेरे बनाम, अक तेरे लेइ, अक मूसेरे लेइ, त कने अक एलिय्याहेरे लेइ।”
6 Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
पतरसे एन्च़रां एल्हेरेलेइ ज़ोवं किजोकि तैस पतो न थियो कि कुन ज़ोईं, किजोकि तै त कने होरे दूई चेले भी बड़े डेरि जोरे थिये।
7 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
तैखन तैड़ी तैन पुड़ बिदलार आई ते तैस बिदलारी मरां परमेशरेरी आवाज़ आई, “एन मेरू ट्लारू मट्ठू आए। ध्याने सेइं एसेरी गल शुना!”
8 И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
अकदम, ज़ैखन यीशुएरे चेलेईं च़ेव्रे पासन तक्कू, त यीशुएरे अलावा तैड़ी तैन कोई भी न लेइहोव।
9 А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
पहाड़े पुड़ेरां ओस्ते-ओस्ते यीशुए अपने चेलन हुक्म दित्तो कि, “ज़ांतगर मैनेरू मट्ठू, यानी अवं, मेरतां ज़ींतो न भोईं, तांतगर ज़ैन किछ तुसेईं पहाड़े पुड़ लावरूए, तैन केन्ची सेइं न ज़ोइयथ।”
10 И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
तैनेईं तैन केन्ची सेइं न ज़ोवं, ते तैना एप्पू मांमेइं गलबात केरने लग्गे कि, “मेरतां ज़ींतो भोनेरो कुन मतलब भोइ सकते।”
11 И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
तैखन तैनेईं यीशुए पुच़्छ़ू, “शास्त्री लोक किजो ज़ोतन कि मसीहेरे एजनेरां पेइले एलिय्याह नेबेरू दुनियाई मां एजनू ज़रूरी आए?”
12 А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
यीशुए तैन जुवाब दित्तो, “ते तै सच़्च़ी गल आए कि मसीहेरे एजने केरां पेइले एलिय्याह एजतां सैरी गल्लां ठीक केरनिन। पन परमेशरेरी किताबी मां मैनेरे मट्ठेरे बारे मां, यानी मेरे बारे मां एन किजो लिखोरूए कि, ‘मीं बड़े दुख झ़ल्लनेन त लोक मीं निकम्मो समझ़ेले?’
13 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
पन अवं तुसन सेइं ज़ोतईं कि ‘एलिय्याह’ त पेइले ओरोए, (यूहन्ना, एलिय्याहरे जगाई अव) त ज़ेन्च़रां तैसेरे बारे मां परमेशरेरी किताबी मां लिखोरू थियूं, तेन्च़रां तैनेईं तैस सेइं कियूं, यानी ज़ेन्च़रां तैना चाते थिये, तेन्च़रां तैनेईं तैस सेइं बुरू कियूं।”
14 И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
तैल्ला पत्ती, यीशु त तैसेरे ट्लाई चेले पहाड़े पुड़ेरां ओस्तां, होरि चेलन कां पुज़्ज़े, ज़ैना बुन थिये। तैड़ी एजतां यीशुए तैन चेलन केरे च़ेव्रे पासन मैन्हु केरि बड़ी भीड़ लाई। शास्त्री तैन चेलन सेइं बेंस केरि राओरे थिये।
15 И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
यीशु लेइतां सारे लोक बड़े हैरान भोए। तैना तैसेरे पासे दौड़तां आए ते तैस जो नमस्कार कियूं।
16 И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
तैखन यीशुए तैन पुच़्छ़ू, “मेरे चेलन सेइं कुन बेंस केरि राओरेथ?”
17 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
मैन्हु केरि भीड़ी मरां एक्की मैने यीशु जुवाब दित्तो, “हे उस्ताद, मीं अपनू मट्ठू तीं कां आनेरू थियूं, ताके तैन ठीक भोए। किजोकि तैस पुड़ भूतेरो सायो आए, ते तैस गल केरने न दे।
18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
कोन्ची भी ठैरी तैन भूत मेरे मट्ठे ट्लाते, ते ज़मीनी पुड़ बिछ़ोड़ते। तैखन तैसेरे ऐशी मरां शैम्फ़ एच्चे ते तैन दंत कटते ते ठठमुकर भोइ गाते। मीं तेरे चेलन सेइं ज़ोरू थियूं कि, ‘मेरे मट्ठे पुड़ेरां भूतेरो सायो केड्डी देथ।’ पन तैना केड्डी न सके!”
19 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
एन गल्लां शुन्तां यीशुए तैन जुवाब दित्तो, “हे गैर विश्वासी मैनाव! अवं केइस तगर तुसन सेइं साथी रालो? त केइस तगर अवं तुश्शो अविश्वास झ़ैल्ललो? तैस मट्ठे मीं कां आनां!”
20 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
तैखन तैनेईं तैन मट्ठू यीशु कां आनू। ज़ैखन तैनी भूते यीशु लाव, त तैनी अकदम तैन मट्ठू मरोड़ू, ते मट्ठू तल्ले बिछ़ड़ू। ते तैसेरी ऐशी मरां शैम्फ़ निस्ने लग्गी त तैन ड्लेडने लग्गू।
21 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
यीशुए तैसेरे बाजी पुच़्छ़ू, “एसेरी ए हालत केइसेरी देंती आए?” तैसेरे बाजे ज़ोवं, “बचपनेरी देंती।
22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
एस मारनेरे लेइ एन भूत बड़े बार कधी अग्गी मां ते कधी पैनी मां बिछ़ोड़तू राते, पन अगर तू किछ केरि सकतस, त असन पुड़ तरस खेइतां इश्शी मद्दत केर!”
23 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
यीशुए तैस मट्ठेरे बाजी सेइं ज़ोवं, “तू ए को गल केरतस! अगर तू विश्वास केरस, त एन भोइ सकते। किजोकि मीं पुड़ विश्वास केरनेबालां केरे लेइ सब किछ भोइ सकते।”
24 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
तैस मट्ठेरे बाजे अकदम ज़ोरे सेइं लेरां देइतां ज़ोवं, “हे प्रभु, अवं विश्वास केरतईं, मेरी मद्दत केर कि अवं शक न केरि।”
25 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
ज़ैखन यीशुए हेरू कि बड़े लोक दौड़तां अकोट्ठे भोने लग्गोरेन, त तैनी भूत एन ज़ोइतां डांटू, “हे भूता, ज़ै एस मट्ठे टोव्नू त लट्टू बनातस। अवं तीं हुक्म देताईं, एस मट्ठे मरां निस्सी गा, ते एसमां फिरी कधी भी न एज्जां!”
26 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
तैखन तैनी भूते चिन्डां मारी त तैन मट्ठू मरोड़ू, फिरी तैन तैस मट्ठे मरां निस्सी जेव। त मट्ठू मरू ज़ेरू भोइ ज़ोवं, इड़ी तगर कि बड़े लोक ज़ोने लग्गे कि मट्ठू मेरि ज़ोवं।
27 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
पन यीशुए मट्ठेरो हथ ट्लेइतां खड़ू कियूं। ते मट्ठू ठीक भोइतां खड़ू भोवं।
28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
तैल्ला पत्ती, यीशु ते तैसेरे चेले घरे जो जे। ज़ैखन तै अकैल्लो थियो तैखन तैसेरे चेलेईं तैस पुच़्छ़ू, “अस तैस मट्ठे मरां भूतेरो सायो की न केड्डी सके?”
29 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
यीशुए तैन सेइं ज़ोवं, “बगैर प्रार्थनारे (त कने बगैर बरत रखनेरे) अलावा, होरि केन्ची तरीके सेइं, तुस एरे ज़ेरे भूतेरो सायो न केड्डी सकतथ।”
30 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
तैल्ला पत्ती, यीशु त तैसेरे चेले तैट्ठां निस्तां गलील इलाके मांमेइं च़ेलि राओरे थिये। यीशु न चातो थियो कि कोई तैसेरे बारे मां ज़ाने कि तै तैड़ी ओरोए,
31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
किजोकि तैखन तै अपने चेलन शिक्षा देतो ते तैन सेइं ज़ोतो थियो कि, “मेरे दुश्मनेईं मैनेरू मट्ठू, यानी अवं कैद केरनोईं। त तैनेईं अवं मारनोईं, पन मारनेरां ट्लेइयोवं दिहाड़े अवं मुड़दन मरां फिरी ज़ींतो भोनोईं।”
32 А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
पन यीशुएरी ए गल चेलां केरि समझ़ी मां न आई, ते तैना एस गल्लारो मतलब पुछ़ने केरां भी डरते थिये।
33 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
तैल्ला पत्ती, यीशु ते तैसेरे चेले कफरनहूम नगरे मां आए। तैना तैड़ी एक्की घरे मां जे। तैखन यीशुए अपने चेलन पुच़्छ़ू, “बत्तां च़लते-च़लते तुस एप्पू मांमेइं कोस गल्लारे बारे मां बेंस केरि राओरे थिये?”
34 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
तैना सब शरमेइतां च़ुप राए, किजोकि तैनेईं बत्तां एप्पू मांमेइं एसेरे बारे मां बेंस कियोरी थी कि असन मां बड्डो मैन्हु कौन आए।
35 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
तैखन यीशुए तल्ले बिश्तां अपने 12 चेले कुजाए ते तैन सेइं ज़ोवं, “अगर कोई परमेशरेरी नज़री मां बड्डो बन्नू चाते, त तै सेब्भन केरां निकड़ो बने, ते कने सेब्भी मैन्हु केरो सेवक बने।”
36 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
तैखन यीशुए अक निकड़ो बच्चो हथ्थन मां ट्लेइतां, तैन केरे मझ़ाटे खड़ो कियो। तैनी तै बच्चो अपने कुम्मे मां रेखतां अपने चेलन सेइं ज़ोवं,
37 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
“ज़ैना लोक मीं सेइं प्यार केरनेरे वजाई सेइं एरे ज़ेरे बच्चन मरां अक भी कबूल केरतन, तैना मीं कबूल केरतन। ज़ैना मीं कबूल केरतन, तैना सिर्फ मीं नईं, पन तैना परमेशरे भी कबूल केरतन, ज़ैनी अवं इड़ी भेज़ोरोईं।”
38 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
तैखन यूहन्ने यीशु सेइं ज़ोवं, “हे गुरू, असेईं अक मैन्हु लाव, ज़ै तेरू नंव घिन्तां लोकन मरां भूतेरो सायो केड्डी राओरो थियो। एल्हेरेलेइ, असेईं तै मैन्हु ठाको, किजोकि तै असन सेइं साथी तीं पत्ती नईं च़ले।”
39 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
पन यीशुए जुवाब दित्तो, “तैस न ठाका, किजोकि अगर कोई मेरे नंव घिन्तां चमत्कारेरां कम्मां केरे, त तै मेरे बारे मां लूशी बुरी गल्लां न ज़ोए।
40 Јер ко није против вас с вама је.
किजोकि ज़ैना इश्शे खलाफ कम न केरन, तैना इश्शे पासेन।
41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
अगर कोई मेरे नंव्वे सेइं तुश्शी मद्दत केरे, अक गिलास पानी भी तुसन पियाए, कि मसीहेरे आथ, त अवं तुसन सेइं सच़ ज़ोतां कि तै मैन्हु परमेशरे केरां अपनो फल ज़रूर हासिल केरेलो।
42 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
“ज़ै कोई इन निकड़े बच्चन मरां ज़ैना मीं पुड़ विश्वास केरतन, केन्ची भी पाप करवाए, त तैस मैनेरे लेइ एन रोड़ू आए कि ढ्लाटेरो अक बड्डो ढ्लेइटोल तैसेरे गल्ले सेइं बेंधतां समुन्द्रे मां शारो गाए।
43 И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
अगर तेरो हथ तीं पाप केरनेरे लेइ ठोकर खुवाए, त तैस केट्टी छ़ड। किजोकि तेरे लेइ दूई हथ भोंते सांते सज़ा मैलनेरे लेइ नरकेरी अग्गी मां गाने केरां एन रोड़ू आए, कि तू डोण्डो भोइतां हमेशारी ज़िन्दगी मां दाखल भोस। किजोकि नरकेरी अग कधी भी न हिश्शे। (Geenna g1067)
44 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
तैड़ी तैन केरे कीड़े, ज़ैना तैन खातन न मरन ते कने अग भी न हिश्शे।
45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, (Geenna g1067)
त अगर तेरो पाव तीं पाप केरनेरे लेइ ठोकर खुवाए, त तैस केट्टी छ़ड। किजोकि तेरे लेइ दूई पाव भोंते सांते सज़ा मैलनेरे लेइ नरकेरी अग्गी मां गाने केरां एन रोड़ू आए, कि तू टोंटो भोइतां हमेशारी ज़िन्दगी मां दाखल भोस। किजोकि नरकेरी अग कधी भी न हिश्शे। (Geenna g1067)
46 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
तैड़ी तैन केरे कीड़े, यानी ज़ैना तैन खातन न मरन त अग भी न हिश्शे।
47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, (Geenna g1067)
अगर तेरी अछ़ तीं पाप केरनेरे लेइ ठोकर खुवाए, त तैस केड्डी छ़ड। किजोकि तेरे लेइ दूई एछ़्छ़ी भोंते सांते नरकेरी अग्गी मां छ़ड्डे गाने केरां एन रोड़ू आए, कि एक्की अछ़्छ़ी सेइं तू परमेशरेरे राज़्ज़े मां दाखल भोस। (Geenna g1067)
48 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
नरके मां तैन केरे कीड़े, ज़ैना तैन खातन न मरन त अग भी न हिश्शे।
49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
ज़ेन्च़रां हर बलिदाने मां लून छ़डनू ज़रूरी आए, तेन्च़रां परमेशर हर एक्की मैनेरी अज़मैइश घिन्नलो, ज़ै बड़ी दुखे बाली भोनी आए, ज़ेन्च़रां कि अग्गी मांमेइं निसनूए।
50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
लून त रोड़ू आए, पन अगर लूनेरो स्वाद च़ेलि गाए, त फिरी दुबारां केन्च़रे तैसेरो स्वाद वापस आनेले? तेन्च़रां तुस भी एप्पू मां लून रखा, यानी परमेशरेरो हुक्म मन्ना, त एप्पू मांमेइं मेल मिलापे सेइं राथ।”

< Марко 9 >