Марко 8
1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
E kindego oganda maduongʼ machielo nochokore. To nikech ne gionge gi gima digicham, Yesu noluongo jopuonjrene ire mowachonegi niya,
2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
“Akecho jogi nikech koro gisebedo koda kae kuom ndalo adek to gionge gima digicham.
3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
Ka agonyogi gidhi thuchegi ka gidenyo kama to ginyalo podho e yo, nikech moko kuomgi oa mabor.”
4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
Jopuonjrene nodwoke niya, “Ere kuma ngʼato diyudie makati manyalo pidho jogi mayiengʼ e dier thim machal kama?”
5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
Yesu nopenjogi niya, “Un gi makati adi?” Negidwoke niya, “Abiriyo kende.”
6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
Nowachone ogandago mondo obed piny e lum. Bangʼ mano nokawo makati abiriyogo, kendo kane osegoyo erokamano, nongʼingogi bangʼe omiyogi jopuonjrene mondo opog ji, mine gitimo kamano.
7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
To ne gin gi rech moko manok bende. Rechgi bende Yesu nogwedho momiyo jopuonjrene mondo opog ni ji.
8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
Ji nochiemo moyiengʼ. Bangʼ chiemo jopuonjre nochoko ngʼinjo mag chiemo mane ji ochamo oweyo moromo okepe abiriyo.
9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
Kar romb joma chwo mane ni kanyo ne dirom alufu angʼwen. To ka nosegonyogi,
10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
nodonjo e yie, kaachiel gi jopuonjrene, mi gidhi e gwengʼ mar Dalmanutha.
11 И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
Jo-Farisai nobiro mochako mino wach gi Yesu. Ne gikone mondo omigi ranyisi moa e polo, ka giteme.
12 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
Yesu noomo chunye amingʼa bangʼe owacho niya, “Tiengʼni dwaro ranyisi mar hono nangʼo? Awachonu adier ni onge ranyisi moro amora mibiro migi.”
13 И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
Yesu noweyogi mi odok odonjo e yie mongʼado nam odok loka machielo.
14 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
Jopuonjrene wigi nowil ma ok gitingʼo makati, makmana makati achiel kende ema ne gin-go e yie.
15 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
Yesu nosiemogi kawachonegi niya, “Beduru motangʼ kendo ritreuru maber kuom thowi mar jo-Farisai gi mar Herode.”
16 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
Ne giwuoyo kendgi kuom wachni kagiwacho niya, “Owuoyo kamano nikech waonge gi makati.”
17 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
To kaka nongʼeyo gima negiwacho, Yesu nopenjogi niya, “Angʼo momiyo uwacho ni uonge gi makati? Kare pok uneno kata wach pok odonjonu? Dipo ni chunyu odinore?
18 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
Marangʼo un gi wengeu to ok unyal neno, kendo un gi it to ok unyal winjo? Donge uparo gik mane atimo?
19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
Kane angʼingo makati abich mondo ji alufu abich ocham, ne uchoko ngʼinjo mopongʼo okepe adi?” Negidwoke niya, “Apar gariyo.”
20 А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
“To kane angʼingo makati abiriyo ne ji alufu angʼwen, nuchoko okepe adi mag ngʼinjo?” Negidwoke niya, “Abiriyo.”
21 И рече им: Како не разумете?
Eka Yesu nowachonegi niya, “Pod ok uwinjo tiend wach?”
22 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
Negichopo Bethsaida, kendo jomoko nokelo ne Yesu muofu moro mi gikwayo mondo omule.
23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
Yesu nomako lwet ngʼatno mi otere oko mar dalano. Ka nosengʼulo olawo e wangʼ muofuno noketo lwete kuome, eka nopenje niya, “Bende ineno gimoro?”
24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
Ngʼatno notingʼo wiye, mongʼicho bangʼe owacho ni Yesu niya, “Aneno ji, ka gichalo gi yiende mawuotho koni gi koni.”
25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
Yesu nochako oketo lwetene e wenge ngʼatno kendo, mi wengene noyawore mi koro nonyalo neno gik moko duto maler.
26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
Bangʼ mano Yesu nochike mondo odhi pacho, kowachone niya, “Kik iraw e dala mar Bethsaida.”
27 И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
Bangʼe Yesu gi jopuonjrene ne jowuok modhi e gwenge mag Kaisaria Filipi. To kane gin e yo gidhi, nopenjogi niya, “Uwinjo ji wacho ni An ngʼa?”
28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
Negidwoke niya, “Jomoko wacho ni in Johana Ja-batiso, to jomoko wacho ni in Elija, to jomoko bende wacho ni in achiel kuom jonabi machon.”
29 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
Yesu nomedo penjogi niya, “To un to? Uwacho ni An ngʼa?” Petro nodwoke niya, “In e Kristo.”
30 И запрети им да никоме не казују за Њега.
Bangʼ mano Yesu nosiemogi ni kik ginyis ngʼato angʼata ngʼama en.
31 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
Koa kanyo Yesu nochako puonjogi ni Wuod Dhano nyaka yud sand mangʼeny kendo ibiro kwede gi jodong oganda gi jodolo madongo kod jopuonj chik, bende nyaka nonege kendo chiengʼ mar adek nochier kendo.
32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
Wechegi nowacho ayanga, mi Petro nokawe otere tenge mi okwere ni owe wuoyo kamano.
33 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
To Yesu nolokore mongʼiyo jopuonjrene, bangʼe to okwero Petro kowacho niya, “Wuog oko e nyima Satan! Iketo pachi kuom dwaro dhano, to ok kuom dwach Nyasaye.”
34 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
Eka Yesu noluongo oganda ire, kaachiel gi jopuonjrene mi owachonegi niya, “Ka ngʼato dwaro luwo bangʼa to nyaka okwedre kende owuon kendo otingʼ msalape eka oluwa.
35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
Nimar ngʼama dwaro reso ngimane, ngimane biro lalne, to ngʼatno mowito ngimane nikech an kendo nikech Injili nores ngimane.
36 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
Ere ber ma ngʼato yudo ka piny duto obedo mare to ngimane to olalne?
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
Koso en angʼo ma ngʼato dichiw mondo owil gi ngimane?
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
Ka ngʼato wiye kuot koda kod wechena e kind tiengʼ mobam kendo matimo richoni, to Wuod Dhano bende wiye nokuod kode chiengʼ manoduogi gi duongʼ mar Wuoro, kaachiel gi Malaike maler.”
