Марко 3
1 И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
У йәнә синагогқа кирди. Шу йәрдә бир қоли йигиләп кәткән бир адәм бар еди.
2 И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
[Пәрисийләр] Әйсаниң үстидин әрз қилайли дәп шабат күнидә кесәл сақайтидиған-сақайтмайдиғанлиғини пайлап жүрәтти.
3 И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
Әйса қоли йигиләп кәткән адәмгә: — Орнуңдин туруп, оттуриға чиққин! — деди.
4 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
Андин, синагогдикиләрдин: — Тәврат қануниға уйғун болғини шабат күни яхшилиқ қилишму, яки яманлиқ қилишму? Җанни қутқузушму яки һалак қилишму? — дәп сориди. Лекин улар зуван сүрүшмиди.
5 И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
У ғәзәп билән әтрапиға нәзәр селип уларға көз жүгүртүп, уларниң таш жүрәклигидин қайғурди. Андин у кесәлгә: — Қолуңни узат, — деди. У қолини узитивиди, қоли әслигә кәлтүрүлди.
6 И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
Әнди Пәрисийләр дәрһал сиртқа чиқип, уни қандақ йоқитиш тоғрисида Һерод [падишаниң] тәрәпдарлири билән мәслиһәт қилишқа башлиди.
7 А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
Андин Әйса мухлислири билән биллә у йәрдин айрилип деңиз бойиға кәтти; Галилийә өлкисидин чоң бир топ адәмләр униңға әгишип барди; шундақла униң қилған әмәллирини аңлиған һаман, пүтүн Йәһудийә өлкисидин, Йерусалим шәһиридин, Идумия өлкисидин, Иордан дәриясиниң қарши тәрипидин, Тур вә Зидон шәһәрлириниң әтрапидики җайлардин зор бир топ адәмләрму униң йениға келишти.
8 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9 И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
У адәмләрниң көплигидин өзини қистап қоймисун дәп мухлислириға кичик бир кеминиң униңға йеқин турушини тапилиди.
10 Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
Чүнки у нурғун бемарларни сақайтқини түпәйлидин һәр қандақ ваба-кесәлликләргә гириптар болғанларниң һәммиси униңға [қолумни] бир тәккүзүвалсам дәп қистишип келишкән еди.
11 И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
Напак роһлар [чаплишивалғанлар] қачанла уни көрсә, униң алдиға жиқилип: «Сән Худаниң Оғлисән!» дәп вақиришатти.
12 И много им прећаше да Га не прокажу.
Лекин у [напак роһларға] өзиниң ким екәнлигини ашкарилимаслиққа қаттиқ тәнбиһ берип агаһландуратти.
13 И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
У таққа чиқип, өзи халиған кишиләрни йениға чақирди; улар униң йениға келишти.
14 И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
У улардин он иккисини өзи билән биллә болушқа, сөз-каламни җакалашқа,
15 И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
кесәлләрни сақайтиш вә җинларни һайдаш һоқуқиға егә болушқа таллап бекитти.
16 Првог Симона, и надеде му име Петар;
У [бекиткән он икки киши]: Симон (у униңға Петрус дәп исим қойған),
17 И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
Зәбәдийниң оғли Яқуп вә униң иниси Юһанна, (у уларни «Бинни-Рәгаз», йәни «Гүлдүрмама оғуллири» дәпму атиған),
18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
Андрияс, Филип, Бартоломай, Матта, Томас, Алфайниң оғли Яқуп, Тадай, милләтпәрвәр дәп аталған Симон
19 И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
вә униңға сатқунлуқ қилған Йәһуда Ишқарийотлардин ибарәт.
20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
У өйгә қайтип кәлгәндин кейин, у йәргә йәнә шунчә нурғун адәмләр топландики, уларниң һәтта ғизаланғидәкму вақти чиқмиди.
21 И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
[Әйсаниң] аилисидикиләр буни аңлап, уни тутуп келишкә беришти. Чүнки улар уни «Әқлини йоқитипту» дегән еди.
22 А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
Йерусалимдин чүшкән Тәврат устазлири болса: «Униңда Бәәлзибуб бар», вә «У пәқәт җинларниң әмригә тайинип җинларни қоғливетидикән», дейишәтти.
23 И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
Шуниң үчүн у [Тәврат устазлирини] йениға чақирип, уларға тәмсилләрни ишлитип мундақ деди: — Шәйтан Шәйтанни қандақму қоғлисун?
24 И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
Әгәр падишалиқ өз ичидин бөлүнүп өз ара соқушқан болса шу падишалиқ пут тирәп туралмайду;
25 И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
шуниңдәк әгәр бир аилә өз ичидин бөлүнүп өз ара соқушса шу аилә пут тирәп туралмайду.
26 И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
Әгәр Шәйтан өз-өзигә қарши чиқип бөлүнсә, у пут тирәп туралмай, йоқалмай қалмайду.
27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
Һеч ким күчтүңгүр бирисиниң өйигә кирип, униң мал-мүлкини булап кетәлмәйду — пәқәт у шу күчтүңгүрни авал бағлалиса андин өйини булаң-талаң қилалайду.
28 Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
Шуни силәргә бәрһәқ ейтип қояйки, инсан балилири өткүзгән түрлүк гуналириниң һәммисини, шундақла улар қилған күпүрлүклириниң һәммисини кәчүрүшкә болиду.
30 Јер говораху: У њему је нечисти дух.
[Әйсаниң бу сөзи] уларниң «Yниңға напак rоһ чаплишипту» дегини үчүн [ейтилған еди].
31 И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
Шу вақитта униң аниси билән инилири кәлди. Улар сиртида туруп, уни чақиришқа адәм киргүзди.
32 И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
Бир топ халайиқ униң әтрапида олтиратти. Улар: — Мана, аниңиз, инилириңиз сизни издәп сиртта туриду, — дейишти.
33 И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
Әйса уларға җававән: — Ким мениң анам, ким мениң инилирим? — деди.
34 И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
Андин, у өпчүрисидә олтарғанларға қарап мундақ деди: Мана булар мениң анам вә инилирим!
35 Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
Чүнки кимки Худаниң ирадисини ада қилса, шу мениң ака-иним, ача-сиңлим вә анамдур.
