Марко 2
1 И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
| تَدَنَنْتَرَں یِیشَے کَتِپَیَدِنانِ وِلَمْبْیَ پُنَح کَپھَرْناہُومْنَگَرَں پْرَوِشْٹے سَ گرِہَ آسْتَ اِتِ کِںوَدَنْتْیا تَتْکْشَنَں تَتْسَمِیپَں بَہَوو لوکا آگَتْیَ سَمُپَتَسْتھُح، |
2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.
| تَسْمادْ گرِہَمَدھْیے سَرْوّیشاں کرِتے سْتھانَں نابھَوَدْ دْوارَسْیَ چَتُرْدِکْشْوَپِ نابھَوَتْ، تَتْکالے سَ تانْ پْرَتِ کَتھاں پْرَچارَیانْچَکْرے۔ |
3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.
| تَتَح پَرَں لوکاشْچَتُرْبھِ رْمانَوَیریکَں پَکْشاگھاتِنَں واہَیِتْوا تَتْسَمِیپَمْ آنِنْیُح۔ |
4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.
| کِنْتُ جَناناں بَہُتْواتْ تَں یِیشوح سَمُّکھَمانیتُں نَ شَکْنُوَنْتو یَسْمِنْ سْتھانے سَ آسْتے تَدُپَرِگرِہَپرِشْٹھَں کھَنِتْوا چھِدْرَں کرِتْوا تینَ مارْگینَ سَشَیَّں پَکْشاگھاتِنَمْ اَوَروہَیاماسُح۔ |
5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.
| تَتو یِیشُسْتیشاں وِشْواسَں درِشْٹْوا تَں پَکْشاگھاتِنَں بَبھاشے ہے وَتْسَ تَوَ پاپاناں مارْجَنَں بھَوَتُ۔ |
6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
| تَدا کِیَنْتودھْیاپَکاسْتَتْروپَوِشَنْتو مَنوبھِ رْوِتَرْکَیانْچَکْرُح، ایشَ مَنُشْیَ ایتادرِشِیمِیشْوَرَنِنْداں کَتھاں کُتَح کَتھَیَتِ؟ |
7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
| اِیشْوَرَں وِنا پاپانِ مارْشْٹُں کَسْیَ سامَرْتھْیَمْ آسْتے؟ |
8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
| اِتّھَں تے وِتَرْکَیَنْتِ یِیشُسْتَتْکْشَنَں مَنَسا تَدْ بُدْوّا تانَوَدَدْ یُویَمَنْتَحکَرَنَیح کُتَ ایتانِ وِتَرْکَیَتھَ؟ |
9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
| تَدَنَنْتَرَں یِیشُسْتَتْسْتھاناتْ پُنَح سَمُدْرَتَٹَں یَیَو؛ لوکَنِوَہے تَتْسَمِیپَماگَتے سَ تانْ سَمُپَدِدیشَ۔ |
10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: )
| کِنْتُ پرِتھِوْیاں پاپانِ مارْشْٹُں مَنُشْیَپُتْرَسْیَ سامَرْتھْیَمَسْتِ، ایتَدْ یُشْمانْ جْناپَیِتُں (سَ تَسْمَے پَکْشاگھاتِنے کَتھَیاماسَ) |
11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
| اُتِّشْٹھَ تَوَ شَیّاں گرِہِیتْوا سْوَگرِہَں یاہِ، اَہَں تْوامِدَمْ آجْناپَیامِ۔ |
12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.
| تَتَح سَ تَتْکْشَنَمْ اُتّھایَ شَیّاں گرِہِیتْوا سَرْوّیشاں ساکْشاتْ جَگامَ؛ سَرْوّے وِسْمِتا ایتادرِشَں کَرْمَّ وَیَمْ کَداپِ ناپَشْیامَ، اِماں کَتھاں کَتھَیِتْویشْوَرَں دھَنْیَمَبْرُوَنْ۔ |
13 И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.
| تَدَنَنْتَرَں یِیشُسْتَتْسْتھاناتْ پُنَح سَمُدْرَتَٹَں یَیَو؛ لوکَنِوَہے تَتْسَمِیپَماگَتے سَ تانْ سَمُپَدِدیشَ۔ |
14 И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.
| اَتھَ گَچّھَنْ کَرَسَنْچَیَگرِہَ اُپَوِشْٹَمْ آلْپھِییَپُتْرَں لیوِں درِشْٹْوا تَماہُویَ کَتھِتَوانْ مَتْپَشْچاتْ تْوامامَچّھَ تَتَح سَ اُتّھایَ تَتْپَشْچادْ یَیَو۔ |
15 И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.
| اَنَنْتَرَں یِیشَو تَسْیَ گرِہے بھوکْتُمْ اُپَوِشْٹے بَہَوَح کَرَمَنْچایِنَح پاپِنَشْچَ تینَ تَچّھِشْیَیشْچَ سَہوپَوِوِشُح، یَتو بَہَوَسْتَتْپَشْچاداجَگْمُح۔ |
16 А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?
| تَدا سَ کَرَمَنْچایِبھِح پاپِبھِشْچَ سَہَ کھادَتِ، تَدْ درِشْٹْوادھْیاپَکاح پھِرُوشِنَشْچَ تَسْیَ شِشْیانُوچُح کَرَمَنْچایِبھِح پاپِبھِشْچَ سَہایَں کُتو بھُںکْتے پِوَتِ چَ؟ |
17 И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.
| تَدْواکْیَں شْرُتْوا یِیشُح پْرَتْیُواچَ،اَروگِلوکاناں چِکِتْسَکینَ پْرَیوجَنَں ناسْتِ، کِنْتُ روگِنامیوَ؛ اَہَں دھارْمِّکاناہْواتُں ناگَتَح کِنْتُ مَنو وْیاوَرْتَّیِتُں پاپِنَ ایوَ۔ |
18 И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
| تَتَح پَرَں یوہَنَح پھِرُوشِنانْچوپَواساچارِشِشْیا یِیشوح سَمِیپَمْ آگَتْیَ کَتھَیاماسُح، یوہَنَح پھِرُوشِنانْچَ شِشْیا اُپَوَسَنْتِ کِنْتُ بھَوَتَح شِشْیا نوپَوَسَنْتِ کِں کارَنَمَسْیَ؟ |
19 И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
| تَدا یِیشُسْتانْ بَبھاشے یاوَتْ کالَں سَکھِبھِح سَہَ کَنْیایا وَرَسْتِشْٹھَتِ تاوَتْکالَں تے کِمُپَوَسْتُں شَکْنُوَنْتِ؟ یاوَتْکالَں وَرَسْتَیح سَہَ تِشْٹھَتِ تاوَتْکالَں تَ اُپَوَسْتُں نَ شَکْنُوَنْتِ۔ |
20 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.
| یَسْمِنْ کالے تیبھْیَح سَکاشادْ وَرو نیشْیَتے سَ کالَ آگَچّھَتِ، تَسْمِنْ کالے تے جَنا اُپَوَتْسْیَنْتِ۔ |
21 И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.
| کوپِ جَنَح پُراتَنَوَسْتْرے نُوتَنَوَسْتْرَں نَ سِیوْیَتِ، یَتو نُوتَنَوَسْتْرینَ سَہَ سیوَنے کرِتے جِیرْنَں وَسْتْرَں چھِدْیَتے تَسْماتْ پُنَ رْمَہَتْ چھِدْرَں جایَتے۔ |
22 И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.
| کوپِ جَنَح پُراتَنَکُتُوشُ نُوتَنَں دْراکْشارَسَں نَ سْتھاپَیَتِ، یَتو نُوتَنَدْراکْشارَسَسْیَ تیجَسا تاح کُتْوو وِدِیرْیَّنْتے تَتو دْراکْشارَسَشْچَ پَتَتِ کُتْوَشْچَ نَشْیَنْتِ، اَتَایوَ نُوتَنَدْراکْشارَسو نُوتَنَکُتُوشُ سْتھاپَنِییَح۔ |
23 И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.
| تَدَنَنْتَرَں یِیشُ رْیَدا وِشْرامَوارے شَسْیَکْشیتْرینَ گَچّھَتِ تَدا تَسْیَ شِشْیا گَچّھَنْتَح شَسْیَمَنْجَرِیشْچھیتُّں پْرَورِتّاح۔ |
24 И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?
| اَتَح پھِرُوشِنو یِیشَوے کَتھَیاماسُح پَشْیَتُ وِشْرامَواسَرے یَتْ کَرْمَّ نَ کَرْتَّوْیَں تَدْ اِمے کُتَح کُرْوَّنْتِ؟ |
25 А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?
| تَدا سَ تیبھْیوکَتھَیَتْ دایُودْ تَتْسَںنْگِنَشْچَ بھَکْشْیابھاواتْ کْشُدھِتاح سَنْتو یَتْ کَرْمَّ کرِتَوَنْتَسْتَتْ کِں یُشْمابھِ رْنَ پَٹھِتَمْ؟ |
26 Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?
| اَبِیاتھَرْنامَکے مَہایاجَکَتاں کُرْوَّتِ سَ کَتھَمِیشْوَرَسْیاواسَں پْرَوِشْیَ یے دَرْشَنِییَپُوپا یاجَکانْ وِنانْیَسْیَ کَسْیاپِ نَ بھَکْشْیاسْتانیوَ بُبھُجے سَنْگِلوکیبھْیوپِ دَدَو۔ |
27 И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.
| سوپَرَمَپِ جَگادَ، وِشْرامَوارو مَنُشْیارْتھَمیوَ نِرُوپِتوسْتِ کِنْتُ مَنُشْیو وِشْرامَوارارْتھَں نَیوَ۔ |
28 Дакле је Господар Син човечји и од суботе.
| مَنُشْیَپُتْرو وِشْرامَوارَسْیاپِ پْرَبھُراسْتے۔ |
