Марко 12
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
Yesu kanjiti kutakula nawu kwa mifanu, “Muntu yumu kalimiti lirambu lya mizabibu. Katindiliziya shibambaza na pakati pa lirambu kabawa lirindi lya kuyonera zabibu, kanyawa lilingu lya kulolelera. Kawazimila lirambu ali kwa walimaji, mweni kagenda mpaka lushi lwa kutali.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
Shipindi sha kubenanga, kamtumiti ntumintumi gwakuwi kwa walimaji walii, kamjegeri seemu ya viboga vya lirambu lyakuwi.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
Walimaji walii wambata, wamkoma, wamwuziya mawoku hera.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
Kamtuma kayi ntumintumi yumonga, ayu viraa walimaji wamkomanga mumtuwi na kumtendera vidoda.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
Mweni kana lirambu ulii kamtuma kayi ndundami yumonga, walimaji awa wamlagiti. Watenditi hangu kwa wamonga wavuwa yakawatumiti, wamonga wawakomiti, na wamonga wawalaga.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
Kasigaliwiti na muntu yumu, yani mwana gwakuwi yakamfira. Upeleru kamtuma ayu pakalihola, ‘Hawamupanani ligoya mwana gwangu.’
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
Kumbiti walimaji awa waligambirana, ‘Ayu ndo Mweni mhala, tumlagi su uhala wakuwi uweri wa twenga!’
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
Su, wambata, wamlaga na kumyasa kunja kulirambu lilii.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
“Hashi, mweni kana lirambu hakatendi shishi? Hakizi kuwalaga walimaji woseri na kuliyazimilira lirambu lya mizabibu kwa wantu wamonga.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
Hashi, hamwenibetuli Malembu Mananagala, ‘Libuwi lyawaliremiti wanyawa numba Vinu liwera libuwi lyaliwera na mana nentu kuliku mabuwi goseri.
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
Mtuwa ndo mweni yakatenditi shintu ashi, Nasheni ndo shakulikangasha kwa twenga’?”
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
Watambika wa numba ya Mlungu na wafunda wa malagaliru na wazewi wavimaniti handa mfanu agu guweriti kawalonga womberi. Hangu wajeriti kumbata, kumbiti watiriti lipinga lya wantu. Su wamleka kagendi zakuwi.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
Su Mafalisayu wamu na wantu wa shipinga sha mfalumi Herodi wawatumiti su wamgomiziyi Yesu kwa visoweru vyakuwi.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
Wamgendera, wamgambira, “mfunda tuvimana handa gwenga ndo muntu yagwaminika, gutakula nakaka hera, wala gumshera ndiri muntu yoseri shakaliholiti. Gulishera ndiri ukulu wa muntu, toziya gufunda unakaka hera wa Mlungu kwa wantu. Su, gutugambiri vya halali kumupa Kaisari kodi ama ndala?”
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
Kumbiti Yesu kavimaniti Ufyangu wawu, kawagambira, “Mbona mnjera? Mnanguziyi mpiya ligwala.”
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
Wamlanguziya. Yomberi kawakosiya, “Sheni na shilanguliru ashi sha gaa?” Wamwankula, “Shilanguliru ashi sha Kaisari.”
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
Su Yesu kawagambira, “Vya Kaisari mmupanani Kaisari na vya Mlungu mmupanani Mlungu.” Walikangashira nentu.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
Wantu wawalawiti mushipinga sha Masadukayu, walii watakulaga kwahera muntu yakaweza kuzyuka, su wamgenderiti Yesu wamkosiya,
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
“Mfunda Musa katulagaliriti hangu, ‘Muntu pakahowa na kumleka mdala pota mwana, mlongu gwakuwi mpaka kamtoli mkenja ulii na kamyiwuliri wana mlongu gwakuwi yakahowiti.’
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
Su kuweriti na walongu saba. Gwa kwanja kamyugiti, kahowa pota kumleka mwana.
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
Mlongu gwa pili kamyuga mkenja ayu na yomberi kahowa pota kuleka mwana. Ilawiriti ntambu iraayi kwa mlongu gwa tatu.
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
Woseri saba wahowa pota kuleka wana. Pawupeleru mdala ulii kahowa.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
Vinu wantu pawazyuka mulishaka lya kuzyuka, mawu ayu hakaweri mdala gwa gaa? Toziya woseri saba wamyugiti.”
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
Yesu kawankula, “Mwenga mwagamira toziya mgamana ndiri Malembu Mananagala ama likakala lya Mlungu.
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
Toziya wawahowiti pawazyuka, hapeni wayugi wala kuyugwa, hawaweri handa wantumintumi wa kumpindi.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
Kumbiti kwa shisoweru sha kuzyukisiwa kwa wantu wawahowiti, hashi, mwenesomi mushindola sha Musa shisoweru shilii sha shitogolu shashiyakiti motu, Mlungu ntambu yakamgambiriti Musa, ‘Neni na Mlungu gwa Aburahamu na Mlungu gwa Isaka na Mlungu gwa Yakobu.’
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
Yomberi Mlungu ndiri gwa wawahowiti, ira Mlungu gwa wakomu. Su, mwenga mwagamira nentu!”
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
Yumu gwa wafunda wa malagaliru kasokiti, kawapikanira Masadukayu wankulitakuziyana na Yesu. Pawawoniti Yesu kawankuliti weri, kamkosiya, “Mumalagaliru goseri, lilagaliru lyoshi likulu kuliku goseri?”
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
Yesu kamwankula, “Lilagaliru likulu ndo ali, ‘Gupikiniri Israeli! Mlungu Mtuwa gwetu, ndo mweni Mtuwa gweka yakuwi.
30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
Gumfiri Mlungu Mtuwa gwaku kwa moyu gwaku goseri na kwa rohu yaku yoseri na kwa mahala gaku goseri na kwa makakala gaku goseri.’
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
Na lilagaliru lya pili kwa ukulu ndo ali, ‘Guwafiri wamonga ntambu yagulifira gumweni.’ Kwahera lilagaliru limonga likulu nentu kuliku ali.”
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
Su ulii mfunda gwa malagaliru kamgambira, “Iherepa Mfunda! Gutakula nakaka kulonga Mlungu yumu hera na kwahera yumonga ira yomberi.
33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
Na gumfiri Mlungu Mtuwa gwaku kwa moyu gwaku goseri na kwa mahala gaku goseri na kwa makakala gaku goseri na guwafiri wamonga ntambu yagulifira gamweni. Shitwatira ashi shana mana nentu kuliku matambiku goseri gakulunguziya torosu kwa Mlungu.”
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
Yesu pakawoniti handa muntu ayu kamwankula kwa luhala, kamgambira, “Gwenga gwakutali ndiri na Ufalumi wa Mlungu.” Palongolu pa aga, kwahera muntu yakajeriti kayi kumkosiya shintu.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
Shipindi Yesu pakaweriti kankufunda Mnumba nkulu ya Mlungu, kakosiiti, “Mbona wafunda wa malagaliru watakula handa Kristu mwana gwa Dawudi?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
Dawudi pakalongoziwitwi na Rohu Mnanagala katakuliti, ‘Mtuwa kamgambiriti Mtuwa gwangu, Gukali uwega wa neni wa kumliwu, Mpaka panuwatula wankondu waku pasi pa magulu gaku.’”
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
“Dawudi mweni kamshema Kristu Mtuwa. Su Kristu hakaweri hashi mwana gwakuwi?” Lipinga lya wantu waweriti wankumpikinira, Lipinga lya wantu liweriti lyakumpikanira Yesu kwa kunemelera.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
Yesu pakaweriti kankufunda, katakuliti, “Mkali weri na wafunda wa malagaliru weni wafiraga kulipitiziya pitiziya walikwindira lihabiti ritali na wafira wantu wawalamsiyi kwa ligoya kusoku.
39 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
Wafiraga kulivaga muviti vya kulongolu munumba ya Mlungu, na kutola mpenyu ziherepa pamsambu
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
Wawayonga wakenja aku wankulipayira kumluwa Mlungu kwa shipindi shitali! Lishaka lya kutoza hawatabiki nentu!”
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
Yesu kaweriti kalivaga pakwegera na lisanduku lya luhanja. Kaweriti kankulola wantu wavuwa ntambu yawaweriti wankulavia mpiya na kuzitula muluhanja lwa Numba ngulu ya Mlungu. Walunda wavuwa walaviyiti mpiya zivuwa.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
Kiza mkenja mhushu kalaviya senti ndidika mbili zya mpiya.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
Panu Yesu kawashema wafundwa wakuwi, kawagambira, “Nukugambirani nakaka, mkenja muhushu ayu kalaviya zivuwa kuliku wamonga woseri yawatuliti mpiya mulisanduku lya luhanja.
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
Mana woseri walaviya kulawilirana na shuma shashiyogizikiti, kumbiti mawu ayu, tembera mhushu, kalaviya vyoseri vyakaweriti navi, kalaviya kila shintu shakafiriti kwa kulikala.”
