Марко 12
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
And he began to speak to them by parables. A [certain] man planted a vineyard, and set a hedge about [it], and digged [a place for] the wine-vat, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
And at the season he sent to the husbandmen a servant, that he might receive from the husbandmen of the fruit of the vineyard.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
And they caught [him], and beat him and sent [him] away empty.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
And again, he sent to them another servant: and at him they cast stones, and wounded [him] in the head, and sent [him] away shamefully handled.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
And again he sent another; and him they killed, and many others; beating some, and killing some.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
Having yet therefore one son, his well-beloved, he sent him also last to them, saying, They will reverence my son.
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
But those husbandmen said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and the inheritance will be ours.
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
And they took him, and killed [him], and cast [him] out of the vineyard.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
What therefore will the Lord of the vineyard do? he will come and destroy the husbandmen, and will give the vineyard to others.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
And have ye not read this scripture; The stone which the builders rejected is become the head of the corner:
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
This was the Lord's doing, and it is marvelous in our eyes?
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
And they sought to lay hold on him, but feared the people; for they knew that he had spoken the parable against them: and they left him, and departed.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
And they sent to him certain of the Pharisees, and of the Herodians, to catch him in [his] words.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
And when they had come, they say to him, Master, we know that thou art true, and carest for no man: for thou regardest not the person of men, but teachest the way of God in truth: Is it lawful to give tribute to Cesar, or not?
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
Shall we give, or shall we not give? But he, knowing their hypocrisy, said to them, Why tempt ye me? bring me a penny, that I may see [it].
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
And they brought [it]: and he saith to them, Whose [is] this image and superscription? And they said to him, Cesar's.
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
And Jesus answering, said to them, Render to Cesar the things that are Cesar's, and to God the things that are God's. And they wondered at him.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
Then come to him the Sadducees, who say there is no resurrection; and they asked him, saying,
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
Master, Moses wrote to us, If a man's brother shall die, and leave [his] wife, and leave no children, that his brother should take his wife, and raise seed to his brother.
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
Now there were seven brothers: and the first took a wife, and dying left no seed.
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
And the second took her, and died, neither left he any seed: and the third likewise.
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
And the seven had her, and left no seed: last of all the woman died also.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
In the resurrection therefore, when they shall rise, whose wife shall she be of them? for the seven had her for a wife.
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
And Jesus answering, said to them, Do ye not therefore err, because ye know not the scriptures, neither the power of God?
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
For when they shall rise from the dead, they neither marry, nor are given in marriage; but are as the angels who are in heaven.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
And concerning the dead that they rise; have ye not read in the book of Moses, how in the bush God spoke to him, saying, I [am] the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob?
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
He is not the God of the dead, but the God of the living: ye therefore do greatly err.
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
And one of the scribes came, and having heard them reasoning together, and perceiving that he had answered them well, asked him, Which is the first commandment of all?
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
And Jesus answered him, The first of all the commandments [is], Hear, O Israel; The Lord our God is one Lord.
30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
And thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy mind, and with all thy strength: this [is] the first commandment.
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
And the second [is] like, [namely] this, Thou shalt love thy neighbor as thyself: there is no other commandment greater than these.
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
And the scribe said to him, Well, Master, thou hast said the truth: for there is one God; and there is no other but he.
33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
And to love him with all the heart, and with all the understanding, and with all the soul, and with all the strength, and to love [his] neighbor as himself, is more than all whole burnt-offerings and sacrifices.
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
And when Jesus saw that he answered discreetly, he said to him, Thou art not far from the kingdom of God. And no man after that durst ask him any question.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
And Jesus answered and said, while he taught in the temple, How say the scribes that Christ is the son of David?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
For David himself said by the Holy Spirit, The LORD said to my Lord, Sit thou on my right hand, till I make thy enemies thy footstool.
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
David therefore himself calleth him Lord, and whence is he [then] his son? and the common people heard him gladly.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
And he said to them in his doctrine, Beware of the scribes, who love to go in long clothing, and [love] salutations in the market-places,
39 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
And the chief seats in the synagogues, and the uppermost rooms at feasts:
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
Who devour widows' houses, and for a pretense make long prayers: these shall receive greater damnation.
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
And Jesus sat over against the treasury, and beheld how the people cast money into the treasury: and many that were rich cast in much.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
And there came a certain poor widow, and she threw in two mites, which make a farthing.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
And he called his disciples, and saith to them, Verily I say to you, that this poor widow hath cast in more, than all they who have cast into the treasury.
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
For all [they] cast in of their abundance: but she of her want cast in all that she had, [even] all her living.
