Марко 12
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
And he began to speak to them in parables: A man planted a vineyard, and set a hedge about it, and dug a wine-vat, and built a tower; and let it out to husbandmen, and went abroad.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
And at the season he sent to the husbandmen a servant, that he might receive from the husbandmen of the fruits of the vineyard.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
And they took him, and beat him, and sent him away empty-handed.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
And again he sent to them another servant; and him they wounded in the head, and treated shamefully.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
And he sent another; and him they killed; and many others, beating some, and killing some.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
Still he had one beloved son; he sent him last to them, saying, They will respect my son.
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
But those husbandmen said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and the inheritance will be ours.
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
And they took him and killed him, and cast him out of the vineyard.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
What will the lord of the vineyard do? He will come and destroy the husbandmen, and will give the vineyard to others.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
And have ye not read this scripture: “The stone which the builders rejected, the same hath become the cornerstone;
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
from the Lord did this come, and it is marvelous in our eyes”?
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
And they sought to seize him, but feared the multitude; for they knew that he spoke the parable against them. And they left him, and went away.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
And they send to him some of the Pharisees and of the Herodians, to ensnare him in speech.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
And they come and say to him, Teacher, we know that thou art true, and carest for no one; for thou regardest not the person of men, but teachest the way of God in truth. Is it lawful to give tribute to Caesar, or not?
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
Shall we give, or shall we not give? But he, seeing their hypocrisy, said to them, Why are ye trying me? Bring me a denary, that I may see it.
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
And they brought one. And he saith to them, Whose is this image and inscription? And they said to him, Caesar's.
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
And Jesus said to them, Render to Caesar the things that are Caesar's, and to God the things that are God's. And they marveled at him exceedingly.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
Then come to him Sadducees, who say that there is no resurrection; and they asked him, saying,
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
Teacher, Moses wrote to us, “If a man's brother die, and leave a wife and no child, his brother shall take his wife, and raise up seed to his brother.”
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
There were seven brothers; and the first took a wife, and dying left no seed.
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
And the second took her and died, leaving no seed; and the third likewise.
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
And the seven left no seed. Last of all, the woman also died.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
In the resurrection, when they have risen, of which of them will she be wife? for the seven had her for a wife.
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
Jesus said to them, Do ye not err on this account, that ye know not the Scriptures, nor the power of God?
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
For when they have risen from the dead, they neither marry, nor are given in marriage, but are as the angels in heaven.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
And concerning the dead, that they are raised, have ye not read in the book of Moses, at the Bush, how God spoke to him, saying, “I am the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob”?
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
He is not the God of the dead, but of the living. Ye err greatly.
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
And one of the scribes came up, having heard them reasoning together, and perceiving that he had answered them well, asked him, Which commandment is first of all?
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
Jesus answered, The first is, “Hear, O Israel, the Lord our God is one Lord;
30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
and thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy mind, and with all thy strength.”
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
The second is this: “Thou shalt love thy neighbor as thyself.” There is no other commandment greater than these.
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
And the scribe said to him, In truth, Teacher, thou hast well said, that He is one, and that there is no other but he;
33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
and to love him with all the heart, and with all the understanding, and with all the strength, and to love one's neighbor as one's self, is more than all the whole burnt-offerings and the sacrifices.
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
And Jesus, perceiving that he answered wisely, said to him, Thou art not far from the kingdom of God. And after this no one dared to question him.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
And Jesus answered and said, while he was teaching in the temple, How is it that the scribes say, that the Christ is David's son?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
David himself said in the Holy Spirit, “The Lord said to my lord, Sit thou on my right hand, till I make thine enemies thy footstool.”
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
David himself calleth him lord; and how can he be his son? And the great multitude heard him gladly.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
And he said in his teaching, Beware of the scribes, who like to walk about in long robes, and love salutations in the markets,
39 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
and the chief seats in the synagogues, and the first places at feasts;
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
who devour widows' houses, and for a pretence make long prayers. These will receive a far greater condemnation.
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
And he sat over against the treasury, and was beholding how the people cast money into the treasury. And many that were rich were casting in much.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
And a certain poor widow came and threw in two mites, which make a farthing.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
And he called to him his disciples, and said to them, Truly do I say to you, that this poor widow hath cast in more than all those who are casting into the treasury.
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
For they all threw in of their abundance; but she out of her penury threw in all that she had, her whole living.
