Марко 12
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
Bangʼ mano Yesu nochako wuoyo kodgi gi ngeche mopogore opogore kama: “Ngʼat moro ne opidho mzabibu e puothe. Nochiele gi ohinga, mi okunyo bugo mibiyoe olemo mochiek, kendo ogero ne osuch ngʼicho. Eka ne oketo puothe mar mzabibuno e lwet jopur moko bangʼe nowuok odhi e wuoth moro mabor.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
E kinde mar keyo nooro jatichne moro ir jopur puodho mondo oomne olembe moko mane ochiek e puoth mzabibu.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
To jopur puodho nomake, mogoye, moriembe gi lwete nono.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
Nochako ooro jatichne machielo irgi, to en bende ne gindayo wiye kendo timone tim wichkuot.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
Ngʼatno nonano, mochako ooro ngʼat machielo, to en neginege. Nomedo oro jotichne mamoko mangʼeny, mamoko kuomgi negigoyo to moko ginego.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
“Ne pod odongʼ gi ngʼat achiel mane koro onyalo oro: wuode owuon mane ohero gi lala. Ne oore mogik tik koparo ni, ‘Wuoda awuon to gibiro miyo luor.’
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
“To ka jopur puodho nowacho e kindgi giwegi ni, ‘Ma e jacham girkeni, biuru mondo wanege mondo girkeni odongʼnwa.’
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
Omiyo negimake mi ginege eka bangʼe to gidire oko mar puoth mzabibu.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
“Uparo ni ka wuon puoth mzabibu obiro to angʼo mobiro timo? Obiro biro moneg jopur puodhogo mi ogol puoth mzabibuno e lwetgi mi enomi joma moko.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
Donge usesomo Ndiko mawacho niya, “‘Kidi mane jogedo odagi osedoko kidi motegno moriwo kor ot;
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
Jehova Nyasaye ema osetimo mano, kendo en gima iwuoro ka waneno.’”
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
Koro jodolo madongo gi jopuonj Chik nochako manyo yo mane ginyalo makego nikech negingʼeyo ni ogetogi kod ngeroni. To negiluoro oganda, omiyo ne giweye mi gingʼwel gia kanyo.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
Bangʼe negioro jo-Farisai gi jo-Herodia ir Yesu mondo odwar wach mawuok e dhoge mondo gimakego.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
Negibiro ire mi giwachone niya, “Japuonj wangʼeyo ni in ngʼama ja-ratiro. Ji ok nyal ywayi maloki nikech ok iluoro wangʼ ngʼato, to ipuonjo mana yor Nyasaye kaluwore gi adierane. Koro nyiswa ane, bende en gima kare mondo wagol osuru ne Kaisar koso ok owinjore?
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим
Wagol koso kik wagol?” To kaka Yesu nongʼeyo wuondruokgi, nopenjogi niya, “Angʼo momiyo utema? Kelnauru ane dinari ka, mondo anone maber.”
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
Negikelone pesa mamingli, bangʼe nopenjogi niya, “Kido man kuomeni en mag ngʼa? To weche mondikiegi to gin mar ngʼa?” Negidwoke niya, “Gin mag Kaisar.”
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
Eka Yesu nowachonegi niya, “Miuru Kaisar gige Kaisar, to miuru Nyasaye gige Nyasaye.” Jogo ne dhogi omoko.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
Bangʼe jo-Sadukai mawacho ni chier onge nobiro ire gi penjo moro.
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
Negipenje niya, “Japuonj, Musa nondikonwa ni ka ngʼato owadgi otho moweyo dhako ma pod onge gi nyithindo, to ngʼatno nyaka kend dhako ma chwore othono mondo onywolnego nyithindo.
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
Koro ne nitie owete moko abiriyo. Wuowi makayo nokendo to bangʼe notho ka oonge nyithindo.
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
Wuowi mar ariyo nokendo chi owadgi mane owadgi oweyono, to en bende notho kapok onywolo nyathi. Notimore kamano ni wuowi mar adek bende
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
e gikone, yawuowi abiriyogo duto notho ma ok onywol gi chigino. Bangʼe achien dhakono bende ne otho.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
Koro chiengʼ chier dhakoni nobed chi ngʼa, nimar ji abiriyogo nokende?”
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
Yesu nodwokogi kawacho niya, “Donge uketho nikech ukia Ndiko kata teko Nyasaye?
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
Ka joma otho ochier to ok ginikendi kata kend ok nokendgi ngangʼ, to ginichal gi malaike manie polo.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
To kuom chier mar joma otho, donge usesomo e kitap Musa kama ondikie wach bungu maliel, kaka Nyasaye nowachone niya, ‘An Nyasach Ibrahim, Nyasach Isaka kendo Nyasach Jakobo?’
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
Ok en Nyasach joma otho, to en Nyasach joma ngima. Urwenyo mabor!”
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
Achiel kuom jopuonj chik nobiro moyudo ka gimino wach. Kane owinjo ka Yesu odwokogi kare, nopenje niya, “Kuom Chike duto mag Nyasaye, en mane maduongʼ moloyo chike moko duto?”
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
Yesu nodwoke kawacho niya, “Chik achiel maduongʼ moloyo en ma: ‘Winjuru, yaye jo-Israel, Jehova Nyasaye ma Nyasachwa en Jehova Nyasaye achiel.
30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
Her Jehova Nyasaye ma Nyasachi gi chunyi duto kendo gi paroni duto, gi riekoni duto, kendo gi tekoni duto.’
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
Chik maduongʼ mar ariyo en ni, ‘Her wadu kaka iherori iwuon.’Onge chik maduongʼ moloyo magi.”
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
Ngʼatno nodwoke niya, “Iwacho kare, Japuonj. In kare kiwacho ni Nyasaye en achiel maonge moro machielo makmana En.
33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
Ka ihero Nyasaye gi chunyi duto gi riekoni duto gi tekoni duto, kendo kihero wadu kaka iherori iwuon to mano duongʼ moloyo misango miwangʼo pep gi misengini mamoko.”
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
Kane Yesu oneno ni ngʼatno odwoke gi rieko, nowachone niya, “Ok in mabor gi pinyruoth Nyasaye.” Chakre kanyo onge ngʼato kata achiel manohedhore penje penjo moro kendo.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
Kane Yesu pod puonjo ei hekalu, nopenjo niya, “Ere kaka Jopuonj Chik nyalo puonjo ni Kristo en wuod Daudi?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
Ka Daudi owuon nowuoyo kuom teko mar Roho Maler kolero niya: “‘Ruoth nowachone Ruodha ni, “Bed e bada korachwich, nyaka aket wasiki e bwo tiendi.”’
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
Ka Daudi owuon luonge ni ‘Ruoth.’ Koro ere kaka onyalo bedo wuode kendo?” Oganda maduongʼ mane winje nopongʼ gi mor.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
Yesu nomedo puonjogi kowacho niya, “Tangʼuru ne jopuonj chik. Gihero wuotho koni gi koni ka girwako lewni maboyo mayware piny, kendo kimosogi e chirni.
39 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
Gihero bedo e kombe moyiedhi manie sinagoke, kod kuonde ma imiyoe ji duongʼ e sewni.
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
Giyako ute mon ma chwogi otho kendo gilamo lamo moyware mondo ginyisrego ni ji kaka gilony e lamo. Joma kamagi ibiro kum malit moloyo.”
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
Yesu nobedo piny kama omanyore gi kama ne ji ketoe sadakagi mi nonono kaka ji ne keto pesagi e kar keno mar hekalu. Jo-mwandu mangʼeny ne diro pesa mojuol ojuol.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
To dhako moro modhier ma chwore notho nobiro moketo pesa mamingli ariyo matindo tindo, pesa matinie mogik ma en ndururu.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
Yesu nogwelo jopuonjrene ire mokonegi niya, “Awachonu adier dhako ma chwore otho modhierni osegolo pesa mangʼeny e keno moloyo ji mamoko duto.
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
Gin gisegolo mana matin nono kuom mwandu ma gin-go, to dhakono kata obedo ni odhier, to osechiwo duto ma en-go, duto mane onego okonyrego.”
