Марко 11
1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих
Jerusalem pha law hlü lü Betphake la Bethanih mlüh pei ami pha law üng Olip mcunga lawki he. Acunüng Jesuh naw axüisaw he üngka nghngih la na tüi lü,
2 И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
“Nani maa ngnama va cit nia. Nani va pha la sanghngaksaü ngphungki, u naw pi am a ngcumnak ham nani hmu khai. Sut ni lü hia lawpüi nia.
3 И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
Khyangnaw, ‘Ivai acen nani pawhki ni?’ ami ti üng, ‘Bawi naw ngjahlü ve, asäng tha law be khai ni’ nani ti vai,” a ti.
4 А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
Acunüng cit ni lü sanghngaksaü cun lama pei mkawt üng ngphung se, hmu ni lü, ani suh.
5 И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
Acunüng ngdüikia khyang avang naw, “Ise, acena sanghngaksaü nani sutki ni?” ami ti u.
6 А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
Jesuh naw a jah mtheha kba jah mtheh ni se, acunüng ami jah cehsak.
7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
Acuna sanghngaksaü cun Jesuha veia lawpüi ni se, a khana ami suisak mtaih u lü Jesuh ngawki.
8 А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
Khyang he naw ami suisak he lama jah phah u se, avang naw thing hnah he jah ksawm u lü lama ami jah phah.
9 А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
A ma citki he la a hnua läkia khyang he naw, “Hosana! ‘Bawipa ngming üng lawki hin Pamhnam naw dawnak pe seh!’
10 Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
Pha law khaia khaw cun Davita uknaka kcün üngka kba josenaka am be se,” tia ngpyangki he.
11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
Jesuh Jerusalema lawki, temple k’uma lut lü avan jah tengki. Khaw mü law hlükia kyase axüsaw xaleinghngih he am Bethanih mlüha citki he.
12 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
Angawi, Bethanih üngka naw ami law be üng Jesuh a ei ngaih lawki.
13 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
Fik thing a hnah naw a bu athuknak üngka naw hmu lü akthei ve khai aw, ti lü teng khaia citki. Cunsepi a phung a pha üng a ngtheinaka kcüna am kyakia kyase a hnah däng a hmuh.
14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. (aiōn g165)
Jesuh naw fik dung üng, “U naw pi na ktheih ä ei be ti se,” ti se, axüisaw he naw ami ngjak. (aiōn g165)
15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
Jerusalem ami pha law üng Jesuh temple üng lut lü, ngui mthawngki hea ngawhnak he la müme jah jawituki hea ngawhnak he a jah hukin.
16 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
Jesuh naw Temple jawihtuknaka kba ami summang vai am ti.
17 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
Acunüng jah mthei lü, “Cangcim üng Pamhnam naw, ‘Ka im cun khyangmjü avana ktaiyünaka im ti khai he, tia ng’yuki,’ Cunsepi nangmi naw m'yukei hea umnaka pawh ve uki,” a ti.
18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
Acun ktaiyü ktung he la thum jah mtheiki he naw ami ngjak üng Jesuh ami hnimnak vaia lam suiki he. Ani cun kyühki he isetiakhyaüng a ja mtheimthanga phäha khyang he ami cäileta phäh kyaki.
19 И кад би увече изађе напоље из града.
Khaw mü law se Jesuh la axüisaw he cun Jerusalem üngka naw akcea citeiki he.
20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
Angawi ngawilam, ami ceh lama fik thing a pya cäpa ng’yawngei se ami hmuh.
21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
Pita naw süm law be lü, “Saja aw tenga, Fik thing na yünce cen ng’yawngei ve!” a ti.
22 И одговарајући Исус рече им:
Jesuh naw jah msang lü, “Pamhnam jum ua.
23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
Akcanga ka ning jah mthehki, u naw pi a pyena kba kya khai tia jum lü hina khawmcung üng, ‘Ngnawn lü mliktui üng kyaa’ a ti üng, a tia kba kya khai.
24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
Acunakyase ka ning jah mthehki, ipi ktaiyünak am nami kthäh üng yah lü nami ka na khaia ksing ua, acunüng nami yah khai.
25 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
Nami ktaiyü üng ua khana pi mlung am jenak nami tak üng mhlät ua. Acunüng nami Pa, khankhawa ka naw nangmia katnak pi ning jah mhlät khai” a ti.
26 Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
Jerusalema law be tüki he. Jesuh temple k’uma a ceh üng, ktaiyü ktung he, thum jah mtheiki he la, axüngvai he a veia law u lü,
28 И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
“Ia ana am hina ngkhaw he na jah pawhki ni? U naw hina ana a ning pet ni?” tia, ami kthäh.
29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
Jesuh naw jah msang lü, “Kei pi mat ka ning jah kthäh khai, nami na msang üng kei naw pi ia ana am hina ngkhaw he ka jah pawh ning jah mtheh kawng.
30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
Johana Baptican petnak hawia ka naw lawki? Mhnam üngka naw lawki aw, khyang üngka naw lawki aw? Na mtheh ua,” a ti.
31 И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Amimät he ngthäh u lü, “I mi ti khai? Mhnam üngka mi ti üng mä, acunüng ise Johan am nami jumki ni? ti khai.
32 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
Khyang üngka mi ti üng mä, (Khyang avan naw Johan cun sahma mata ami ngaia kyase)” tia khyang he jah kyüh u lü,
33 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
“Am ksing ve ung,” ami ti. Jesuh naw jah msang lü, “Kei naw pi ia ana am hina ngkhaw he ka jah pawh am ning jah mtheh hlü veng,” a ti.
