< Марко 10 >
1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
And he arose from thence, and cometh into the borders of Judaea and beyond Jordan: and multitudes come together unto him again; and, as he was wont, he taught them again.
2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
And there came unto him Pharisees, and asked him, Is it lawful for a man to put away [his] wife? tempting him.
3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
And he answered and said unto them, What did Moses command you?
4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
And they said, Moses suffered to write a bill of divorcement, and to put her away.
5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
But Jesus said unto them, For your hardness of heart he wrote you this commandment.
6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
But from the beginning of the creation, Male and female made he them.
7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
For this cause shall a man leave his father and mother, and shall cleave to his wife;
8 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
and the twain shall become one flesh: so that they are no more twain, but one flesh.
9 А шта је Бог саставио човек да не раставља.
What therefore God hath joined together, let not man put asunder.
10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
And in the house the disciples asked him again of this matter.
11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
And he saith unto them, Whosoever shall put away his wife, and marry another, committeth adultery against her:
12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
and if she herself shall put away her husband, and marry another, she committeth adultery.
13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
And they brought unto him little children, that he should touch them: and the disciples rebuked them.
14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
But when Jesus saw it, he was moved with indignation, and said unto them, Suffer the little children to come unto me; forbid them not: for of such is the kingdom of God.
15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, he shall in no wise enter therein.
16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
And he took them in his arms, and blessed them, laying his hands upon them.
17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? (aiōnios )
And as he was going forth into the way, there ran one to him, and kneeled to him, and asked him, Good Master, what shall I do that I may inherit eternal life? (aiōnios )
18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
And Jesus said unto him, Why callest thou me good? none is good save one, [even] God.
19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
Thou knowest the commandments, Do not kill, Do not commit adultery, Do not steal, Do not bear false witness, Do not defraud, Honour thy father and mother.
20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
And he said unto him, Master, all these things have I observed from my youth.
21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
And Jesus looking upon him loved him, and said unto him, One thing thou lackest: go, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, follow me.
22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
But his countenance fell at the saying, and he went away sorrowful: for he was one that had great possessions.
23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
And Jesus looked round about, and saith unto his disciples, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!
24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
And the disciples were amazed at his words. But Jesus answereth again, and saith unto them, Children, how hard is it for them that trust in riches to enter into the kingdom of God!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
It is easier for a camel to go through a needle’s eye, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
And they were astonished exceedingly, saying unto him, Then who can be saved?
27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
Jesus looking upon them saith, With men it is impossible, but not with God: for all things are possible with God.
28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
Peter began to say unto him, Lo, we have left all, and have followed thee.
29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
Jesus said, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or brethren, or sisters, or mother, or father, or children, or lands, for my sake, and for the gospel’s sake,
30 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни. (aiōn , aiōnios )
but he shall receive a hundredfold now in this time, houses, and brethren, and sisters, and mothers, and children, and lands, with persecutions; and in the world to come eternal life. (aiōn , aiōnios )
31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
But many [that are] first shall be last; and the last first.
32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
And they were in the way, going up to Jerusalem; and Jesus was going before them: and they were amazed; and they that followed were afraid. And he took again the twelve, and began to tell them the things that were to happen unto him,
33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
[saying], Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be delivered unto the chief priests and the scribes; and they shall condemn him to death, and shall deliver him unto the Gentiles:
34 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
and they shall mock him, and shall spit upon him, and shall scourge him, and shall kill him; and after three days he shall rise again.
35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
And there come near unto him James and John, the sons of Zebedee, saying unto him, Master, we would that thou shouldest do for us whatsoever we shall ask of thee.
36 А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?
And he said unto them, What would ye that I should do for you?
37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
And they said unto him, Grant unto us that we may sit, one on thy right hand, and one on [thy] left hand, in thy glory.
38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
But Jesus said unto them, Ye know not what ye ask. Are ye able to drink the cup that I drink? or to be baptized with the baptism that I am baptized with?
39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
And they said unto him, We are able. And Jesus said unto them, The cup that I drink ye shall drink; and with the baptism that I am baptized withal shall ye be baptized:
40 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
but to sit on my right hand or on [my] left hand is not mine to give: but [it is for them] for whom it hath been prepared.
41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
And when the ten heard it, they began to be moved with indignation concerning James and John.
42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
And Jesus called them to him, and saith unto them, Ye know that they which are accounted to rule over the Gentiles lord it over them; and their great ones exercise authority over them.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
But it is not so among you: but whosoever would become great among you, shall be your minister:
44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
and whosoever would be first among you, shall be servant of all.
45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
For verily the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.
46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
And they come to Jericho: and as he went out from Jericho, with his disciples and a great multitude, the son of Timaeus, Bartimaeus, a blind beggar, was sitting by the way side.
47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
And when he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, and say, Jesus, thou son of David, have mercy on me.
48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
And many rebuked him, that he should hold his peace: but he cried out the more a great deal, Thou son of David, have mercy on me.
49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
And Jesus stood still, and said, Call ye him. And they call the blind man, saying unto him, Be of good cheer: rise, he calleth thee.
50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
And he, casting away his garment, sprang up, and came to Jesus.
51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
And Jesus answered him, and said, What wilt thou that I should do unto thee? And the blind man said unto him, Rabboni, that I may receive my sight.
52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
And Jesus said unto him, Go thy way; thy faith hath made thee whole. And straightway he received his sight, and followed him in the way.