Лука 9
1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
Jésus ayant assemblé les Douze, leur donna puissance et autorité pour chasser tous les démons et pour guérir toutes les maladies;
2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
puis il les envoya prêcher le royaume de Dieu et guérir les malades.
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
Il leur dit: «Ne prenez rien pour la route, ni bâton, ni sac, ni pain, ni argent, ni deux tuniques.
4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
Dans quelque maison que vous entriez, restez-y, et que ce soit de là que vous partiez.
5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
Quant à tous ceux qui ne vous recevront pas, sortez de leur ville, et secouez la poussière de vos pieds en témoignage contre eux.»
6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
Les disciples étant partis, allèrent de village en village, annonçant la bonne nouvelle et faisant partout des guérisons.
7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
Cependant Hérode, le tétrarque entendit parler de tout ce qui se passait, et il ne savait que penser, parce que les uns disaient que Jean était ressuscité des morts;
8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
les autres, qu'Elie était apparu; d'autres enfin, qu'un des anciens prophètes était ressuscité.
9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
Mais Hérode dit: «Quant à Jean, moi, je l'ai fait décapiter; qui est donc cet homme, dont j'entends dire des choses si extraordinaires?» Et il désirait le voir.
10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
Les apôtres, étant de retour, racontèrent à Jésus tout ce qu'ils avaient fait; et Jésus les prenant avec lui, se retira à l'écart, vers une ville nommée Bethsaïde.
11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
Mais les foules, en ayant eu connaissance, l'y suivirent: Jésus les accueillit, leur parla du royaume de Dieu, et guérit tous ceux qui avaient besoin d'être guéris.
12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
Comme le jour commençait à baisser, les Douze vinrent lui dire: «Renvoie cette foule de gens, afin qu'ils aillent loger dans les villages d'alentour et dans les campagnes, et qu'ils trouvent de quoi manger, car ici nous sommes dans un lieu désert.»
13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
Mais Jésus leur dit: «Donnez-leur, vous-mêmes, à manger.» Ils répondirent: «Nous n'avons que cinq pains et deux poissons... à moins que nous n'allions nous-mêmes acheter des vivres pour tout ce peuple.»
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
En effet, il y avait environ cinq mille hommes. Jésus dit à ses disciples: «Faites-les asseoir par groupes de cinquante.»
15 И учинише тако, и посадише их све.
Ils exécutèrent cet ordre; ils les firent tous asseoir.
16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
Alors Jésus prit les cinq pains et les deux poissons, et, levant les yeux au ciel, il les bénit, les rompit, et les donna aux disciples pour les distribuer à la foule.
17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
Tous mangèrent et furent rassasiés; et l'on emporta ce qu'ils avaient eu de trop, douze corbeilles de morceaux.
18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
Un jour que Jésus s'était retiré dans un lieu solitaire, pour prier, ses disciples vinrent le rejoindre, et il leur adressa cette question: «Qui dit-on, dans le peuple, que je suis?»
19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
Ils lui répondirent: «On dit que tu es Jean-Baptiste; d'autres disent que tu es Elie; d'autres, qu'un des anciens prophètes est ressuscité.»
20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
— «Et vous, leur dit-il, qui dites-vous que je suis?» Pierre répondit: «Tu es l'Oint de Dieu.»
21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
Jésus leur recommanda sévèrement de ne le dire à personne,
22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
et il ajouta: «Il faut que le Fils de l'homme souffre beaucoup, qu'il soit rejeté par les anciens, les principaux sacrificateurs et les scribes, qu'il soit mis à mort, et qu'il ressuscite le troisième jour.»
23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
Puis s’adressant à tout le monde, il dit: «Si quelqu'un veut venir après moi, qu'il renonce à lui-même, qu'il se charge chaque jour de sa croix, et qu'il me suive.
24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
Car celui qui voudra sauver sa vie, la perdra; mais celui qui aura perdu sa vie à cause de moi, la sauvera.
25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
A quoi sert-il à un homme de gagner le monde entier, s'il se perd ou se ruine lui-même?
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
En effet, si quelqu'un a honte de moi et de mes paroles, le Fils de l'homme aura honte de lui, quand il viendra dans sa gloire, dans celle de son Père et dans celle des saints anges.
27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
Je vous le dis, certainement quelques-uns de ceux qui sont ici présents, ne goûteront point la mort, qu'ils n'aient vu le royaume de Dieu.»
28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
Environ huit jours après ce discours, Jésus prit avec lui Pierre, Jean et Jacques, et monta sur la montagne pour prier.
29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
Pendant qu'il priait, son visage parut tout autre et ses vêtements devinrent éblouissants de blancheur.
30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
Tout à coup parurent, entourés de gloire, deux hommes qui s'entretenaient avec lui: c'était Moïse et Élie;
31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
ils parlaient de son départ qui devait s'accomplir à Jérusalem.
32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
Pierre et ses compagnons étaient accablés de sommeil; mais s’étant tenus éveillés, ils virent sa gloire et les deux hommes qui étaient avec lui;
33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
et au moment où Moïse et Élie se séparaient de lui, Pierre dit à Jésus: «Maître, il est bon que nous soyons ici; dressons trois tentes, une pour toi, une pour Moïse, et une pour Elie»: il ne savait pas ce qu'il disait.
34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
Comme il parlait ainsi, une nuée vint, qui les enveloppa, et en les voyant entrer dans la nuée, les disciples furent saisis de frayeur.
35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
Il sortit de la nuée une voix qui dit: «Celui-ci est mon Fils élu; écoutez-le; »
36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
et après que la voix se fut fait entendre, Jésus se trouva seul. Les disciples gardèrent le silence sur ce qui s’était passé, et ne rapportèrent pour lors à personne rien de ce qu'ils avaient vu.
37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
Le lendemain, lorsqu'ils furent descendus de la montagne, une foule considérable se porta à la rencontre de Jésus,
38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
et un homme s'écria du milieu de la foule: «Maître, je t'en prie, jette un regard sur mon fils, car je n'ai que cet enfant:
39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
un esprit le saisit, et soudain lui arrache des cris; puis il le jette dans des convulsions où il écume, et il le quitte à grand'peine en le brisant encore.
40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
J'ai prié tes disciples de le chasser, et ils ne l'ont pu.»
41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
Jésus répondit: «Race incrédule et perverse, jusqu'à quand serai-je avec vous, et vous supporterai-je?... Amène ici ton fils.»
42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
Au moment où l'enfant s'approchait, le démon le jeta par terre, dans des convulsions; mais Jésus tança l'esprit impur, guérit l'enfant, et le rendit à son père.
43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
Tous les assistants étaient frappés de la grandeur de Dieu. Tandis que tout le monde était dans l'admiration de tout ce que Jésus faisait, il dit à ses disciples:
44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
«Pour vous, mettez-vous bien dans l'esprit ce que je vais vous dire: c'est que le Fils de l'homme doit être livré entre les mains des hommes.»
45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
Mais les disciples ne comprenaient pas cette parole; elle était voilée pour eux, afin qu'ils n'en sentissent point la portée; et ils craignaient de l'interroger là -dessus.
46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
Une pensée s'éleva dans leur esprit: ils se demandaient lequel d'entre eux serait le plus grand.
47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
Jésus voyant la pensée de leur coeur, prit un petit enfant, le plaça auprès de lui,
48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
et leur dit: «Celui qui reçoit ce petit enfant en mon nom, me reçoit; et celui qui me reçoit, reçoit celui qui m'a envoyé; car celui d'entre vous tous qui est le plus petit, c'est celui-là qui est grand.»
49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
Jean, prenant la parole, lui dit: «Maître, nous avons vu un homme qui chassait des démons en ton nom, et nous l'en avons empêché, parce qu'il ne va pas avec nous.»
50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
Jésus lui dit: «Ne l'en empêchez point: celui qui n'est pas contre vous est pour vous.»
51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
Quand le temps où Jésus devait être enlevé du monde fut venu, il prit la résolution de s'acheminer à Jérusalem.
52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
Il se fit précéder par des messagers. Ceux-ci, s'en étant allés, entrèrent dans une ville des Samaritains pour lui préparer un logement;
53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
mais on ne le reçut point, parce qu'il se rendait à Jérusalem.
54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
Ses disciples, Jacques et Jean, témoins de ce refus, dirent: «Seigneur, veux-tu qu'à l'exemple d'Élie, nous commandions que le feu descende du ciel et consume ces gens-là?»
55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
Mais Jésus s’étant retourné, les réprimanda, et leur dit: «Vous ne savez de quel esprit vous êtes animés.»
56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
Et ils gagnèrent un autre village.
57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
Comme ils s'y rendaient, un homme lui dit en chemin: «Seigneur, je te suivrai partout où tu iras.»
58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
Et Jésus lui dit: «Les renards ont des tanières, et les oiseaux du ciel, des abris; mais le Fils de l'homme n'a pas un lieu pour reposer sa tête.»
59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
Il dit à un autre: «Suis-moi.» Celui-ci lui dit: «Seigneur, permets-moi d'aller auparavant ensevelir mon père.»
60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
Mais il lui repartit: «Laisse les morts ensevelir leurs morts; pour toi, va annoncer le royaume de Dieu.»
61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
Un autre lui dit aussi: «Je te suivrai, Seigneur, mais permets-moi d'aller auparavant faire mes adieux à ma famille.»
62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Jésus lui dit: «Quiconque met la main à la charrue et regarde en arrière, n'est pas propre au royaume de Dieu.»
