Лука 9
1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.
And Jesus called his twelve, and gave them power and authority over all demons and diseases, to heal them.
2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
And he sent them forth, to proclaim the kingdom of God, and to heal the sick.
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
And he said to them: Take nothing for the journey, neither a staff, nor a wallet, nor bread, nor money; neither have two tunics.
4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.
And into whatever house ye enter, there stay, and thence depart.
5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
And against them that receive you not, when ye go out of that city, shake off even the dust of your feet against them, for a testimony.
6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.
And the Legates went forth, and travelled about the villages and cities, and preached and healed everywhere.
7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
And Herod the Tetrarch heard of all the things done by him, and he was disturbed; because some said, that John had arisen from the dead.
8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
But others said, that Elijah hath appeared; and others, that a prophet from among the ancient prophets hath arisen.
9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
And Herod said: The head of John, I have cut off; but who is this, of whom I hear these things? And he was desirous to see him.
10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
And when the Legates returned, they narrated, to Jesus all they had done. And he took them aside, to the desert part of Bethsaida.
11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
And when the multitude knew it, they followed him: and he received them, and conversed with them respecting the kingdom of God: and such as had need of healing, he healed.
12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.
And when the day began to decline, his disciples came near, and said to him: Send away the multitude, that they may go to the villages around us and to the towns, to lodge in them, and to procure themselves food, for we are in a desert place.
13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
Jesus said to then: Give ye them to eat. And they say: We have no more than five loaves and two fishes; unless we go and buy food for all this people:
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
for they were about five thousand men. Jesus said to them: Make them recline by companies, fifty persons in a company.
15 И учинише тако, и посадише их све.
And the disciples did so, and made them all recline.
16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
And Jesus took the five loaves and two fishes, and looked towards heaven, and blessed, and brake, and gave to his disciples to set before the multitudes.
17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
And they all ate, and were satisfied: and they took up the fragments of remains, twelve baskets.
18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
And as he was praying in private with his disciples, he asked them, and said: Who, do the multitudes say of me, that I am?
19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
They answer and say to him: John the Baptizer; others, Elijah and others, a prophet, one of the ancient prophets arisen.
20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
He said to them: But who, do ye say, that I am? Simon answered, and said: The Messiah of God.
21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
And he chided them, and charged them, that they should say this to no one.
22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
And he said to them: The Son of man is to suffer many things, and to be rejected by the Elders and the chief priests and Scribes; and they will kill him; and on the third day, he will arise.
23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
And he said before all the people: He that would follow me, must deny himself, and take up his cross daily, and so come after me.
24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
For he that will preserve his life, shall lose it; but he that shall lose his life, for my sake, will preserve it.
25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
For, what will a man be profited, if he gain the whole world, and lose his life or be deprived of it?
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
And whoever shall be ashamed of me and of my words, of him will the Son of man be ashamed, when he cometh in the glory of his Father, with his holy angels.
27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
I tell you the truth, that there are some standing here, who will not taste death, until they shall see the kingdom of God.
28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.
And it was about eight days after these discourses, that Jesus took Simon and James and John, and went up a mountain to pray.
29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
And while he prayed, the aspect of his countenance was changed, and his garments became white and brilliant.
30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
And lo, two men were talking with him: and they were Moses and Elijah,
31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
who appeared in glory. And they were conversing on his departure, which was to be consummated at Jerusalem.
32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
And Simon and those with him were oppressed with drowsiness; and being scarcely awake, they saw his glory, and those two men who stood near him.
33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
And when they began t to retire from him, Simon said to Jesus: Rabbi, it is delightful for us to be here. And let us make here three booths, one for thee, and one for Moses, and one for Elijah. But he knew not what he said.
34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.
And as he thus spoke, there was a cloud; and it overshadowed them; and they were afraid, when they saw Moses and Elijah go up into the cloud.
35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
And there was a voice from the cloud, which said: This is my beloved Son; hear ye him.
36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
And when the voice had passed, Jesus was found to be alone. And they kept silence, and told no one in those days what they had seen.
37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.
And the next day, as they came down from the mountain, a great multitude met them.
38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
And a man from the throng cried out, and said: Teacher, I beseech thee, turn thyself to me. Here is my only son:
39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
and a spirit cometh upon him, and he suddenly crieth out, and gnasheth his teeth, and foameth; and he hardly leaveth him, when he hath crushed him.
40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
And I requested thy disciples to expel him; and they could not.
41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
And Jesus answered, and said: O the unbelieving and perverse generation! How long shall I be with you, and bear with you? Bring hither thy son.
42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
And while he was bringing him, the demon threw him down, and convulsed him. And Jesus rebuked the unclean spirit, and healed the lad, and delivered him to his father.
43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
And they were all amazed at the majesty of God. And while every one admired at all that Jesus did, he said to his disciples:
44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
Lay up these words in your minds: for the Son of man is to be delivered into the hands of men.
45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
But they understood not that speech; because it was hidden from them, that they should not know it: and they feared to ask him concerning that speech.
46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.
And the thought arose among them, which of them was to be the greatest.
47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
And Jesus knew the thought of their heart: and he took a child, and placed him near to him;
48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.
and said to them: Whoever receiveth a child like this, in my name, receiveth me; and he that receiveth me, receiveth him that sent me. For he that shall be least among you all, he will be the great one.
49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
And John answered, and said: Our Rabbi, we saw a man casting out demons in thy name; and we forbad him, because he doth not, with us, follow thee.
50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
Jesus said to them: Forbid not: for, whoever is not against you, is for you.
51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
And when the days for his ascension were completed, so it was, that he set his face to go up to Jerusalem.
52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
And he sent messengers before his face; and they went, and entered a village of the Samaritans, to prepare lodgings for him.
53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
And they received him not, because he had set his face to go up to Jerusalem.
54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?
And when his disciples James and John saw it, they said to him: Our Lord, wilt thou that we speak, and fire come down from heaven, and consume them, as also did Elijah?
55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
And he turned and rebuked them, and said: Ye know not of what spirit ye are.
56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
For the Son of man hath not come to destroy souls; but to quicken them. And they went to another village.
57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
And as they went by the way, one said to him: I will follow thee to whatever place thou goest, my Lord.
58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
Jesus said to him: The foxes have holes, and the birds of heaven have coverts; but the Son of man hath not where he may lay his head.
59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
And he said to another: Come thou after me. And he said to him: My Lord, permit me first to go and bury my father.
60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
And Jesus said to him: Allow the dead to bury their dead; and go thou and proclaim the kingdom of God.
61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
Another said to him: I will follow thee, my Lord; but allow me first to bid adieu to my household, and I will come.
62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
Jesus said to him: No man putting his hand to the ox-plough, and looking backward, is fit for the kingdom of God.
