Лука 8
1 После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим. 2 И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, 3 И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим. 4 А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи: 5 Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, 6 А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. 7 И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. 8 А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. 9 А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? 10 А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. 11 А прича ова значи: Семе је реч Божија. 12 А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. 13 А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. 14 А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. 15 А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. 16 Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе. 17 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи. 18 Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 19 Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим. 20 И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде. 21 А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је. 22 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. 23 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. 24 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. 25 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га? 26 И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. 27 А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 28 А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. 29 Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. 30 А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. 31 И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. (Abyssos g12) 32 А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 33 Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. 34 А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. 35 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. 36 А они што су видели казаше им како се исцели бесни. 37 И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. 38 Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: 39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини. 40 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху. 41 И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову; 42 Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ. 43 И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити, 44 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. 45 И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене? 46 А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. 47 А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави. 48 А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром. 49 Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља. 50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће. 51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере. 52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава. 53 И подсмеваху Му се знајући да је умрла. 54 А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани! 55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе. 56 И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.
