Лука 7
1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
And when he had finished all his words in the hearing of the people, he entered into Capharnaum.
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
And the servant of a certain centurion, who was dear to him, being sick, was ready to die.
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
And when he had heard of Jesus, he sent unto him the ancients of the Jews, desiring him to come and heal his servant.
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
And when they came to Jesus, they besought him earnestly, saying to him: He is worthy that thou shouldest do this for him.
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
For he loveth our nation; and he hath built us a synagogue.
6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
And Jesus went with them. And when he was now not far from the house, the centurion sent his friends to him, saying: Lord, trouble not thyself; for I am not worthy that thou shouldest enter under my roof.
7 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
For which cause neither did I think myself worthy to come to thee; but say the word, and my servant shall be healed.
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
For I also am a man subject to authority, having under me soldiers: and I say to one, Go, and he goeth; and to another, Come, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doth it.
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
Which Jesus hearing, marvelled: and turning about to the multitude that followed him, he said: Amen I say to you, I have not found so great faith, not even in Israel.
10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
And they who were sent, being returned to the house, found the servant whole who had been sick.
11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
And it came to pass afterwards, that he went into a city that is called Naim; and there went with him his disciples, and a great multitude.
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
And when he came nigh to the gate of the city, behold a dead man was carried out, the only son of his mother; and she was a widow: and a great multitude of the city was with her.
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
Whom when the Lord had seen, being moved with mercy towards her, he said to her: Weep not.
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
And he came near and touched the bier. And they that carried it, stood still. And he said: Young man, I say to thee, arise.
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
And he that was dead, sat up, and began to speak. And he gave him to his mother.
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
And there came a fear on them all: and they glorified God, saying: A great prophet is risen up among us: and, God hath visited his people.
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
And this rumour of him went forth throughout all Judea, and throughout all the country round about.
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
And John’s disciples told him of all these things.
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
And John called to him two of his disciples, and sent them to Jesus, saying: Art thou he that art to come; or look we for another?
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
And when the men were come unto him, they said: John the Baptist hath sent us to thee, saying: Art thou he that art to come; or look we for another?
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
(And in that same hour, he cured many of their diseases, and hurts, and evil spirits: and to many that were blind he gave sight.)
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
And answering, he said to them: Go and relate to John what you have heard and seen: the blind see, the lame walk, the lepers are made clean, the deaf hear, the dead rise again, to the poor the gospel is preached:
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
And blessed is he whosoever shall not be scandalized in me.
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
And when the messengers of John were departed, he began to speak to the multitudes concerning John. What went ye out into the desert to see? a reed shaken with the wind?
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
But what went you out to see? a man clothed in soft garments? Behold they that are in costly apparel and live delicately, are in the houses of kings.
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
But what went you out to see? a prophet? Yea, I say to you, and more than a prophet.
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
This is he of whom it is written: Behold I send my angel before thy face, who shall prepare thy way before thee.
28 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
For I say to you: Amongst those that are born of women, there is not a greater prophet that John the Baptist. But he that is the lesser in the kingdom of God, is greater than he.
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
And all the people hearing, and the publicans, justified God, being baptized with John’s baptism.
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
But the Pharisees and the lawyers despised the counsel of God against themselves, being not baptized by him.
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
And the Lord said: Whereunto then shall I liken the men of this generation? and to what are they like?
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
They are like to children sitting in the marketplace, and speaking one to another, and saying: We have piped to you, and you have not danced: we have mourned, and you have not wept.
33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
For John the Baptist came neither eating bread nor drinking wine; and you say: He hath a devil.
34 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
The Son of man is come eating and drinking: and you say: Behold a man that is a glutton and a drinker of wine, a friend of publicans and sinners.
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
And wisdom is justified by all her children.
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
And one of the Pharisees desired him to eat with him. And he went into the house of the Pharisee, and sat down to meat.
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
And behold a woman that was in the city, a sinner, when she knew that he sat at meat in the Pharisee’s house, brought an alabaster box of ointment;
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
And standing behind at his feet, she began to wash his feet, with tears, and wiped them with the hairs of her head, and kissed his feet, and anointed them with the ointment.
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
And the Pharisee, who had invited him, seeing it, spoke within himself, saying: This man, if he were a prophet, would know surely who and what manner of woman this is that toucheth him, that she is a sinner.
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
And Jesus answering, said to him: Simon, I have somewhat to say to thee. But he said: Master, say it.
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
A certain creditor had two debtors, the one who owed five hundred pence, and the other fifty.
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
And whereas they had not wherewith to pay, he forgave them both. Which therefore of the two loveth him most?
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
Simon answering, said: I suppose that he to whom he forgave most. And he said to him: Thou hast judged rightly.
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
And turning to the woman, he said unto Simon: Dost thou see this woman? I entered into thy house, thou gavest me no water for my feet; but she with tears hath washed my feet, and with her hairs hath wiped them.
45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
Thou gavest me no kiss; but she, since she came in, hath not ceased to kiss my feet.
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
My head with oil thou didst not anoint; but she with ointment hath anointed my feet.
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
Wherefore I say to thee: Many sins are forgiven her, because she hath loved much. But to whom less is forgiven, he loveth less.
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
And he said to her: Thy sins are forgiven thee.
49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
And they that sat at meat with him began to say within themselves: Who is this that forgiveth sins also?
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
And he said to the woman: Thy faith hath made thee safe, go in peace.
