< Лука 5 >
1 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
2 И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
3 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
4 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
5 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
7 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
8 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
9 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
10 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
11 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
12 И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
13 И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
14 И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
15 Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
16 А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
17 И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
18 И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
19 И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
20 И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
21 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
22 А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
23 Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
24 Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: ) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
25 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
26 И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
27 И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
28 И оставивши све, устаде и пође за Њим.
29 И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
30 И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
31 И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
32 Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
33 А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
34 А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
35 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
36 Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
37 И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
38 Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
39 И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
