Лука 24
1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
Hialigi bisisu eso (Sada: i), hahabedafa, amo uda ilia da gabusiga: manoma ilia hahamoi liligi, amo aguni, gele gelaboga asi.
2 Али нађоше камен одваљен од гроба.
Doaga: le, ilia da igi logo ga: su bagade da bebesole gale, logo doasi ba: i.
3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
Amaiba: le, ilia da gele gelabo dogoi amo ganodini golili sa: ili, Hina Gode Yesu Ea da: i hodo dialebe hame ba: i.
4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
Ilia fofogadigili lela ba: loba, dunu aduna ahea: iai hadigi bagade abula amoga idiniginisi lelebe ba: i.
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
Beda: iba: le, uda ilia da osoboga begudui. Amo dunu da ilima amane sia: i, “Dilia da abuliba: le esala dunu, amo bogoi gele gelabo ganodini hogosala: ?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
E da guiguda: hame. E da uhini wa: legadoi dagoi. E da musa: Ga: lili sogega esaloba, dilima sia: i dagoi. Amo dilia bu dawa: ma!
7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
E da musa: amane sia: i, ‘Dunu Egefe da hobea wadela: i hou hamosu dunu ilia lobo ganodini gagulaligi ba: mu. E da bulufalegeiga bogosea, eso osoda amoga uhini bu wa: legadomu.’”
8 И опоменуше се речи Његових.
Amalalu, uda da Yesu Ea musa: sia: i, bu dawa: i.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
Ilia da bogoi gele gelabo fisili, buhagili, ado ba: su dunu gidayale gala, amola eno fa: no bobogesu dunu huluane ilima ilia ba: i liligi olelei.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
Amo uda ilia dio amo da Meli Ma: gadala, Youa: na, Ya: mese ame ea dio amo Meli, amola oda galu.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
Be ado ba: su dunu da amo sia: da udigili sia: dasu dawa: i galu. Ilia da uda ilia adoi dafawaneyale hame dawa: i.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
Be Bida da wa: legadole, gele gelaboga hehenai. Beguduli, e ganodini ba: loba, sosoi abula fawane dialebe ba: beba: le, e da bagadewane fofogadigili dawa: lalu moilaiga buhagi.
13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
Amogalawane, Yesu Ea fa: no bobogesu dunu aduna, ela da moilai ea dio amo Ema: iase amoga doaga: musa: , logoga ahoanu. Yelusaleme fisili, Ema: iase doaga: musa: ahoasu sedaga defei da12 gilomida agoane.
14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
Ahoanoba, ela da hou doaga: i, amo gilisili sia: daha ahoanu.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
Sia: daloba, Yesu Hi da gadenenewane manoba, E amola ela gilisili ahoanu.
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
Ela da Yesu ba: i, be E da eno dunuyale dawa: i.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
Yesu da elama amane sia: i, “Ali da gilisili ahoana, adi sia: daha ahoanula: ?” Amalalu, ela odagi da: i dioiwane, oulelu.
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
Dunu afae ea dio amo Galioufa: se, da Yesuma bu adole ba: i, “Dunu huluane Yelusalemega misi ilia da waha doaga: i hou huluane dawa: Be Dia fawane hame dawa: bela: ?”
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
Yesu E sia: i, “Adi houla: ?” Ela bu adole i, “Yesu, Na: salede dunu, amo Ea hou. E da balofede dunu esalu. Ea hou amola Ea sia: amo Gode amola dunu huluane ilia gasa bagade ba: su.
20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
Be gobele salasu ouligisu dunu amola ninia fi ouligisu dunu, amo dunu fofada: musa: bulufalegeiga medoma: ne, Louma ouligisu dunuma i.
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
Be amo dunu da nini gaga: le, Isala: ili dunu ilia se dabe iasu logo doasima: ne, ninia da bagadewane dawa: i galu. Amo hou da degabo hamonanu, misini, wali da eso osoda wea!
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
Ninia fi uda oda ilia sia: nababeba: le, ninia fofogadigi. Ilia da hahabedafa gele gelabo amoga asili,
23 И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
Ea da: i hodo hame ba: i. Ilia buhagili, amane sia: i, ‘Ninia dafawane a: igele dunu aduna ba: i. Ela da Yesu da hame bogoi esala sia: i.’
24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
Amalalu, ninia fi dunu gele gelaboga asili, uda ilia sia: i defelewane ba: i. Be Yesu Ea da: i hodo hame ba: i.”
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
Amalalu, Yesu da elama amane sia: i, “Ali da gagaoui agoai dunu. Alia da dogo ganodini gebewanedafa balofede dunu ilia musa: olelei dafawaneyale dawa: be.
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
Gelesu da ea hadigi Hinadafa Hou lama: ne, amo se nabasu nabimu da defea galu.”
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
Amalalu, Yesu da hidadea Mousese, fa: no balofede dunu huluane amo ilia sia: i huluane Yesu Ea hou olelemusa: Gode Sia: Dedei Buga ganodini dedei, amo sia: huluane ela dawa: ma: ne, elama olelei.
28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
Amalalu, ilia masunu moilai amoga gadenenewane doaga: loba, Yesu da baligili masusa: ahoanebe ba: i.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
Be ela da Ea logo ga: musa: , amane sia: i, “Gasimu galebe! Ani ouesaloma!” Amaiba: le, E da ela diasuga ouesalumusa: , golili sa: i.
30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
Ilia da ha: i manusa: fili, Yesu da agi ga: gi lale, sia: ne gadole, amo a: le, elama i.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
Amalalu, ela si bu noga: le ba: beba: le, E da dunu enoyale hame, be Yesuwane ba: i. Be Yesu da alalolesili, Ea ahoabe ela da hamedafa ba: i.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
Elesu amane sia: sa: i, “Dafawane! Ani da logoga manoba, E da anima sia: beba: le, amola Gode Sia: Dedei bai olelebeba: le, ania dogo ganodini gia: i agoane nabi.”
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
Amalalu, ela wa: legadole, hehenane, Yelusalemega buhagili, Yesu Ea ado ba: su dunu gidayale gala amola eno fa: no bobogesu dunu gilisili esasulubi ba: i.
34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
Ilia da elama amane sia: i, “Hina da dafawane uhini wa: legadoi dagoi. E da Saimone ema doaga: i.”
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
Amalalu, ela da logoga manoba elama hamoi hou, ilima olelei. Amola Yesu da elama agi ga: gi a: le iabeba: le, elama doaga: i dunu da Yesuyale dawa: i, amo sia: olelei.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
Ela da sia: nanoba, Yesu Hisu logo mae doawane, ilia gilisisu amo ganodini leluwane, ilima amane sia: i, “Dilia dogo olofoiwane dialoma!”
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
Be E da bogoi ea a: silibuyale dawa: beba: le, ilia da beda: ga fofogadigi.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
Be E da ilima amane sia: i, “Dilia da abuliba: le beda: bela: ? Abuliba: le dafawaneyale hame dawa: su hou da dilia dogo ganodini mabela: ?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
Na lobo amola Na emo ba: ma! Goe da dafawane Na dawa: ma! Na da: i digili ba: lalu dawa: ma! Na da hu amola gasa galebeba: le, Na da bogoi a: silibuyale mae dawa: ma!”
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
Amo sia: nanu, E da Ea lobo amola Ea emo ilima olei.
41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
Ilia da baligili hahawaneba: le, fofogadigili bu dafawaneyale hame dawa: beba: le, E da ilima amane sia: i, “Dilia da ha: i manu ganabela: ?”
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
Ilia da menabo gobei a: i lale, Ema i.
43 И узевши изједе пред њима.
E da amo lale, ilia odagiaba mai dagoi.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
Amalalu, E da ilima amane sia: i, “Na da amo hou musa: , dili amola Na gilisili esaloba, dilima olelei da Na hou olelemusa: sia: huluane dedei, Mousese ea Malasu, balofede ilia dedei, amola Gesami Hea: su buga dedei, amo huluane da didili hamomusa: , Na da misi dagoi.”
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
Amalalu, E da ilia asigi dawa: suga Gode Sia: dedei noga: le dawa: ma: ne, doasi.
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
E da ilima amane sia: i, “Sia: da agoane dedei diala. Mesaia da se nabalu, bogole, eso osodaga uhini wa: legadomu.
47 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
Degabo Yelusaleme ganodini, fa: no osobo bagade fifi asi gala amoga dunu ilia olelebeba: le, huluane da Na Dioba: le Godema sinidigisu hou, amola wadela: i hou gogolema: ne olofosu nabimu.
48 А ви сте сведоци овоме.
Dilia da amo hou ba: su dunu esala.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
Dawa: ma! Dili fidima: ne, Na da Gode Ea hahawane dogolegele iasu amo E da musa: imunusa: ilegele sia: i, amo dilima asunasimu. Be diasu ganodini ouesalu, gasa bagade hou muagado misunu da dilima abula agoane idiniginisimu.”
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
Amalalu, Yesu da Ea fa: no bobogesu dunu Bedani moilai gadenene sogebi amoga oule asi. E da Ea lobo gaguia gadole, Gode da ilima hahawane ima: ne sia: i.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
Hahawane sia: nanu, E da ili fisili amola Gode da E muagado lale gadoi.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
Ilia da Yesuma nonodona, hahawane bagadewane Yelusaleme moilai bai bagadega buhagi.
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
Eso huluane, mae helefili, ilia Debolo Diasu ganodini, Godema nodone sia: ne gadolalu. Sia: Ama Dagoi
