Лука 23
1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
Då reiste dei seg, heile hopen, og førde honom til Pilatus,
2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
og bar fram klagemålet sitt mot honom. «Me hev kome etter at denne mannen forvillar folket vårt, » sagde dei; «han forbyd deim å gjeva keisaren skatt, og segjer at han er Messias, ein konge.»
3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
Då tok Pilatus til ords og spurde honom: «Er du kongen yver jødarne?» «Det er som du segjer, » svara han.
4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
Pilatus sagde til øvsteprestarne og folket: «Eg finn ingi skuld hjå denne mannen.»
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
Då tok dei sterkare i og sagde: «Han øser upp folket med læra si i heile Jødeland; han tok til med det i Galilæa, og no hev han kome alt hit.»
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
Då Pilatus høyrde det, spurde han um mannen var frå Galilæa,
7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
og so snart han vart vis med at han lydde under Herodes’ velde, sende han honom åt Herodes; for han var og i Jerusalem i dei dagarne.
8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
Herodes vart svært glad då han såg Jesus; han hadde lenge ynskt at han måtte få sjå honom; for han hadde høyrt mykje um honom og gjorde seg von um å få sjå eit teikn av honom.
9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
Han spurde honom um mangt og mykje, men Jesus svara ikkje eit ord.
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
Øvsteprestarne og dei skriftlærde stod der og klaga på honom so sterkt dei kunde.
11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
Og Herodes med hermennerne sine svivyrde og hædde honom, kasta ei brikjeleg kåpa um honom og sende honom so attende til Pilatus.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
Den dagen vart Herodes og Pilatus vener; fyrr hadde det vore fiendskap millom deim.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
So kalla Pilatus i hop øvsteprestarne og rådsherrarne og folket
14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
og dei sagde til deim: «De hev ført denne mannen fram for meg og skulda honom for at han leider folket på avveg. No hev eg lydt honom ut, so de hev høyrt på det, men eg hev’kje funne honom saka i noko av det de klagar honom for.
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
Og det hev ikkje Herodes heller; for eg sende dykk til honom. So kann de sjå, at han hev ikkje gjort noko, som han skulde lata livet for.
16 Дакле, да га избијем па да пустим.
Difor vil eg refsa honom og so gjeva honom fri.»
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
Men han laut gjeva deim ein fange fri i høgtidi.
18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
Då ropa dei alle som ein; «Burt med honom! Gjev oss Barabbas fri!»
19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
- so heitte ein som var sett i fengsel for eitt upprør som hadde brote ut i byen, og for manndråp -.
20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
På nytt tala Pilatus til deim; for han vilde gjerne gjeva Jesus fri.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
Men dei ropa imot: «Krossfest honom, krossfest honom!»
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
So tala han til deim tridje gongen og sagde: «Kva vondt hev han då gjort, denne mannen? Eg hev’kje funne honom saka i noko som han kann dømast frå livet for. Difor vil eg refsa honom og so gjeva honom fri.»
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
Men dei braut på, og kravde med høge rop at han skulde krossfestast, og ropi deira fekk yvertaket.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
Då dømde Pilatus so at det skulde vera som dei kravde.
25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
Han løyste den som sat fengsla for upprør og manndråp, den som dei bad um, men gav Jesus yver til deim, so dei kunde gjera med honom som dei vilde.
26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
Då dei førde honom burt, tok dei fat på ein mann som kom frå marki; han heitte Simon, og var frå Kyrene; honom lagde dei krossen på, so han skulde bera honom etter Jesus.
27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
Ein stor folkehop fylgde honom; bland deim var det mange kvinnor, som øya og gret for hans skuld.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
Jesus snudde seg åt deim og sagde: «Jerusalems døtter, gråt ikkje yver meg! Gråt heller yver dykk sjølve og borni dykkar!
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
For det kjem dagar då dei skal segja: «Sæle dei som aldri bar barn under beltet! Sælt det livet som aldri hev født, og det brjostet som aldri hev fostra!»
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
Då kjem dei til å segja til fjelli: «Fall yver oss!» og til haugarne: «Gøym oss!»
31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
For fer dei so med det grøne treet, korleis skal det då ganga med det turre?»
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
Tvo andre, tvo illgjerningsmenn, vart og førde av stad saman med honom og skulde lata livet.
33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
Då dei kom til den staden som kallast Skallen, krossfeste dei honom der, og like eins illgjerningsmennerne, den eine på høgre og den andre på vinstre sida.
34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
Men Jesus sagde: «Fader, forlat deim, for dei veit ikkje kva dei gjer!» So skifte dei klædi hans millom seg og drog strå um deim.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
Folket stod og såg på; og rådsherrarne spotta og sagde: «Han hev hjelpt andre, no kann han hjelpa seg sjølv, dersom han er Guds Messias, den utvalde!»
36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
Hermennerne gjorde narr av honom; dei gjekk fram og rette honom eddik og sagde:
37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
«Er du kongen yver jødarne, so hjelp deg sjølv!»
38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
Og uppyver honom var det ei innskrift: «Dette er kongen yver jødarne.»
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
Ein av illgjerningsmennerne som hekk der, hædde honom og sagde: «Er’kje du Messias? - hjelp deg sjølv og oss!»
40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
Då tok den andre til ords, og skjemde på honom og sagde: «Ottast ikkje du heller Gud, du som er under same domen?
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
Og det er me med rette; for me fær berre lika for det me hev gjort. Men han hev ikkje gjort noko urett.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
Jesus, » sagde han, «kom meg i hug når du kjem i ditt rike!»
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.
«Det segjer eg deg for visst, » svara Jesus: «I dag skal du vera med meg i paradis.»
44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
Det var no kring den sette timen; då vart det myrkt yver heile landet, alt til den niande timen,
45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
og soli svartna. Forhenget i templet rivna midt i tvo.
46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
Og Jesus ropa med høg røyst: «Fader, i dine hender gjev eg mi ånd!» Då han hadde sagt det, andast han.
47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
Då hovudsmannen såg det som hende, lova han Gud og sagde: «Den mannen var sanneleg skuldlaus!»
48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
Og heile folkemengdi som hadde samla seg for å sjå på dette, øya seg og gjekk burt att då dei såg kva som hende.
49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
Men alle venerne hans, og dei kvinnorne som hadde fylgt honom frå Galilæa, stod langt undan og såg på.
50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
Det var ein mann som heitte Josef, ein god og rettvis mann; han høyrde til det Høge Rådet,
51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
men hadde ikkje vore med på rådi og gjerningarne deira; han åtte heime i Arimatæa, ein by i Jødeland, og var ein av deim som venta på Guds rike -
52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
den mannen gjekk til Pilatus og bad um likamen åt Jesus,
53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
tok honom ned, sveipte honom i lin og lagde honom i ei grav som var hoggi i berget, og som det endå ikkje var lagd nokon i.
54 И дан беше петак, и субота освиташе.
Det var då fyrebuingsdagen, og kviledagen var i kjømdi.
55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
Nokre av dei kvinnorne som hadde vore med han frå Galilæa, fylgde etter; dei skoda gravi og såg korleis likamen hans vart lagd.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.
So gjekk dei heim att og laga til angande kryddor og salvar. Kviledagen heldt dei seg i ro etter lovi.
