Лука 23
1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
Et surgens omnis multitudo eorum, duxerunt illum ad Pilatum.
2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
Cœperunt autem illum accusare, dicentes: Hunc invenimus subvertentem gentem nostram, et prohibentem tributa dare Cæsari, et dicentem se Christum regem esse.
3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
Pilatus autem interrogavit eum, dicens: Tu es rex Judæorum? At ille respondens ait: Tu dicis.
4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
Ait autem Pilatus ad principes sacerdotum et turbas: Nihil invenio causæ in hoc homine.
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
At illi invalescebant, dicentes: Commovet populum docens per universam Judæam, incipiens a Galilæa usque huc.
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
Pilatus autem audiens Galilæam, interrogavit si homo Galilæus esset.
7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
Et ut cognovit quod de Herodis potestate esset, remisit eum ad Herodem, qui et ipse Jerosolymis erat illis diebus.
8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
Herodes autem viso Jesu, gavisus est valde. Erat enim cupiens ex multo tempore videre eum, eo quod audierat multa de eo, et sperabat signum aliquod videre ab eo fieri.
9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
Interrogabat autem eum multis sermonibus. At ipse nihil illi respondebat.
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
Stabant autem principes sacerdotum et scribæ constanter accusantes eum.
11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
Sprevit autem illum Herodes cum exercitu suo: et illusit indutum veste alba, et remisit ad Pilatum.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
Et facti sunt amici Herodes et Pilatus in ipsa die: nam antea inimici erant ad invicem.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
Pilatus autem, convocatis principibus sacerdotum, et magistratibus, et plebe,
14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
dixit ad illos: Obtulistis mihi hunc hominem, quasi avertentem populum, et ecce ego coram vobis interrogans, nullam causam inveni in homine isto ex his in quibus eum accusatis.
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
Sed neque Herodes: nam remisi vos ad illum, et ecce nihil dignum morte actum est ei.
16 Дакле, да га избијем па да пустим.
Emendatum ergo illum dimittam.
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
Necesse autem habebat dimittere eis per diem festum unum.
18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
Exclamavit autem simul universa turba, dicens: Tolle hunc, et dimitte nobis Barabbam:
19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
qui erat propter seditionem quamdam factam in civitate et homicidium missus in carcerem.
20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
Iterum autem Pilatus locutus est ad eos, volens dimittere Jesum.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
At illi succlamabant, dicentes: Crucifige, crucifige eum.
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
Ille autem tertio dixit ad illos: Quid enim mali fecit iste? nullam causam mortis invenio in eo: corripiam ergo illum et dimittam.
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
At illi instabant vocibus magnis postulantes ut crucifigeretur: et invalescebant voces eorum.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
Et Pilatus adjudicavit fieri petitionem eorum.
25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
Dimisit autem illis eum qui propter homicidium et seditionem missus fuerat in carcerem, quem petebant: Jesum vero tradidit voluntati eorum.
26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
Et cum ducerent eum, apprehenderunt Simonem quemdam Cyrenensem venientem de villa: et imposuerunt illi crucem portare post Jesum.
27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
Sequebatur autem illum multa turba populi et mulierum, quæ plangebant et lamentabantur eum.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
Conversus autem ad illas Jesus, dixit: Filiæ Jerusalem, nolite flere super me, sed super vos ipsas flete et super filios vestros.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
Quoniam ecce venient dies in quibus dicent: Beatæ steriles, et ventres qui non genuerunt, et ubera quæ non lactaverunt.
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
Tunc incipient dicere montibus: Cadite super nos; et collibus: Operite nos.
31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
Quia si in viridi ligno hæc faciunt, in arido quid fiet?
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
Ducebantur autem et alii duo nequam cum eo, ut interficerentur.
33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
Et postquam venerunt in locum qui vocatur Calvariæ, ibi crucifixerunt eum: et latrones, unum a dextris, et alterum a sinistris.
34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
Jesus autem dicebat: Pater, dimitte illis: non enim sciunt quid faciunt. Dividentes vero vestimenta ejus, miserunt sortes.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
Et stabat populus spectans, et deridebant eum principes cum eis, dicentes: Alios salvos fecit, se salvum faciat, si hic est Christus Dei electus.
36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
Illudebant autem ei et milites accedentes, et acetum offerentes ei,
37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
et dicentes: Si tu es rex Judæorum, salvum te fac.
38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
Erat autem et superscriptio scripta super eum litteris græcis, et latinis, et hebraicis: Hic est rex Judæorum.
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
Unus autem de his, qui pendebant, latronibus, blasphemabat eum, dicens: Si tu es Christus, salvum fac temetipsum et nos.
40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
Respondens autem alter increpabat eum, dicens: Neque tu times Deum, quod in eadem damnatione es.
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
Et nos quidem juste, nam digna factis recipimus: hic vero nihil mali gessit.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
Et dicebat ad Jesum: Domine, memento mei cum veneris in regnum tuum.
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.
Et dixit illi Jesus: Amen dico tibi: hodie mecum eris in paradiso.
44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
Erat autem fere hora sexta, et tenebræ factæ sunt in universam terram usque ad horam nonam.
45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
Et obscuratus est sol, et velum templi scissum est medium.
46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
Et clamans voce magna Jesus ait: Pater, in manus tuas commendo spiritum meum. Et hæc dicens, expiravit.
47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
Videns autem centurio quod factum fuerat, glorificavit Deum, dicens: Vere hic homo justus erat.
48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
Et omnis turba eorum, qui simul aderant ad spectaculum istud, et videbant quæ fiebant, percutientes pectora sua revertebantur.
49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
Stabant autem omnes noti ejus a longe, et mulieres, quæ secutæ eum erant a Galilæa, hæc videntes.
50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
Et ecce vir nomine Joseph, qui erat decurio, vir bonus et justus:
51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
hic non consenserat consilio, et actibus eorum: ab Arimathæa civitate Judææ, qui exspectabat et ipse regnum Dei:
52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
hic accessit ad Pilatum et petiit corpus Jesu:
53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
et depositum involvit sindone, et posuit eum in monumento exciso, in quo nondum quisquam positus fuerat.
54 И дан беше петак, и субота освиташе.
Et dies erat parasceves, et sabbatum illucescebat.
55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
Subsecutæ autem mulieres, quæ cum eo venerant de Galilæa, viderunt monumentum, et quemadmodum positum erat corpus ejus.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.
Et revertentes paraverunt aromata, et unguenta: et sabbato quidem siluerunt secundum mandatum.
