Лука 23
1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
Vat lipitin mine fita, ida nin Yesu nbun Bilatus.
2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
I tunna nvuruzughe nliru, I woro, “Ti se unit ulele adin nanzu nmyin bite, a wantina anit uni in Kaisar ku ugandu, a din belu ame litine Kristiari, Ugo.”
3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
Bilatus tiringhe, a woro, “Fere Ugo na Yahudawa?” Yesu kawa ghe a woro, “Fere nbelle nani.”
4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
Bilatus woro na didya na prieste nin lipitin nanit. “Na nse unit ulele nin taanu ba.”
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
Amma ileo ubun nin sho nati, i woro, “Adin rusuzu anit, adin dursuzu anit nan nyan Yahudiya vat, ucizunun Galili uda duru kikane.”
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
Na Bilatus nlanza nani, a tirino sa unite kunan Galiliari.
7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
Na ayinno adi nmyin tigon Hirudus ari, a turung Yesu ku udu kitin Hirudus, ama litine wang wadin Urshalima nayiri ane.
8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
Na Hirudus in yene Yesu ku, ayi poo ghe, bara na dandauna nin su nworu a yeneghe. Ana lanza ubeleng me amini din piziru ayeneghe asu imon izikiki.
9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
Hirudus tirino Yesu ku uliru gbardang, amma na Yesu nkawa ghe imon ba.
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
Adidya na priest nin na nan ninyerte fita, nin tinana nayi nvuruzughe nliru.
11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
Hirudus nin nasoja me zognzo ghe, I kuru isu ghe liyong, inin shonghe imon icine, inin kurtuno Yesu ku udu kitin Bilatus.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
Hirudus nin Bilatus waso adondon nati lilone (amma iwa tu iyita anan nivira nati).
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
Bilatus tunna ayicila udya na priest, nin nagoo a ligozi nanite kiti kirum,
14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
a woro nani, “Ida nayi unit ulele nafo unit ulenge na adin cinu nin nait nanzang, yeneng, meng, nbun minere ntiroghe uliru, na nse ghe nin kulapi kitene nile imon na idi uvuruzughe mun ba.
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
Baba, sa ame Hirudus wang, a kurtunghe udak kiti bite, yenen, na asu imong imon ilenge na iduru nworu aku ba.
16 Дакле, да га избијем па да пустим.
Bara nani mma tighe aneo, nsunghe.”
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
Amma uwa so Bilatus ju gbas a nutun a Yahudawe ku kucin kurum kilari licin kubin idi.
18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
Vat mine jartiza kang, I woro, “Caan nin nit ulele, I nutun nari Barabas ku!”
19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
Barabas unitari wadi ulenge na iwa ceo ghe licin kitene kulapi nsali dortu nliru tigo kipine nin katwa likiri.
20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
Bilatus kuru asu nani uliru tutung, nin su nworu a sun Yesu ku.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
Ijaritiza I woro, “Na ikotinghe kuca, na ikotinghe kuca.”
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
A woro nani tutung untat, “Iyanghari, kuyapin kulapiari unit ulele nati? Na meng see ghe nin kulapi kongo na batin ushara nkul liti me ba. Bara nani, asa nkpizoghe mma sunghe.”
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
Amma ileo ubun njartiza kang, npiru nworu ikotinghe kucha. Tiwui mine ta Bilatus yinna.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
Bilatus yinna nani nin kuculu mine.
25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
A nutuno ulenge na inung tirino nworu inutun ule na ina ceo kilari licin kitene in fizu nay nanit a umolsu nanit. Amma ana nani Yesu ku nafo usu nibinai mine.
26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
Na inya ninghe, ikifo umong Simon unit Nkirawani, awa nuzun nan nya ntene, itina ghe kuca ndi kotunue, a dortu Yesu ku.
27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
Ligozi nanit gbardang, nin nawani ale na iwa di tiyomme wa din dortu ghe.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
A gbitirno kiti mine, Yesu woro, “Nishonon Urshalima, na iwa gilu meng ku ba, ama gilan atimine nin nono mine.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
Amma yenen, ayire din cinu na ima woru, 'Anan koliari awani are, nin naburi ale na ina maru ba, nin na yazin ale na amazina ba.'
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
Ima cizunu ubelu na kup, 'Dio nati bite,' a apara, 'Kiro nari.'
31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
Iwa su ile imone a kuce dutu kushiti, Iyaghari ma se ku wa malu kotu?”
32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
Iwa yiru among anit naba anan likara linanzang idi molu ligowe ninghe.
33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
Na iwa dak kiti kanga na idin yicu akankan nati, kitenere iwa kotunghe kucaa ligowe nin nanan likara linanzang, unit urum ncara uline a unan be ncara ngule me.
34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
Yesu woro, “Ucif, wesse nani alapi mine, bara na iyiru imon ile na idin sue ba.” I tunna idinja timo, I koso imon me.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
Anite yissina in yenju ghe a imung ago mina yita nsughe liyong, idin su, “Ana tucu among. Na atuca litine, andi amere Kristi Kutelle, unan feruwe.”
36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
Inung anan likum wang sughe liyong, ida kupo me, ina ghe nmyen migbalala,
37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
idin belu, “Andi fere uga na Yahudawe, tucu litife.”
38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
I wa su imong inyerte ibana kitene litine, “ULELERE UGO NA YAHUDAWA.”
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
Unit urum nan nya na nan likara linanzanghe na iwa kotunghe kuce, belinghe lifai, a woro, “Na fere Kristeba? Tucu litife umunu arik ku.”
40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
Ame unan be kawa, a kwada ghe a woro, “Na udin lanzu fiu Kutelle ba, bara na ushara fe di urume nin ghe?
41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
Kiti bite udi dert, arik din seru nduk katwa bitari. Na unit ulele na su imonmong inanzang ba.”
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
A kpinaku, a woro, “Yesu, lizino nin mi asa upira kipin tigo fe.”
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.
Yesu woroghe, “Kidegenere nbelin fi, uma yitu nin mi kipin tigo nighe.”
44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
Kube da susut nin nikoro kutocin, nsirti tursu kutyine vat uduru ikoro kutir
45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
na nkanang nwii nmala. Kusakala kutyi nlira jarta kyitik kitene utolu kadas.
46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
Yesu jarta nin liwui kang ayila, a woro “Ucif, nan nya nacara fere nnakpa ulai ning.” Na a belle nani, aku.
47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
Na udya na nan likum akalt likure in yene imon ile isu, azazina Kutelle, a woro, “Kidegenere, ulele unan katwa kacineari nadi.”
48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
Na vat ligozie na iwa dak ida ti iyizi nba nimon ile na isu yene imon ile na ise, ikpilla idin fo igiri.
49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
Vat na nan yiru me, nin na wani ale na ina dofin ghe unuzun Galili, yissina pit, idin yenju ni leli imone.
50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
Umong unit wa diku unan lissan Yusufu, nan nya na nan kpiluzu, unit ugegeme nin katwa kacine
51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
(na awa yinin nin kpiluzue nin lidu longo na isu ba), unit in Arimathiya, nkan kipin na Yahudawa, ulenge na awa di nca kipin tigoo Kutelle.
52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
Unit une do kitin Bilatus, tirino kidowon Yesu.
53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
A toltuno kinin, a jinkpilo nin malti ulau, adi nonko nan nya kissek na ina sarsu nan nya kutala, kikanga na isa nonko umong ku ba.
54 И дан беше петак, и субота освиташе.
Uwui nshiriari wadi, Assabath wa dak susut npiru.
55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
Awane na iwa dak nanghe unuzun Galili, dofino kidung, iyene kissekke iyene imusun nonkue kidowe non.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.
I kpilla, ida shirya nnuf kunya min tintu. Lirin Nasabbath ishino nafo ubellin duke.
