< Лука 22 >
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 И изишавши напоље плака горко.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
