Лука 22
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
Uganiya sa uidi imare uzatu yist wa e mamamu, uge sa atisa uidi uke terewa.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
Ana Dandang akatuma kasere nan anu nyetike wa bari tize wa inki wadi hu Yeso, abine wa kunna biyyau ba nabu.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
Unu uburu maribe a Yahuza Iskariyoti, uni inde anyimo anu kirau ina naware me.
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
Yahuza Mahaa ma bara tize nan Ana a dandang a tuma kasere nem na soja sa madu witi we Yeso.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
Iruba ya suniwe we hem wa nyame ikirfi.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
Abini me, mā nyari una be sa makem mawiti me ahira a weme man nu uganiya sa ni ori na zo ni.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
Roni uidi ubiredi uzati yist wā wu, sa gbas ini adi witi uhadaya ubizara bi idi uketerewa.
8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
Yeso ma tumi Bitrus nan Yahaya, magun we, “Hana kabarkani haru imare u idu keterewa, barki tirii”.
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
Wa iki me, “Abani unyara tiribe?”
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
Makabirka we, “Kunna ni, uganiya sa yaribe apin me, ure unu macira nitang nigmei madi kem shi, i tarsi me ahira sa maribe.
11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
Ibuki una kura me, “Unu urusa in raa anyimo udenge agyen, ahira sa idi re imare idi uketerewa wana hana akatuma kam?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
Indi bezi shi akura anazaa (gidan sama) age sa aciki una barka, ibarka abirko”.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
Wanno wa dusa waka kem kondi nyani imumbe sa mabukiwe, wanno wa barka imare uidi uketerewa.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
Uganiya sa uganiya wa wuu, ma cukuno nan na hana akatuma ka meme.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
Monno magunwe, “Izin nu kolimo uguna inre Imare u idi katarewa indi ku sii nirere.
16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
Abanna me magunan shi, inda kuri in re ini ba senke inki agminca ini anyimo a tigomo ta Sere”.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
Abini me Yeso maziki kusso me mabezi aburu arom, magu, “Ukabani i hari”.
18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
Abanna me inbo shi, inda kuri insii gmei mu inabi mage ba, senki inki tigomo ta sere taze”.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
Monno maziki Uborodi ma bezi iriba irom, mapusi ma nyinzi we, unu guna, “Igeme nipum num nini sanya barki shi. Wuzani anime barki iringize in mi.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
Makuri mazi 'ki' kusso adumo itanu unuguna, “Kusso ku geme u inko u tize tini anyimo amaye mam, mage sa a kpokan barki shi.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
Abanna me, zikani seke, de be sa witom mazi nigo nan mi utebut.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
Abanna vana madusa tabbas, kasi imum be sa izi, abanna kash unu gino me sa memanani madi witom.
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
Wanno watubi ugizo acce awe me, aveni anyimo arume sa wadi wuzi igino imume.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
Wanno wa tubi matara acce ce awene unu guna aveni madi cukuno udang.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
Magun we, “Agomo wabezi tigomo ahira anu awome, ande sa wazin in tigomo ahira aweme a gusan we ana tigomo nan nu gancan.
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
Abanna me kati icukuno shi anime. Unu guna, ceki de sa mateki shi unu ira anyimo ashime ma cukuno mamoni unu u cingilin. Ceki de be sa mazi me mani a kunna me makuri cukuno una katuma.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
Abanna avani mateki unu ira, unu gesa ma cukuno utebul, unuge sa mā cukuno utebul, nyani de sa mazin inkatuma? Azo de sa ma cukuno tebul? Vat anime nizi gusi una kaduma a tii ashi me.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
Abanna she wani sa izi nigo nan mi anyimo atina sasas.
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
Manya shi tigomo, kasi acco ume sa manyam timogomo.
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
Barki ire ikuri isi utebul uti gomo tom. Idi cukuno ama kpanku I buitize tini kobbo a ti kura tini kirau in ti tini re tanu Israi'la.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
Siman, Siman, hira memeru, kati unu buru igino makem un ahira awe me barki azikawe kasi alkama.
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
Abanna me ma wuna we be ringara kati kadundare ka we me ka rizi. Udi ku e in na dumo, uwu anu henu uwewe iruba i huū.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
Bitrus ma magun me, “Ugomo-Asere, in ciki lak indusa nigo nan hu uhana udenge unu re-re nan nu hana iwono.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
Yeso makabirka me, “In boowe Bitrus, udi wu matara mu rusa um kataru abigoro bida Sarki urono.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
Uganiya Yeso magunwe, “Uganiya sa matumi shi Sarki mabadau, nyani uburga, nyani agbatak nyani ya diri ire imum? Wa kabirka me, “Babu”.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
Ma kuri magun we, “Abanna ana me, vat de sa zini nu badau a ma ziki, nan nu burga. Desa mazo me unu vira ujoko ma zizi u dibi umeme ama kpi u inde.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
Abanna me ingusa shi, imum be sa a nyetike ani ce num gbas ini igminca. “A batta i inde anyimo me i hankirka u inko utize tini. Abanna imum be sa abuka ini anice num ya gminca”.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
Wanno magu, Ugomo-Asere, Ira! Tivira tire tiyenne, “Monno magun we, “Ta bari”.
39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
Sa wa mara ure imare uwunjoro, Yeso madusa, gusi uwuza sama wuza, uhana anipo nuzaiton, hana katuma ka meme wadusa wa tarsi me.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
Uganiya sa wa biki, magun we, “Wunan biringara barki kati iribe a nyimo umasa”.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
Ma sesirke nan we kasi umansa unipo, matunguno mawu biringira.
42 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
Magusi, Aco, inki wa hem, zika kusso ku geme anice num, sa azi azo animani in nyara ba abanna me ceki vat imum be sa unyara icukuno anime.
43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
Vana ukadura kasere monno ma suri azessere ma Ee ahira ameme, ma nyinzi me tize.
44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
Marau anyimo uzito kang, monno inki iruba inbiringara, matum masuzi anipum ni meme kasi agoro a maye.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
Uganiya sa ma suri ahira abiringara bi meme monno ma Ee ahira aha aka dura ka meme, makem wazin im moro barki aburu abit awe me,
46 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
Monno ma iki we, Nyanini ya wuna izin immoro? Hirani iwu biringirang barki kati iribe anyimo umansa”.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
Uganiya sa maraa anyimo atize, abini me, ni ori na nu ni Ee, nigo nan Yahuza, Uye anyimo ukiran ina naware me, marani aje aweme. Monno ma Ee ahira a Yeso barki ma gbindirko me,
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
Abanna me Yeso magun me, “Yahuza, unu gbindirko uni udi witi vana unu?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
Uganiya sa anuge sa keti Yeso wa iri imum be ara anyimo me, wagu, “Ugomo-Asere, tikoriko in ka sangali me?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
Uye monno makoriko ure ure-ure unu udang ukatuma ka sere utoi, madusa ma yori me utoi utari tina-re.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
Yeso magu, “Ya bari anime”, Monno madari utoi me, madusa huma in me.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
Yeso magun ina na dandang akatuma ka sere, nan anu utonzino anatukum udange utize ta sere, nan nan nanu an desa wazin ini shina nan me, “Ya suro kasi idi meki ukari, in ma Sangali nan ti bina?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
Uganiya sa māzi nigo nan shi anyimo at denge ti tize tasere, daki, yamekin mi ba. Abanna uganiya shi ushi me wazige me, nan nikara ni manu.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
Madusa meki me, wanno wadasan me, wa Em me anyimo akura ana katuna ka dandang. Abanna me Bitrus mazinu tarsa ume pit.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
Sa ma hure ura anyimo atii akura sa wa cukuno nigome, Bitrus ma cukuno atii awe me. Ure uca ure-re ma iri me ma ciki amasaa mura, monno.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
Abini me ure uca ukatuma ma iri me a masaa mu wura, ma inki me aje magu, unu geme mazin na me”,
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
Bitrus monno māwu matara, unu gusa, “uca, in rusa me ba.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
A kure kuganiya cingilin ure unu ma iri me, monno magu, hume uye mani anyimo aweme, “Abanna Bitrus magu “Unu ugino, azo im mani ba.”
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
Uhana uzumo a inde, uru unu ma inki iruba unu gusa ana, “Kadura unu geme mazi nigo nan me, barki me vana anu Galili mani.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
Abanna Bitrus magu, “Unume, in tam imum sa uzi nu boo me, Abini me, sama raa anyimo atize bigoro bi dusa birino.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
Ugamirka wazigino, abinime Ugomo-Asere maguri aje nan Bitrus. Abini me Bitrus ma ringi ni gburang ni Ugomo-Sere, uganiya sa magun me, udi wuzi matara murasa um kataru bigoro bidi ku runo.
62 И изишавши напоље плака горко.
Sama suro a mataraa, Bitrus ma meki asso kang.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
Abini anume sa wa kurso Yeso wa wuzi me ni bassa wa kuri wa cabi me.
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
Sa wa hupo me aje, wa iki me, unu guna, “Rusa ire Imumu! Aveni ma vavvi we?”
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
Wa bui me tire tize tizenze tu cara azezsere ayeso.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
Sa ahira asana, Abinime ananu wa cukuno ahira inde, ana adandang akatu kasere nan anu nyetike. Abini me wa han me ahira ana katuma kami kobbo.
67 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
Wa gu, “Bukan duru, inki homani Ugomo-Asere”, Abanna me magun we, “Inki mabuka shi, ida hem shi ba.
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
In ma iko shi, ida gamirkan min ba.
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
Abanna uganiya uni cingilin wade, vana unubu madi cukuno atari tinare tinikara na Asere.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
“Wagun me” A se hu vana Asere mani?” Yeso magun we, “Ani mani ya buka, im mani”.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Wagu, “Nyanini ti nyara ti kunna? Abanna ta kunna in ti toi tiru me anyo ameme.
