Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
Sa ure uwui wa eh, Yeso mazin nu bezizi anu tize ta Asere adange ubi ringara, anu adangdang nan nanu nyettike nan na nanu.
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
Wa buu tize, wa gumme, “Bukan duru, nikara nu wuze uti mum tigeme ta surowe abani? nani aveni ma nyawe nige nikarame”.
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
Ma kabirkawe magu, “Me ma indi ikishi, bukanime.
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
Abanga ubaptisma u Yuhana, wa suri aseseri ani nan ahira anu ani?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Wa rusi inna ce awe, wagusi, “Inka taguna, wa suri asesere ani, madi gu, ani nyanini ya wuna daya hem in me ba?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
Inka taguna ahira anu, anume vat wadi tizin duru in na poo, barki sa we wamu zika Yuhana una kadura ka Asere mani.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
Ba wakabirka wagu me we wada rusame a hirame sa ya surini ba.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Yeso magunwe, “Mima inda bukamshi a hirame sa ni kara nu wuza uti mum tigeme na suri mini ba”.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
Ma buki anume tire tize tukama, “Uye ma biri unuu, ma nya ana vara u intame, ma dusa amare manyanga maka dadankino.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
Uganiya u eze sa indi tumi una katuma kam a hira ana vara me, barti wa nyame imumme sa wa oro uruume, ana uruu waka tirame wa gidime in tari ti hura.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
Ma kuri ma tumi ure unu benki ume katuma, wa kuri wa tirime, wa wume ma cukuno imum imu i, wa gimdime in tari ti hura.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
Ma kuri ma tumi unu taru wa kunnome iwono, wa vingi me a matara.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
Anime unu uruu magu, 'Indi wu aneni? indi tumi vana uyoo um. Ba wuya wa kunna me',
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
Sa ana vara me wa irame, wa barka tize ache awe, wugu, 'Usanme mazikuno uru'.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
Wa vete mani anatara wa hume. Nyanini unu uruu madi ki gunan we?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
Madi eh ma cari anu varsa uruu me, madi nya aye uruu me”. Uganiya me sa wa kunna anime, wa gu,”Kati Asere a hem!”.
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
Anime, Yeso ma riki we aje, magu, “Nyanini ya ziginome sa a nyettike: 'Ni poo me sa anu bara uti denge wa nyarime nini nibura nu pingaru udenge'?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Debe sa ma rizo ani poo niginome madi pusa magitum magitum. debe sa na rizo ame, nidi nanzi,”
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
Barki anime, anu nyettike me nan nanu a dandang me wa nyari wa tarime tari uganiya me, we wa rusi tize tukama sa ma bu barki wewani. Agi we wa kunna bi yau ba nume.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
Innu hira ume seeke wa tuburko anu ani hunzi sa wa wuzi kasi wazi lau bati wa kem ure u sizikime a tize tumeme, bati wa tuburko me a tari tanu yorso utize a dandang ugomna.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
Wa iki me, wagu, “Unu bezizi, tirusa uka ubuki ubazizi memerum, daki uya ma bari ma gamirka we ba, senke hu u bezizi umum ihuma una wa Aser.
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
Ya wuna memerum ti bisi ugandu ahira a kaisar, nani babu?”
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
Senke Yeso ma rusi ugamara uweme, ma gun we,
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
“Bezini mi ikirfi me, muhenu ma veni mura a ini?” wagu, “Mu kaisar muni”.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
Ma gun we, barki anime “Nyani kaisar umumbe sa izi ime, a i nyani Ugomo Asere igebe sa izi ume”.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
Wada wa kem ure usizikime inni mum sa ma buki we ba anyumo anu u ira ukabirka umeme wa wu tik.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
Sa are Asadsukiyawa wa eh me, ande sa wa gusa usuro icau uzoni,
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
Wa ikime wagu, “Unu bezizi, Musa ma nyettiken duru agi inka uhenu unu ma wono, ama zin innu nee, sarki vana, mada ke ma ziki unee u henume in marizi ma yoo uhenu me vana.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
Azin are ahana usunare u tubame ma wuzi anya, ma wi sarki vana,
30 И узе други жену, и он умре без деце;
Nannu nu kure me amme.
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
Anu taru me ma ziki uneme, anime cangi unu sunare me madu ma wi sarki a hana.
32 А после свих умре и жена.
A ciki ati yei me uneme ma wi cangi.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
Rono usuro icau me madi cukuno une wa veni? inji ma wuzi anya nan we usunareme vat”.
Yeso ma gun we, “Ahana une ugeme waka wa wuzi a nya ak nya aye a wuzi a nya nan we. (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
Senke ande sa a hiri we kasi anu a lau ati wee tiginome wadi kabi u hira u mu cau barki sa wada ke wa wuza a nya ba na ni a nyawe inna nya. (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
Wada ke wa kinki uwono ba, barki sa wazi rep nan cukuno a hana u suso amu cau.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
Barki mu kizi mu suru, musa ma bezi cangi, ahira a babga ani jaa, abinime ma titi Asere a Ibrahim nan na Asere a Ishaku nan na Asere a Yakubu.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
Ana daki me Asere a mukizi aniba ingi me Asere anu a huma ani, barki sa vat a ciki amemani”.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
Aye anu nyettike me wa kabirka, “Unu bezizi, wa kabirka memerum”
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
Anime wada wa kuri wa iki me imum ba.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
Yeso ma gun we, “Aneni wa gusa agi kristi vana u Dauda mani?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
Senke Dauda me niche numeme magu anyumo ani tabi ni zabura, Asere magu a Asere am, 'cukuno a tari ti nare tum,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
Mi indi wu we u patili anu a buri intibuna'.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
Dawuda sa mytiti kristi “Asere adi wu areni ma cukuno vana u Dawuda?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
A anu in nu kunna vat magu in almariyai ameme,
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
Hirani anu nyettike merum, we wa ka wa nyari wa haki aseseri ati tizimti jojoko, wa hem inni isi a nyumo ati kasuwa, nan na hira ati cukum ta nu adandang a ma sinagog, nan ahira agomo ugani usanna.
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Wa ka wa zazani akoro ati kura tiweme, barki iwetere wa ka tunguno iringara jojoko. Anu kasi weme wadi kem uhuna udandang”.
