Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
And it came to pass, on one of the days, as he was teaching the people in the temple, and preaching the gospel, there came upon him the chief priests and the scribes with the elders;
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
and they spake, saying unto him, Tell us: By what authority doest thou these things? or who is he that gave thee this authority?
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
And he answered and said unto them, I also will ask you a question; and tell me:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
The baptism of John, was it from heaven, or from men?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why did ye not believe him?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
But if we shall say, From men; all the people will stone us: for they be persuaded that John was a prophet.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
And they answered, that they knew not whence [it was].
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
And Jesus said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
And he began to speak unto the people this parable: A man planted a vineyard, and let it out to husbandmen, and went into another country for a long time.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
And at the season he sent unto the husbandmen a servant, that they should give him of the fruit of the vineyard: but the husbandmen beat him, and sent him away empty.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
And he sent yet another servant: and him also they beat, and handled him shamefully, and sent him away empty.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
And he sent yet a third: and him also they wounded, and cast him forth.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
And the lord of the vineyard said, What shall I do? I will send my beloved son: it may be they will reverence him.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
But when the husbandmen saw him, they reasoned one with another, saying, This is the heir: let us kill him, that the inheritance may be ours.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
And they cast him forth out of the vineyard, and killed him. What therefore will the lord of the vineyard do unto them?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
He will come and destroy these husbandmen, and will give the vineyard unto others. And when they heard it, they said, God forbid.
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
But he looked upon them, and said, What then is this that is written, The stone which the builders rejected, The same was made the head of the corner?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Every one that falleth on that stone shall be broken to pieces; but on whomsoever it shall fall, it will scatter him as dust.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
And the scribes and the chief priests sought to lay hands on him in that very hour; and they feared the people: for they perceived that he spake this parable against them.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
And they watched him, and sent forth spies, which feigned themselves to be righteous, that they might take hold of his speech, so as to deliver him up to the rule and to the authority of the governor.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
And they asked him, saying, Master, we know that thou sayest and teachest rightly, and acceptest not the person [of any], but of a truth teachest the way of God:
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
Is it lawful for us to give tribute unto Caesar, or not?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
But he perceived their craftiness, and said unto them,
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
Shew me a penny. Whose image and superscription hath it? And they said, Caesar’s.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
And he said unto them, Then render unto Caesar the things that are Caesar’s, and unto God the things that are God’s.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
And they were not able to take hold of the saying before the people: and they marveled at his answer, and held their peace.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
And there came to him certain of the Sadducees, they which say that there is no resurrection; and they asked him,
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
saying, Master, Moses wrote unto us, that if a man’s brother die, having a wife, and he be childless, his brother should take the wife, and raise up seed unto his brother.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
There were therefore seven brethren: and the first took a wife, and died childless;
30 И узе други жену, и он умре без деце;
and the second;
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
and the third took her; and likewise the seven also left no children, and died.
32 А после свих умре и жена.
Afterward the woman also died.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
In the resurrection therefore whose wife of them shall she be? for the seven had her to wife.
And Jesus said unto them, The sons of this world marry, and are given in marriage: (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
but they that are accounted worthy to attain to that world, and the resurrection from the dead, neither marry, nor are given in marriage: (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
for neither can they die any more: for they are equal unto the angels; and are sons of God, being sons of the resurrection.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
But that the dead are raised, even Moses shewed, in [the place concerning] the Bush, when he calleth the Lord the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
Now he is not the God of the dead, but of the living: for all live unto him.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
And certain of the scribes answering said, Master, thou hast well said.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
For they durst not any more ask him any question.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
And he said unto them, How say they that the Christ is David’s son?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
For David himself saith in the book of Psalms, The Lord said unto my Lord, Sit thou on my right hand,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
Till I make thine enemies the footstool of thy feet.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
David therefore calleth him Lord, and how is he his son?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
And in the hearing of all the people he said unto his disciples,
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
Beware of the scribes, which desire to walk in long robes, and love salutations in the marketplaces, and chief seats in the synagogues, and chief places at feasts;
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
which devour widows’ houses, and for a pretence make long prayers: these shall receive greater condemnation.
