Лука 2
1 У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
Majuwa galii, Kaisari Agustinu mfalumi gwa Rumi kabweriti kulagalira, wantu woseri wa Iushi loseri la Rumi wawalangwi.
2 Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
Kuwawalanga aku ndo kuweriti kwa kwanja shipindi Kureniu pakaweriti mkulu gwa mukowa gwa Siriya.
3 И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
Su kila muntu kagenditi kulembwa litawu lyakuwi muisi mwakuwi.
4 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
Viraa Yosefu kaweriti na mwanja gwa kulawa Nazareti mumkowa gwa Galilaya, kagenditi muisi ya Betirehemu mumkowa gwa Yudeya pakayiwukiti Dawudi. Yosefu kagenditi kulii toziya kalawiti mushiyuwuku sha Dawudi.
5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
Kagenditi kulii wakalembwi pamuhera na Mariya muheta gwakuwi, yakaweriti na yinda.
6 И кад онамо беху, дође време да она роди.
Pawaweriti kulii Betirehemu, shipindi sha Mariya sha kwiwura mwana shisokiti.
7 И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
Kamwiwula mwana gwakuwi gwa kwanja mpalu, kamgubikila nguwu na wamgonjeka muliboma lya wang'ombi, toziya womberi wapatiti ndiri pakugonja kunumba ya wahenga.
8 И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
Kuweriti na walolera wa mifugu, yawaweriti kuntundu pashiru wankulolera mifugu yawu.
9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
Ntumintumi gwa kumpindi gwa Mtuwa kawalawariti walolera wa mifugu na ukwisa wa Mtuwa guwalangaziya. Womberi watiliti nentu,
10 И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
kumbiti ntumintumi gwa kumpindi kawagambira, “Namtira! Neni nuwajegerani shisoweru shiwagira, shisoweru ashi hashiwajegeli wantu woseri wanemeleri nentu.
11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
Leru muisi ya Mfalumi Dawudi kiwuka Mlopoziya gwenu. Mweni ayu ndo Kristu Mtuwa!
12 И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
Ayi haliweri lilangaliru kwa mwenga, pamusoka kala palii hamumwoni nonu wamgubikira vinguwu vya shiwana wamgonjeka muliboma la wang'ombi.”
13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
Palaa palii wantumintumi wamonga wa kumpindi wavuwa nentu, waliwoniti pamuhera wamkwisiti Mlungu, pawalonga,
14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
“Ukwisa uweri kwa Mlungu kumpindi nentu, na ponga iweri pasipanu kwa wantu yawamfira Mlungu!”
15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
Wantumintumi wa kumpindi pawawukiti kala kuwuya kumpindi kwa Mlungu, walolera wa mifugu wanja kuligambira weni, “Vinu su tugendeni Betirehemu na kulola shintu shashitendikiti, shakatugambiriti Mtuwa.”
16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
Su wawuka wagenda kanongola, pawasokiti palii wawawona Mariya na Yosefu na nonu ulii wamgonjeka muliboma la wang'ombi.
17 А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
Walolera wa mifugu pawamwoniti kala nonu ulii, su wanja kutakula ntambu yawapikaniriti kulawa kwa ntumintumi gwa kumpindi kuusu nonu ayu.
18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
Muntu yoseri yakapikaniriti hangu kashyeniti visoweru vyawatakuliti walolera wa mifugu.
19 А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
Mariya kavituliti vintu vyoseri avi mumoyu mwakuwi na kavihola mana yakuwi.
20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
Walolera wa mifugu wawuyiti pawayimba kwa kumkwisa Mlungu ntambu yawapikaniriti na yawawoniti, iwera ntambu iraa ilii yawapikaniriti kulawa kwa ntumintumi gwa kumpindi.
21 И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
Palisokiti lishaka lya nani, shipindi sha kumwingiziya mwana jandu, wampananiti litawu Yesu, litawu lyeni ali ntumintumi gwa kumpindi kamupananiti kala Mariya pakaweriti ndiri na yinda.
22 И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
Pashisokiti shipindi sha msambu gwa kupungwa kwawu Mariya na Yosefu hangu ndo ifiriwitwi mumalagaliru ga Musa, wamtola mwana wagenda nayu Yerusalemu wamtulili Mtuwa,
23 (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу; )
ntambu yayilembitwi mumalagaliru ga Mtuwa, “Kila mwana gwa kwanja mpalu kafiruwa kutulwa kaweri mnanagala kwa Mtuwa.”
24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
Viraa virii wagenditi su walaviyi tambiku ya wankunda wawili ama wana wawili wa teteli, ntambu yayifiruwitwi mulilagaliru ga Mtuwa.
25 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
Shipindi shiraa shilii kuweriti na muntu yumu yawamshema Simoni yakalikaliti Yerusalemu. Kaweriti muntu kaherepa, muntu yakamfiriziya Mlungu na kaweriti kankulolera kulopoziwa kwa wantu wa Israeli. Rohu Mnanagala kaweriti pamuhera na yomberi,
26 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
na Rohu Mnanagala kamgambiriti kala Simiyoni kulonga hapeni kahowi mpaka kamwoni Kristu yakasyagulitwi na Mtuwa.
27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
Su Rohu Mnangala kamlonguziyiti Simiyoni kwingira Mnumba nkulu ya Mlungu. Na palii mawu na tati gwa Yesu wamjegiti Yesu Mnumba nkulu ya Mlungu wamtenderi ntambu yayifiruwitwi mulilagaliru,
28 И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
Simiyoni kamwanka mwana mumawoku mwakuwi na kamkwisa Mlungu pakalonga,
29 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
“Vinu Mtuwa guweza kumlekeziya ntumintumi gwaku kagendi kwa ponga, toziya gugatimiza galii gagulagaliriti.
30 Јер видеше очи моје спасење Твоје,
Masu gangu gawona ulopoziya waku,
31 Које си уготовио пред лицем свих народа,
wawutandiritwi palongolu pa wantu woseri.
32 Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
Ulangala hawuwalangaziyi njira wantu wawawera ndiri Wayawudi na hawujegi ukwisa kwa wantu waku Israeli.”
33 И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
Tati na mawu gwa mwana walikangashiti nentu ntambu yakatakuliti Simiyoni kuusu mwana gwawu.
34 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
Simoni kawatekelera, kamgambira Mariya mawu gwa Yesu, “Mwana ayu kasyagulitwi na Mlungu toziya ya kwagamira na kulopoziwa kwa wantu wavuwa Muisraeli. Nayomberi hakaweri lilangaliru kulawa kwa Mlungu kumbiti wantu wavuwa hawamtakuli vidoda,
35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
na virii vyawalihola wantu mumyoyu mwawu ndo havimaniki. Na gwenga Mariya utama hawuweri gambira mgoha gwagusongoka, haguwusomi moyu gwaku.”
36 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
Palii kuweriti na mdala mbuyi gwa Mlungu, litawu lyakuwi Ana, mwana gwa Fanueli gwa likabila la Asheri.
37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
Shakapanu kasigaliti mkenja mpaka shipindi pakiwiti mgogolu gwa vinja malongu matatu na msheshi. Shipindi shoseri ashi kalikaliti Munumba nkulu ya Mlungu pakaleka kuliya na pakamluwa Mlungu pashiru na paliwala.
38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
Shipindi shila shilii, Ana kiziti na kulonga mayagashii Mlungu na katakuliti visoweru vya mwana kwa wantu woseri wawaweriti wankumuhepera Mlungu kwa kukombolwa kwa Yerusalemu.
39 И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
Maliya na Yosefu pawatenditi kala vyoseri ntambu yanfiruwitwi mulilagaliru ga Mtuwa, su wawuyiti ukaya kwawu Nazareti muisi ya Galilaya.
40 А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
Mwana kakula kawera na makakala, su kawera na luhala na Mlungu kamtekelera.
41 И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
Kila mvinja mawu na tati gwa Yesu wagendaga Yerusalemu mumsambu gwa Pasaka.
42 И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
Yesu pakaweriti na vinja lilongu na miwili, wagenditi nayu mumsambu ntambu yayiweriti shitiba.
43 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
Paguperiti kala msambu gwa Pasaka, wanjiti mwanja gwa kuwuya ukaya, kumbiti Yesu kasigaliti kulaa Kuyerusalemu pota mawu na tati gwakuwi kuvimana.
44 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
Womberi wavimana Yesu kapamuhera na wantu wa mwanja, wagendagenda lishaka lyoseri, shakapanu wanja kumsakula mwa walongu na waganja wawu.
45 И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
Wamwona ndiri, su wawuyiti Yerusalemu pawamsakula.
46 И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
Lishaka lya tatu wamwoniti Mnumba nkulu ya Mlungu, kalikaliti pamuhera na wafunda wa Mayawudi, kaweriti pakawapikinira na kuwakosiya.
47 И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
Woseri pawampikaniriti vyakatakula, waweriti wankulikangasha ntambu yakeniti mahala na ntambu yakankuliti kwa luhala.
48 И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
Mawu na tati gwakuwi pawamwoniti washeniti. Maliya, mawu gwakuwi, kamkosiya, “Mwana gwenga, ashi gututenda ntambu ayi? Neni na tati gwaku tuweriti twankulishera patukusakula.”
49 И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
Yesu kawankula, “Ntambu gaa mwankunsakula? Muvimana ndiri handa nfiruwa nulikali mnumba mwa Tati gwangu?”
50 И они не разумеше речи што им рече.
Kumbiti tati na mawu gwakuwi wavimana ndiri vyakawankuliti.
51 И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
Yesu pakawuyiti pamuhera na mawu na tati gwakuwi Kunazareti, kendereyiti kuwajimira. Mawu gwakuwi kendeleyiti kulihola mmoyu mwakuwi.
52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Yesu kendereyiti kukula munshimba pamuhera na luhala na kumfiliziya Mlungu pamuhera na wantu.
