Лука 19
1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
Yesu pera a wa nin din cinu nanyan Jeriko.
2 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
Umong unit wa duku lisa me Zakka. A mere udiya nanang sesun gandu a wa di nin nikurfung kang.
3 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
A wade nin su ayene sa ghari Yesu, bara ligozi nanit na ayinno ba, bara na a wadi kaff.
4 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
A kata mbun na nite nin cum adi ghana kuca kuppul anan yeneghe, bara na Yesu wa cinu ukatun loli libau we.
5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
Na Yesu ndaa kitene, a fya iyizi a woroghe, “Zakke, tolo mas, bara kitomone nmadu ngafe.”
6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
A taa mas, a tolo anin sereghe nin nayi aboo.
7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
Na anit vat nyene nani, I tunnan ngbondilu, I din duu, “A doo kilarin nlenge na adi nim kulapi.”
8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
Zakka yisina a woron Cikilare, “Yene, Cikilare, kuger intamani nighe in ma ni anan diru na kara, sa ina seru umong imong imon in ma kpillu inighe tinas na ina seru.”
9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
Yesu woroghe, “Kitimone utucun daa kilari kane, bara na ane wang donon Ibrahim mari.
10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
Bara na Gono nit na dak ada piziru a tucu anit alenge na I wulu.”
11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
Na I lanza ile imone, a leo ubun ntirwe a benle nani nin nanan tigoldon, barana a wa dak susut nin Urshalima, inung nin ceo nibinae sa kilari tigoo Kutelle ba sa ku bere.
12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
A woro nani, “Umong unit wa su ucin udu kipin ki piit anan di seru kilari tigoo me anin nya usa.
13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
A yicila acin me likure, a naa nani amoi likure, a woro nani, 'Can kpilizan a cara mun udu kubin sa nighe.'
14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
Bara nani anan kipen me nari ame I too among a didya udu kiti me, I belinghe, 'Na ti ma yinnu unit ulele su tigo nati bite na.'
15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
Uso kubi ko na a saa, unuzun seru kilari tigo we, a woro I yicila acin me vat na awa ninani ikurfunghe bara a yinin imashinari I see kitine nikurfunghe bara ukpilizu nacara.
16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
Unan burne da ubun me, a woro, 'Cikilari, ikurfungfe mmara amoi likure tutung.'
17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
Cikilare woroghe, injaa, 'Gajiya nin katwa, kucin kucine. Bara na una su uyinu-sa-uyenu nanya nimon icing, uba se kutet likara nigberi likure.'
18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
Unan mba me da, a woro, 'Ikurfung fe, Cikilari, na maru amoi ataun.'
19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
Cikilare woroghe, 'Yenje nigbiri nitaun.'
20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
Umong kuru adaa a woro, 'Cikilari, ikurfung fe ile na in wa ceo inin gegeme nany nimoon,
21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
bara na imwa lanza fiu fe, bara na fe dinin kibinai kinanzang. Asu uyira kikanga na uceo ku ba, ukowo ile imon na una bilisu ba.'
22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
Cikilare woroghe, 'Bara ti gbulang imliru fe nma wucufi mun, fe kucin kibinai ki sirne. Uyiru meng unan kibinai kisine ari, in din pilu imon ile na in ceo ba, nin kezu ni mon ile na mbilsa ba.
23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
Iyarin taa na una ceo ikurfung ninghe kikaa na idin cisu ku ba, bara inwa sa imba di seru inin nin nimon kitene?'
24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
Cikilare woro nalenge na iyisin kupoo we, 'Seren ikurfung, ile na idi kiti me ini ule na di nin likure.'
25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
I woroghe, 'Cikilari, a di nin namoi likure.'
26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
'Inbeling minu, vat ule na adi mun Iba kpinghe ku, bara nani ule na asalin mun, I lele na adimun wang ima bulu.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
Bara nani ale na ina nari na iwa din nin su meng su tigoo kitene mine ba, daan nin ghinu ida molsu nani mbun nighe.'”
28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
Na a benle nani ile imoone, a tuna ncin me, cindu Urshalima.
29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
Uso na ada kupoon Baitfaji nin Bethany, litala loo na idin yicu Uzaitun, a too nono katwa me naba,
30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
a woro nani, “Can nanya kagbirin mbune I wadin pire, Ima yenu kagono kajaki kanga na isa ghana ku ba, bunkun kanin ida niyi.
31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
Wase umong ntirin minu, 'I yarin taa idin bunku kanin?' I belinghe, 'Cikilari di nin su kanin.'”
32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
Ale na I wa tuu nani doo idi se kijakye nafo na Yesu mbele nani.
33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
Na I wadin bukwe, unan kanin woro nani, “I warin ta I din burku kijakye?”
34 А они рекоше: Оно Господу треба.
I woro, “Cikilare de nin nsukanim.”
35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
I da nin kanin kitin Yesu, I tiza alituk mene kitene kaning, min tarda Yesu ku kitene kaning.
36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
Na aghana, I tiza alituk mene kitene libauwe.
37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
Na a wa dak susut kikaa na litalan Zaitun ntula ku, vat nono katwa me cizina ulanzun mang I kifo uruu Kutelle nin ti wui ti kang nin nitwa ni didya naa na iyenje,
38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
I din belu, “Ubab mariari ugo ule na adaa nanya lisan Cif! Ayiasheu nanya kitene kani, nin ruu kitene ki piit!”
39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
Among afarsayawa na i wadi nanya ligozene woroghe, “Ku mallami kpada nono katwa fe.”
40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
Yesu kawa a woro nani, “Inbelen minu, alele nwa ti tik, atala alele ba kawu.”
41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
Na Yesu nda kupoo kagbire, a tultino nmizin bara kagbire,
42 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
a benle, “Mkuru fo iyiru nanya liri lole, anun wang, imon ile na ida minu nin nayi aboo! Bara nani iyeshe imon nizi mine.
43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
Bara ayire ma dak nati mine, na anan sali nsu mine ma kye udanga I kilin vat nasare iparda minu.
44 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
I ma kezu minu utulu kutiin nin nono minue, na ima sunu nlon litala kitene nlon ba, bara na amun wa yinnin ba na Kutelle wa ceu ayi nworu atucu minu.”
45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
Yesu pira nanya kutii nlira a cizina ukuu nale na iwa din lesu nimoon,
46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
a din belu nani, “Ina yertin, 'Kilari ninghe ba so kilarin nlira,' bara nani anung ani nkpiliya kinin kiso kuwu na kiri.”
47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
Bara nani Yesu wadin dursuzu nanit nanya kutii nlira, anan yenji kutii nlire nin nanan niyert umunu adidya na nite vat wadi sin su imolughe,
48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
bara nani na I see libau nsunani ba, nara na anite vat wadin lanzughe.
