Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
