< Лука 18 >
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Hij zeide hun nog een gelijkenis over de noodzakelijkheid, om altijd te bidden, en nooit de moed te verliezen.
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Hij sprak: In zekere stad was een rechter, die God niet vreesde, en zich aan de mensen niet stoorde.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Ook was er een weduwe in die stad, die naar hem toe ging, en sprak: Verschaf me recht tegenover mijn tegenpartij.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Een tijd lang wilde hij niet. Maar later zei hij bij zichzelf: Ofschoon ik God niet vrees en me aan de mensen niet stoor,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
zal ik toch die weduwe maar recht doen, omdat ze mij lastig valt, en anders me eindeloos komt vervelen.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
En de Heer sprak: Hoort wat de onrechtvaardige rechter zegt.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
En zou God dan aan zijn uitverkorenen geen recht doen, die dag en nacht tot Hem roepen? Of zou Hij ze lang laten wachten?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Ik zeg u: Hij zal hun recht doen met spoed. Maar zal de Mensenzoon bij zijn komst wel geloof op aarde vinden?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Nog sprak Hij deze gelijkenis tegen hen, die van eigen gerechtigheid overtuigd zijn, en anderen verachten.
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Twee mensen gingen op naar de tempel, om er te bidden: de één was een farizeër, de ander een tollenaar.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
De farizeër stond recht overeind, en bad bij zichzelf: O God, ik dank U, dat ik niet ben als de andere mensen: rovers, onrechtvaardigen, echtbrekers, of ook als die tollenaar ginds.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Ik vast tweemaal per week, en geef tienden van al wat ik bezit.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Maar de tollenaar bleef op een afstand, en durfde zelfs zijn ogen niet ten hemel heffen; hij sloeg zich op de borst, en sprak: O God, wees mij, zondaar, genadig.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Ik zeg u: Deze ging gerechtvaardigd naar huis, in plaats van den andere. Want wie zich verheft zal vernederd, en wie zich vernedert, zal verheven worden.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Men bracht zelfs de kinderen naar Hem toe, opdat Hij ze aanraken zou. Toen de leerlingen dit zagen, wezen ze hen af.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Maar Jesus riep ze naar Zich toe, en sprak: Laat de kinderen bij Mij komen, en houdt ze niet tegen. Want het koninkrijk Gods is voor hen, die zijn zoals zij.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
Voorwaar, Ik zeg u: Wie het koninkrijk Gods niet aanneemt als een kind, zal er niet ingaan.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios )
Een heel voornaam man ondervroeg Hem, en sprak: Goede Meester, wat moet ik doen, om het eeuwige leven te verkrijgen? (aiōnios )
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Jesus zeide hem: Waarom noemt ge Mij goed? Niemand is goed, dan God alleen.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Ge kent de geboden: "Gij zult geen overspel doen; gij zult niet doodslaan; gij zult niet stelen; gij zult geen valse getuigenis geven; eer uw vader en moeder".
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Hij antwoordde: Dit alles heb ik onderhouden reeds van mijn jeugd af
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Toen Jesus dit hoorde, zeide Hij hem: Eén ding ontbreekt u nog; verkoop wat ge bezit, geef het aan de armen, en ge zult een schat in de hemel bezitten. Kom dan, en volg Mij.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
Maar toen hij dit hoorde, werd hij bedroefd; want hij was zeer rijk.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Toen Jesus zijn droefheid zag, zeide Hij: Hoe moeilijk zullen zij, die rijkdommen bezitten, het koninkrijk Gods binnengaan.
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Een kameel gaat gemakkelijker door het oog van een naald, dan een rijke in het koninkrijk Gods.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
De toehoorders zeiden: Wie kan dan zalig worden?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Hij sprak: Wat onmogelijk is bij de mensen, is mogelijk bij God.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Toen zei Petrus: Zie, wij hebben alles verlaten, en zijn U gevolgd.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Hij zei hun: Voorwaar, Ik zeg u: Er is niemand, die huis, ouders of broers, vrouw of kinderen verlaat om het koninkrijk Gods,
30 Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни. (aiōn , aiōnios )
of hij zal veel meer terug ontvangen in deze tijd, en in de toekomstige wereld het eeuwige leven. (aiōn , aiōnios )
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Nu nam Hij het twaalftal ter zijde, en sprak tot hen: Zie, wij gaan op naar Jerusalem; en alles wat door de profeten over den Mensenzoon is geschreven, zal worden vervuld.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Want Hij zal worden overgeleverd aan de heidenen; Hij zal worden bespot, mishandeld, bespuwd.
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
Men zal Hem geselen en doden; maar op de derde dag zal Hij verrijzen.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
Ze begrepen er niets van; dit woord bleef hun duister, en ze verstonden niet wat er gezegd werd.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Toen Hij nu Jericho naderde, zat er een blinde te bedelen langs de weg.
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
Hij hoorde de menigte voorbijgaan, en vroeg, wat er gebeurde.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
Men vertelde hem, dat Jesus van Názaret voorbijkwam.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Toen riep hij luide: Jesus, Zoon van David, ontferm U mijner.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Zij, die vooropgingen, vielen ruw tegen hem uit, om hem tot zwijgen te brengen. Maar hij riep nog harder: Zoon van David, ontferm U mijner.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Jesus bleef staan, en liet hem bij Zich brengen. En toen hij genaderd was, vroeg Hij hem:
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Wat wilt ge, dat Ik voor u doe? Hij sprak: Heer, dat ik zien zal!
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Jesus zeide hem: Zie! Uw geloof heeft u gered.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
En aanstonds zag hij, volgde Hem, en verheerlijkte God. Al het volk zag het, en bracht glorie aan God.