Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
Исус а зис ученичилор Сэй: „Естеку непутинцэ сэ ну винэ прилежурь де пэкэтуире, дар вай де ачела прин каре вин!
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
Ар фи май де фолос пентру ел сэ и се леӂе о пятрэ де моарэ де гыт ши сэ фие арункат ын маре, декыт сэ факэ пе унул дин ачешть микуць сэ пэкэтуяскэ.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Луаць сяма ла вой ыншивэ! Дакэ фрателе тэу пэкэтуеште ымпотрива та, мустрэ-л! Ши дакэ-й паре рэу, яртэ-л!
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
Ши кяр дакэ пэкэтуеште ымпотрива та де шапте орь пе зи ши де шапте орь пе зи се ынтоарче ла тине ши зиче: ‘Ымь паре рэу!’ сэ-л ерць.”
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
Апостолий ау зис Домнулуй: „Мэреште-не крединца!”
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
Ши Домнул а зис: „Дакэ аць авя крединцэ кыт ун грэунте де муштар, аць зиче дудулуй ачестуя: ‘Дезрэдэчинязэ-те ши сэдеште-те ын маре’, ши в-ар аскулта.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
Чине динтре вой, дакэ аре ун роб каре арэ сау паште оиле, ый ва зиче кынд вине де ла кымп: ‘Вино ындатэ ши шезь ла масэ’?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
Ну-й ва зиче май деграбэ: ‘Гэтеште-мьсэ мэнынк, ынчинӂе-те ши служеште-мь пынэ вой мынка ши вой бя еу; дупэ ачея, вей мынка ши вей бя ши ту’?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
Ва рэмыне ел ындаторат фацэ де робул ачела, пентру кэ робул а фэкут че-й фусесе порунчит? Ну кред.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
Тот аша ши вой, дупэ че вець фаче тот че ви с-а порунчит, сэ зичець: ‘Сунтем ниште робьнетребничь; ам фэкут че ерам даторь сэ фачем.’”
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
Исус мерӂя спре Иерусалим ши а трекут принтре Самария ши Галилея.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
Пе кынд интра ынтр-ун сат, Л-ау ынтымпинат зече лепрошь. Ей ау стат департе,
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
шь-ау ридикат гласул ши ау зис: „Исусе, Ынвэцэторуле, ай милэ де ной!”
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
Кынд й-а вэзут Исус, ле-а зис: „Дучеци-вэши арэтаци-вэ преоцилор!” Ши пе кынд се дучяу, ау фост курэциць.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
Унул дин ей, кынд с-а вэзут виндекат, с-а ынторс, слэвинд пе Думнезеу ку глас таре.
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
С-а арункат ку фаца ла пэмынт ла пичоареле луй Исус ши Й-а мулцумит. Ера самаритян.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
Исус а луат кувынтул ши а зис: „Оаре н-ау фост курэциць тоць чей зече? Дар чейлалць ноуэ унде сунт?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
Ну с-а гэсит декыт стрэинул ачеста сэ се ынтоаркэ ши сэ дя славэ луй Думнезеу?”
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
Апой й-а зис: „Скоалэ-те ши плякэ; крединца та те-а мынтуит.”
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
Фарисеий ау ынтребат пе Исус кынд ва вени Ымпэрэция луй Думнезеу. Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Ымпэрэция луй Думнезеу ну вине ын аша фел ка сэ избяскэ привириле.
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
Нусе ва зиче: ‘Уйте-о аич’ сау ‘Уйте-о аколо!’ Кэч ятэ кэ Ымпэрэциялуй Думнезеу есте ынэунтрул востру.”
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
Ши а зис ученичилор: „Ворвени зиле кынд вець дори сэ ведець уна дин зилеле Фиулуй омулуй, ши н-о вець ведя.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
Висе ва зиче: ‘Ятэ-Л аич, ятэ-Л аколо!’ Сэ ну вэ дучець, нич сэ ну-й урмаць.
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
Кэч, кум есе фулӂерул ши луминязэ де ла о марӂине а черулуй пынэ ла чялалтэ, аша ва фи ши Фиул омулуй ын зиуа Са.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
Дар, май ынтый, требуе сэ суфере мулте ши сэ фие лепэдат де нямул ачеста.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
Чес-а ынтымплат ын зилеле луй Ное, се ва ынтымпла ла фел ши ын зилеле Фиулуй омулуй:
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
мынкау, бяу, се ынсурау ши се мэритау пынэ ын зиуа кынд а интрат Ное ын корабие; ши а венит потопул ши й-а прэпэдит пе тоць.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
Чес-а ынтымплат ын зилеле луй Лот, се ва ынтымпла аидома: оамений мынкау, бяу, кумпэрау, виндяу, сэдяу, зидяу,
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
дар, ын зиуа кынд а ешит Лот дин Содома, а плоуат фок ши пучоасэ дин чер ши й-а пердут пе тоць.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
Тот аша ва фи ши ын зиуа кынд Сева арэта Фиул омулуй.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
Ын зиуа ачея, чинева фи пе акоперишул касей ши ышь ва авя васеле ын касэ сэ ну се кобоаре сэ ле я ши чине ва фи пе кымп, де асеменя, сэ ну се май ынтоаркэ.
32 Опомињите се жене Лотове.
Адучеци-вэаминте де неваста луй Лот.
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Орьчинева кэута сэ-шь скапе вяца о ва перде ши орьчине о ва перде о ва гэси.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
Вэ спункэ, ын ноаптя ачея, дой иншь вор фи ын ачелашь пат, унул ва фи луат ши алтул ва фи лэсат;
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
доуэ фемей вор мэчина ымпреунэ: уна ва фи луатэ ши алта ва фи лэсатэ.
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
Дой бэрбаць вор фи ла кымп: унул ва фи луат ши алтул ва фи лэсат.”
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
Ученичий Л-ау ынтребат: „Унде, Доамне?” Яр Ел а рэспунс: „Ундева фи трупул, аколо се вор стрынӂе вултурий.”
