Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
O Isus phendas pire učenikonenđe: “O iskušenje moraš te avel, ali teško e manušešće kroz savo avel o iskušenje.
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
Kasave manušešće avilosas majlačhe te phanden lešće mlinsko bar oko e kor, thaj te čhuden les ando more, nego te crdel po bezeh jećhe katar akala manuša saven si cara paćipe.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Upozoriv tumen! Ako ćiro phral savo si verniko pogrešil, ukori les thaj jartosar lešće ako pokajil pe.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
Pa ako vi efta drom po đes sagrešil protiv tute thaj efta drom po đes avel thaj phenel tuće: ‘Jartosar manđe. Pogrešisardem!’, jartosar lešće.”
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
E apostolurja phendine e Gospodešće: “Trubul amen majbut paćipe. Phen amenđe sar te dobis!”
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
O Gospod phendas lenđe: “Te avel tumen paćipe gajda cikno sago kaj si e gorušicako zrno, phendinesas akale dudošće: ‘Inkaltu e korenosa thaj presadi tut ando more!’, thaj vo presadisajlo sas.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
Ko tumendar phenela pire slugašće savo oril ili lel sama pe stoka, kana boldela pes andar o polje thaj del ando ćher: ‘Av brzo thaj beš pale sinija?’
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
Či umesto godova phenena lešće gajda: ‘Ćer manđe večera! Čhov e keceljko pe tute thaj služisar man dok hav thaj pijav, pale godova tu haja thaj peja?’
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
E slugašće pale godova či zahvalil pe kaj vo samo ćerel piri bući.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
Gajda vi tumen: kana sen poslušne e Devlešće, phenen: ‘Sluge sam save či zaslužin pohvala! Ćerdam samo so samas udžile te ćeras!’”
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
Gajda dok putuilas majdur prema o Jerusalim, o Isus naćhelas maškar e Samarijaći thaj e Galilejaći regija.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
Kana delas ande varesosko gav, angle leste avile deš gubavcurja. Ačhiline cara majdur
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
thaj počnisardine te čhon muj: “Isuse, Sikavneja, smiluisar tut amenđe!”
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
Kana o Isus dikhla len, phendas lenđe: “Džan thaj sikaven tumen e rašajenđe te dićhen tumen thaj phenen dali sen saste!” Thaj dok džanas dromesa sastile katar e guba.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
Jek lendar dikhla kaj sastilo, bolda pe thaj slavisarda e Devle andar sasto glaso.
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
Čhuda pe pe koča angle Isusešće pungre thaj zahvalisarda lešće. A sas godova varesavo manuš andar e Samarija.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
O Isus phučla: “Či li sastile deš džene? Kaj si okola inja?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
Dali nijek lendar či bolda pe te del slava e Devlešće osim akava tuđinco?”
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
Askal phendas e manušešće savo sastilo: “Ušti thaj dža. Ćiro paćipe ande mande spasisarda tut!”
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
Jekhvar kana e fariseja phučline e Isuse kana avela e Devlesko carstvo, O Isus phendas lenđe: “E Devlesko carstvo či avela e znakonenca save šaj dićhen pe.
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
Našti phenela pe: ‘Aketalo akate!’, ili: ‘Eketalo okote!’ Ake e Devlesko carstvo si maškar tumende!”
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
Pale godova phendas e učenikonenđe: “Avela e vrjama kana kamena te dićhen jek katar e đesa kana me, o Čhavo e Manušesko, vladiva sago o caro, ali či dićhena godova đes.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
Askal phenena tumenđe: ‘Eketalo okote, aketalo akate!’ Ali na džan thaj na prasten inća!
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
Kaj sago e munja kaj sevil pe jek krajo e nebesko thaj rasvetlil sa dži ke aver krajo, gajda avela vi manca, e Manušešće Čhavesa, ando mungro đes.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
Ali majsigo trubuv but te pretrpiv thaj akava naraštaj trubula te odbacil man.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
Thaj sago kaj sas ande Nojašći vrjama gajda avela vi ando đes kana avava me o Čhavo e Manušesko.
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
E manuša hanas, pijenas, ženinas pe thaj udajinas pe dži ko đes dok o Noje či dijas ando baro brodo, thaj avilo o potop thaj uništisardas sa so nas ando baro brodo.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
Askal avela sago kaj sas dumut kana trajilas o Lot: Kana e manuša ando gav savo akhardolas Sodoma, hanas thaj pijenas, ćinenas thaj bićinenas, sadinas thaj gradinas,
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
sa dži ke detharin kana o Lot inkljisto andar o gav Sodoma, a askal andar o nebo zapljuštisarda e jag thaj o sumpor thaj uništisardas sa okolen save ačhiline ando gav.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
Isto gajda iznenada avela ando đes kana boldava man me o Čhavo e Manušesko.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
Gajda ande okova đes, ko avela po krovo, a lešće stvarja si ando ćher, neka na fuljel te lel len. Thaj ko si ande njive, neka či boldel pes palpale te lel vareso pesa.
32 Опомињите се жене Лотове.
Den tumen gođi sar muli e Lotošći romnji!
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Kaj ko lela sama pe piro trajo te araćhe les, hasarela les; a ko hasarel piro trajo zadobila les palo večnost.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
Phenav tumenđe, ande koja rjat kana me boldava man avena duj džene ande jek kreveto. Jek lela pes, aver mućela pe.
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
Duj manušnja zajedno meljina o điv; jek lela pes, a aver mućela pe.
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
Duj džene avena ando polje; jek avela lino, a aver ačhela.”
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
Pe godova e učenikurja phučline les: “A kaj godova Gospode?” A o Isus phendas lenđe: “Avela očito sago vi akaja poslovica: ‘kaj ćiden pes e lešinarja okote kaj si o mulo telo.’”
