Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
He said to the disciples, “It is impossible that no occasions of stumbling should come, but woe to him through whom they come!
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
It would be better for him if a millstone were hung around his neck, and he were thrown into the sea, rather than that he should cause one of these little ones to stumble.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Be careful. If your brother sins against you, rebuke him. If he repents, forgive him.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
If he sins against you seven times in the day, and seven times returns, saying, ‘I repent,’ you shall forgive him.”
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
The apostles said to the Lord, “Increase our faith.”
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
The Lord said, “If you had faith like a grain of mustard seed, you would tell this sycamore tree, ‘Be uprooted and be planted in the sea,’ and it would obey you.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
But who is there among you, having a servant plowing or keeping sheep, that will say when he comes in from the field, ‘Come immediately and sit down at the table’?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
Wouldn’t he rather tell him, ‘Prepare my supper, clothe yourself properly, and serve me while I eat and drink. Afterward you shall eat and drink’?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
Does he thank that servant because he did the things that were commanded? I think not.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
Even so you also, when you have done all the things that are commanded you, say, ‘We are unworthy servants. We have done our duty.’”
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
As he was on his way to Jerusalem, he was passing along the borders of Samaria and Galilee.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
As he entered into a certain village, ten men who were lepers met him, who stood at a distance.
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
They lifted up their voices, saying, “Jesus, Master, have mercy on us!”
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
When he saw them, he said to them, “Go and show yourselves to the priests.” As they went, they were cleansed.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
One of them, when he saw that he was healed, turned back, glorifying God with a loud voice.
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
He fell on his face at Jesus’ feet, giving him thanks; and he was a Samaritan.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
Jesus answered, “Weren’t the ten cleansed? But where are the nine?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
Were there none found who returned to give glory to God, except this foreigner?”
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
Then he said to him, “Get up, and go your way. Your faith has healed you.”
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
Being asked by the Pharisees when God’s Kingdom would come, he answered them, “God’s Kingdom doesn’t come with observation;
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
neither will they say, ‘Look, here!’ or, ‘Look, there!’ for behold, God’s Kingdom is within you.”
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
He said to the disciples, “The days will come when you will desire to see one of the days of the Son of Man, and you will not see it.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
They will tell you, ‘Look, here!’ or ‘Look, there!’ Don’t go away or follow after them,
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
for as the lightning, when it flashes out of one part under the sky, shines to another part under the sky, so will the Son of Man be in his day.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
But first, he must suffer many things and be rejected by this generation.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
As it was in the days of Noah, even so it will also be in the days of the Son of Man.
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
They ate, they drank, they married, and they were given in marriage until the day that Noah entered into the ship, and the flood came and destroyed them all.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
Likewise, even as it was in the days of Lot: they ate, they drank, they bought, they sold, they planted, they built;
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
but in the day that Lot went out from Sodom, it rained fire and sulfur from the sky and destroyed them all.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
It will be the same way in the day that the Son of Man is revealed.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
In that day, he who will be on the housetop and his goods in the house, let him not go down to take them away. Let him who is in the field likewise not turn back.
32 Опомињите се жене Лотове.
Remember Lot’s wife!
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Whoever seeks to save his life loses it, but whoever loses his life preserves it.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
I tell you, in that night there will be two people in one bed. One will be taken and the other will be left.
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
There will be two grinding grain together. One will be taken and the other will be left.”
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
They, answering, asked him, “Where, Lord?” He said to them, “Where the body is, there the vultures will also be gathered together.”
