Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
Then he said to the disciples, It is impossible but that offences will come: but woe to him, by whom they come!
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
It were better for him that a millstone were hung about his neck, and he cast into the sea, than that he should offend one of these little ones.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Take heed to yourselves: If thy brother shall trespass against thee, rebuke him; and if he shall repent, forgive him.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
And if he tresspasses against thee seven times in a day, and seven times in a day turns again to thee, saying, I repent; thou shalt forgive him.
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
And the apostles said to the Lord, Increase our faith.
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
And the Lord said, If ye had faith as a grain of mustard seed, ye might say to this mulberry tree, Be thou plucked up by the root, and be thou planted in the sea; and it should obey you.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
But which of you, having a servant plowing or feeding cattle, will say to him immediately, when he is come from the field, Go and sit down to eat?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
And will not rather say to him, Make ready something that I may sup, and gird thyself, and serve me, till I have eaten and drunk; and afterward thou shalt eat and drink?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
Doth he thank that servant because he did the things that were commanded him? I think not.
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
So likewise ye, when ye shall have done all those things which are commanded to you, say, We are unprofitable servants: we have done that which was our duty to do.
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
And it came to pass, as he went to Jerusalem, that he passed through the midst of Samaria and Galilee.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
And as he entered into a certain village, there met him ten men that were lepers, who stood afar off:
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
And they lifted up their voices, and said, Jesus, Master, have mercy on us.
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
And when he saw them, he said to them, Go show yourselves to the priests. And it came to pass, that, as they were going, they were cleansed.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
And one of them, when he saw that he was healed, turned back, and with a loud voice glorified God,
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
And fell down on his face at his feet, giving him thanks: and he was a Samaritan.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
And Jesus answering said, Were there not ten cleansed? but where are the nine?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
There are not found returning to give glory to God, except this stranger.
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
And he said to him, Arise, go thy way: thy faith hath made thee well.
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
And when he was asked by the Pharisees, when the kingdom of God should come, he answered them and said, The kingdom of God cometh not with observation:
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
Neither shall they say, Lo here! or, lo there! for, behold, the kingdom of God is within you.
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
And he said to his disciples, The days will come, when ye shall desire to see one of the days of the Son of man, and ye shall not see it.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
And they shall say to you, See here; or, see there: go not after them, nor follow them.
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
For as the lightning, that lighteneth from the one part under heaven, shineth to the other part under heaven; so shall also the Son of man be in his day.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
But first he must suffer many things, and be rejected by this generation.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
And as it was in the days of Noah, so shall it be also in the days of the Son of man.
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
They ate, they drank, they married wives, they were given in marriage, until the day that Noah entered into the ark, and the flood came, and destroyed them all.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
Likewise also as it was in the days of Lot; they ate, they drank, they bought, they sold, they planted, they built;
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
But the same day that Lot went out of Sodom it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
Even thus shall it be in the day when the Son of man is revealed.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
In that day, he who shall be upon the housetop, and his furniture in the house, let him not come down to take it away: and he that is in the field, let him likewise not return back.
32 Опомињите се жене Лотове.
Remember Lot’s wife.
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Whoever shall seek to save his life shall lose it; and whoever shall lose his life shall preserve it.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
I tell you, in that night there shall be two men in one bed; the one shall be taken, and the other shall be left.
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
Two women shall be grinding together; the one shall be taken, and the other left.
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
Two men shall be in the field; the one shall be taken, and the other left.
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
And they answered and said to him, Where, Lord? And he said to them, Wherever the body is, there will the eagles be gathered together.
