Лука 17
1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
And he said to his disciples, It is impossible but that stumbling-blocks will come; but woe to him through whom they come!
2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
It were better for him to have a millstone hung round his neck, and be cast into the sea, than to cause one of these little ones to fall away.
3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
Take heed to yourselves. If thy brother sin, rebuke him; and if he repent, forgive him.
4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
And if he sin against thee seven times in a day, and seven times turn to thee, saying, I repent, thou shalt forgive him.
5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
And the apostles said to the Lord, Give us more faith.
6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
But the Lord said, If ye had faith as a grain of mustard, ye might say to this sycamine-tree, Be plucked up by the roots, and planted in the sea! and it would obey you.
7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
And which of you having a servant plowing, or feeding cattle, will say to him, when he hath come in from the field, Come immediately and place thyself at table?
8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
Will he not rather say to him, Make ready wherewith I may sup, and gird thyself and serve me till I have eaten and drunken, and afterward thou shalt eat and drink?
9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
Doth he owe any thanks to that servant, because he did what was commanded?
10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
So also do ye, when ye have done all that hath been commanded you, say, We are unprofitable servants; we have done what we were bound to do.
11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
And it came to pass, as he was going to Jerusalem, that he was traveling on the confines of Samaria and Galilee.
12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
And as he entered into a certain village, there met him ten lepers, who stood afar off.
13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
And they lifted up their voice, saying, Jesus, Master, have pity on us.
14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
And when he saw them, he said to them, Go, show yourselves to the priests. And it came to pass, that, as they were on their way, they were cleansed.
15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
And one of them, perceiving that he was freed from his disease, turned back, giving glory to God with a loud voice;
16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
and he fell down on his face at his feet, giving thanks to him; and he was a Samaritan.
17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
And Jesus answering said, Were not the ten cleansed? Where are the nine?
18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
Were there none found returning to give glory to God but this foreigner?
19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
And he said to him, Rise and go; thy faith hath made thee well.
20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
And being asked by the Pharisees when the kingdom of God was coming, he answered them and said, The kingdom of God cometh not in such a manner as to be watched for;
21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
nor will they say, Lo here! or there! for behold, the kingdom of God is in the midst of you.
22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
And he said to the disciples, The days will come, when ye will desire to see one of the days of the Son of man, and will not see it.
23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
And they will say to you, Lo there! lo here! Go not away, and follow not.
24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
For as the lightning, that lighteneth out of one part under heaven, shineth to the other part under heaven, so will the Son of man be in his day.
25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
But first he must suffer much, and be rejected by this generation.
26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
And as it was in the days of Noah, so will it be also in the days of the Son of man.
27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
They ate, they drank, they married, they were given in marriage, until the day when Noah entered the ark, and the flood came and destroyed them all.
28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
In like manner, as it was in the days of Lot; they ate, they drank, they bought, they sold, they planted, they builded;
29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
but on the day when Lot went out of Sodom, it rained fire and brimstone from heaven, and destroyed them all.
30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
Thus will it be in the day when the Son of man is revealed.
31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
In that day, let not him who is upon the house-top, and whose furniture is in the house, come down to take it away; and he that is in the field, let him likewise not turn back.
32 Опомињите се жене Лотове.
Remember Lot's wife.
33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
Whoever shall seek to save his life will lose it; and whoever shall lose it will preserve it.
34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
I tell you, In that night there will be two men on one bed; one will be taken, and the other will be left.
35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
Two women will be grinding together; one will be taken, and the other left.
36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
And they answering say to him, Where, Lord? And he said to them, Where the body is, there also will the eagles be gathered together.
