Лука 14

1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.

Екхвар дэ суббота Исусо заджиля дэ цэр фарисеенгэрэ пхурэдэрэстэ, соб тэ ха мандро. И всавэрэ дыкхэнас пала Исусо.

2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.

Тай акэ, англа Исусо бэшля екх мануш, саво сля всаворо шуло панехкиря дукхатар.

3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?

Исусо пхучля сиклимарендар пав Упхэнима и фарисеендар: — Чи трэбуни пав Упхэнима тэ састярэ дэ суббота?

4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.

Вонэ ачиле мулком. Исусо лиляпэ насвалэстэ, састярда лэ и отмукля.

5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?

Тунчи пхэнда лэнди: — Кала тумаро чяворо чи гурув тэлэдэла дэ ханиґ, чи тумэ на выцырдэна лэн екхатар и дэ суббота?

6 И не могоше Му одговорити на то.

Вонэ на джянгле, со тэ пхэнэ Исусости.

7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

Кала Исусо дыкхля, сар мануша, савэн акхардэ, вытидэнас пэсти фэдэр тхана, Вов пхэнда кацави дума:

8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;

— Кала тут акхарэна пэ бьяв, на бэш пэ фэдэр тхан. Кала машкар манушэн, савэн акхардэ пэ бьяв, авэла пативэдэр тутар,

9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.

тунчи кодэва, ко акхарда и тут, и лэ, поджяла и пхэнэла тути: «Уштав тхан кадэлэ манушэсти». И авэла тути ладжяво, и прыджялапэ тути тэ залэ шымай тхан.

10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.

Нэ кала акхарэна тут, бэш пэ шымай тхан. Тунчи кодэва, ко акхарда тут, поджяла тутэ и пхэнэла: «Морэ, бэш англэ!» И кодэла, ко бэшэна пала скаминдэ паша тут, дыкхэна, со тути дэне патив.

11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.

Кодэва, ко ваздэлпэ упрэ, авэла тэлярдо. Нэ кодэва, ко тэлярэл еджино пэ, авэла ваздэно.

12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;

Пхэнда Исусо и манушэсти, саво акхарда Лэ: — Кала ту тховэх скаминд дивэсэ чи пашэ рятятэ, на акхар пала лэ ни тирэ амалэн, ни тирэ пхралэн, ни тиро родо, ни пашунэн, савэ исин барвалэ. Колэсти со и кадэла мануша акхарэна тут, кала терэна скаминд, и терэна тути кади, сар и ту лэнди тердан.

13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

Нэ кала ту терэх скаминд, акхар пала лэ чёрорэн, помардэн, лангалэн и корэн.

14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

Бахтало ту авэґа, кала кадэла мануша на дэна тути павпалэ кода, со ту важ лэн стердан. Нэ рисявэлапэ вса тути дэ кодэва диво, кала дэвликунэ мануша отджювдёна мулэндар.

15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!

Екх мануш, саво бэшэлас Исусоґа пала скаминдэ, пхэнда: — Бахтало мануш, саво хала мандро дэ Дэвлэхкэрэ Тхагарима!

16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;

Исусо пхэнда лэсти: — Екх мануш терда баро скаминд и акхарда бутэн манушэн.

17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.

И кала авиля вряма, соб тэ бэшэн пала скаминдэ, бичалда бутярнэ, соб вов тэ пхэнэл акхардэ манушэнди: «Авэн, вса дожутярэл тумэн».

18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.

Нэ всавэрэ мануша сар допхэндэпэ и ачиле тэ мангэ патив. Екх мануш пхэнда: «Мэ тиндом пхув, и манди трэбуни тэ джя и тэ дыкхэ ла. Мангав патив тутар!»

19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

Авэр мануш пхэнда: «Мэ тиндом дэшэн гурувэн, и манди трэбуни тэ дыкхэ, сар вонэ терэн бути. Мангав патив тутар!»

20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

Трито мануш пхэнда: «Мэ лилём хуланя, на выджял мандэ тэ авэ тутэ».

21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.

Кала бутярно рисиля, вов вса розпхэнда хулаести. Тунчи хулай холиля и пхэнда пэхкэрэ бутярнэсти: «Джя сигэдэр пав барэн и цыкнэн гасэн дэ форо тай стидэ кордэ чёрорэн, помардэн, корэн и лангалэн!»

22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.

Бутярно пхэнда: «Хулае! Вса тердом, сар ту манди прыпхэндан, нэ инте исин тхана».

23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.

Хулай пхэнда бутярнэсти: «Джя пав дромэн и паша грэдэн, и манг манушэн, соб муро цэр тэ авэл пхэрдо.

24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

Пхэнав тумэнди, со нико кодэлэндар, савэ сле акхардэ майанглал, на хана муро хамо пала мурэ скаминдэ».

25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:

Джянас їтханэ Исусоґа бут манушэн. Тунчи Исусо обрисиля лэндэ и пхэнда:

26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.

— Кала мануш, саво авэл Мандэ, на покамэла Ман будэр пэхкэрэн дадэ и да, ромня, чяворэн, пхралэн, пхэнен и будэр пэхкэрэ джювимастар, тунчи вов нисар на авэла Мурэ сиклярнэґа.

27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.

Мануш, саво на лиджял пэхкоро трушул и на джял пала Ман, нисар на авэла Мурэ сиклярнэґа.

28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?

Кала ко тумэндар закамэла тэ ваздэ башня, чи на бэшэла вов англал и на бинэла, скици ловэ пэ када трэбуни, соб тэ дотерэ рындо?

29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати

Кала вов чувэла фундаменто тала башня, нэ на дотерэла кадэва рындо, мануша асанапэ лэстар.

30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

И пхэнэна: «Кадэва мануш ачиля тэ терэ бути, нэ на дотерда».

31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?

Кала тхагари стидэлпэ пэ марима аврэ тхагареґа, чи на бэшэла вов англал и на гинисарэла, исин ли лэстэ зор дэшэ пхангленца манушэн тэ выджя пэ марима тхагареґа, кастэ исин биш пхангля манушэн?

32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.

А кала нат, тунчи бичалэла пативалэн манушэн тхагарестэ, кала вов инте дур и мангэла лэстар пачя.

33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.

Кади и тумэндар нико на авэла Мурэ сиклярнэґа, кала на ачявэла вса, со лэстэ исин.

34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?

Лон — када мишто. Нэ кала лон хацарэла пэхкири зор, сар тэ терэ, соб тэ авэл вов лондо?

35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.

Ни дэ пхув, ни дэ гуниво лэ на чувэґа. Лэ кици вычувэн аври. Кастэ исин кана тэ шунэ, мэк шунэл!