Лука 14
1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
Chiengʼ Sabato moro, kane Yesu odhi chiemo e od ja-Farisai moro marahuma, nobedo kane ingʼiye ahinya.
2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
To e nyime kanyo ne nitie ngʼato mane bur okuodo ngʼute maduongʼ.
3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
Yesu nopenjo ja-Farisai kod joma olony e chik ni, “En gima owinjore gi chik mondo ochang ngʼato chiengʼ Sabato koso?”
4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
To negilingʼ thi. Eka nokawo ngʼatno, nochange kendo noweye odhi.
5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
Eka nopenjogi niya, “Ka ngʼato kuomu nigi wuode kata rwadhe to wuodeno kata rwadheno olwar e soko chiengʼ Sabato, donge diywaye igole oko mana gikanyono?”
6 И не могоше Му одговорити на то.
To ne gionge gima digiwachi.
7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
Kane oneno kaka welo yiero kuondegi mag bet moyiedhi, e kar mesa, nogoyonegi ngero kama:
8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
“Ka ngʼato oluongou e nyasi mar kisera to kik ibed e kom moyiedhi, nimar dipo ka ngʼato moro mogen moloyoi oluongi bende.
9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
Ka en kamano, to ngʼama noluongou ji ariyogi ka, biro wachoni ni, ‘Mi jali komi.’ Kamano eka wiyi nokuodi nyaka inidhi ikaw kom kar bet man chien moloyo.
10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
To ka oluongi e nyasi moro mar kisera kamoro to bed mana e kom man chien moloyo, mondo ka ngʼat moluongino obiro to obiro wachoni ni, ‘Osiepna, sudi malo nyime kama berni!’ Kamano iniyud luor e nyim welo weteni duto.
11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
Nimar ngʼato angʼata matingʼore malo nodwok piny, to ngʼat madwokore piny notingʼ malo.”
12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
Eka Yesu nowachone ngʼat mane oluongeno niya, “Ka ichiwo chiemb odiechiengʼ kata chiemb otieno, kik iluong mana osiepeni, oweteni kata wedeni, kata jogwengʼu momew, nimar ka itimo kamano, kamoro giniluongi chiengʼ moro, mi gichuli kar luong mane iluongigono.
13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
To ka iloso nyasi, iluong joma odhier, rangʼonde gi pudhe kod muofni,
14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
eka ibiro gwedhoi kata obedo ni ok ginyal chuloi, to nochuli chiengʼ chier mar joma kare.”
15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
Ka achiel kuom jogo mane ni kode e mesa nowinjo ma, nowachone Yesu niya, “Ogwedhi ngʼatno mabiro chiemo e nyasi mar pinyruoth Nyasaye.”
16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
Yesu nodwoke niya, “Ngʼat moro ne oloso nyasi maduongʼ kendo noluongo welo mangʼeny.
17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
E kinde mar nyasino nooro jatichne mondo onyisi jogo mane oluongi, ‘Biuru, nikech gik moko duto koro oseikore.’
18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
“To giduto machalre negichako wacho weche ma ginyisogo wuon nyasi gimomiyo ok ginyal biro. Ngʼat mokwongo nowacho ni, ‘Koro eka asengʼiewo puodho moro, to nyaka adhi mondo anene. Yie ingʼwon-na.’
19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
“Ngʼat machielo nowacho niya, ‘Koro eka angʼiewo rweth pur moromo jok abich, to adwaro dhi mondo atemgi, yie mondo ingʼwon-na.’
20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
“Eka Jal machielo bende nowacho niya, ‘Eka aa kendo, omiyo ok anyal biro.’
21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
“Jatich noduogo kendo nowacho wechego ni ruodhe. Eka wuon ot nobedo mager kendo nowacho ni jatichne ni, ‘Wuogi idhi mapiyo e yore madongo kod yore matindo mag dala mondo ikel joma odhier gi rangʼonde, muofni kod pudhe.’
22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
“Jatich nowacho ni, ‘Jaduongʼ gima nende ichikowa osetim, to pod thuolo nitie.’
23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
“Eka jaduongʼ nowachone jatichne ni, ‘Wuogi idhiyo oko e akek yore makalo e kind mier kendo luong ji duto mondo gidonji, eka oda opongʼ.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
Awachonu ni, onge kata ngʼato achiel kuom jogo mane oluongi manobil chiemba.’”
25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
Ji mangʼeny ne wuotho kod Yesu, eka nolokore irgi mowachonegi niya,
26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
“Ka ngʼato obiro ira, to ok okwedo wuon-gi kod min-gi kod chiege gi nyithinde, owetene gi nyiminene ee, kata ngimane owuon ok onyal bedo japuonjrena.
27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
Kendo ngʼato angʼata ma ok otingʼo msalape mondo oluwa ok onyal bedo japuonjrena.
28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
“Ka dibed ni achiel kuomu dwaro gero ot. Donge obiro bedo piny mokwongo mondo okwan nengone mondo one ka en gi pesa moromo mar tieke?
29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
Nimar ka oketo mise to ok onyal tieke, ji duto manene biro nyiere,
30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
kagiwacho ni, ‘Jali nochako gedo to ok onyal tieko.’
31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
“Kata ka dibed ni ruoth moro dwaro dhiyo e lweny e kinde gi ruoth machielo. Donge mokwongo onego obed piny mondo opar anena ka ji alufu apar ma en-go bende onyalo kedogo gi jal mabiro monje man-gi ji alufu piero ariyo?
32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
Ka ok donyal, to obiro oro joote ka pod jal machielo pod ni kuma bor, mondo onyise ni odwaro mondo giwinjre e yor kwe.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
Machalre kamano bende, ngʼato kuomu ma ok oweyo gige duto ok onyal bedo japuonjrena.
34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
“Chumbi ber, to ka ndhathe orumo, ere kaka dimiye obed gi ndhathe kendo?
35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Ok owinjore ne tich lowo kata mana pidh owuoyo, omiyo ipuke oko. “Ngʼat man-gi it mar winjo wach mondo owinji.”
